Анализа РТ Балкан: Све је против кандидатуре Ђукановића за председника Црне Горе

Када је са 53,9 одсто освојених гласова у првом кругу гласања лидер Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић постао председник Црне Горе пре пет година, није ни слутио у каквој ће позицији дочекати нове председничке изборе.

Те 2018. у изборној трци, међу седам кандидата, нико није био ни близу Ђукановићу по освојеном броју гласова. Данас, пак, председничке изборе дочекује знатно ослабљен.

Човек који је до сада на биралишта излазио под условом да он организује изборе са позиције власти, сада је пред неизвесном одлуком да ли уопште да се кандидује.

Подсетимо, Ђукановић је са такве позиције моћи 2016. оптужио лидере Демократског фронта Андрију Мандића и Милана Кнежевића за покушај државног удара и, чим су отворена биралишта, више особа је ухапшено.

Све до сада, Ђукановић је са својом партијом био у прилици да контролише читав изборни процес, од контроле бирачких спискова до контроле тока гласања и пребројавања гласова.

Ипак, ситуација је сада значајно другачија. Све се променило у последње две године након што је његов ДПС изгубио већину на парламентарним изборима 2020, да би се осипање његове политичке моћи наставило на локалним изборима крајем 2022. године. Несумњиво највећи губитак за ту странку било је то што је остала без власти у Подгорици.

У таквом низу изборних пораза Ђукановић дочекује надметање за председника државе 19. марта. Већ и зато је данас неизвесно да ли ће Ђукановић бити спреман да се поново кандидује. Али кренимо редом.

Пунолетни држављани Црне Горе са најмање две године пребивалишта у тој земљи 19. марта ће, седми пут од увођења вишестраначја, бирати председника државе. Иако према Уставу Црне Горе из 2007. исто лице може бити председник највише два пута, у јавности се не искључује могућност да се Ђукановић, који је два пута био на челу државе, поново кандидује.

Он је био председник Црне Горе од 1998. до 2002, а на исту функцију ступио је 20. маја 2018. године. Међутим, Ђукановићев први мандат на челу Републике био је у периоду када је Црна Гора била у заједници са Србијом. Управо се у томе налази правна рупа и разлог зашто би за Ђукановића било могуће да се опет кандидује.

То не би био први пут да ДПС тако поступи, јер је исто учинио по питању кандидатуре Филипа Вујановића 2013. године. Уставни суд је тада одбио жалбу Социјалдемократске партије и закључио да он има право на нови мандат јер је први пут на председничку функцију ступио када је Црна Гора била у савезу са Србијом.

Директорка Центра за истраживачко новинарство Црне Горе Милка Тадић-Мијовић у изјави за РТ Балкан, међутим, оцењује да би трећа кандидатура Ђукановића на место председника била неуставна, и наводи да је исто мишљење имало више угледних правника и по питању кандидатуре Вујановића.

Ипак, на питање да ли ће се Ђукановић заиста и кандидовати, каже да је тешко одговорити.

"ДПС не одлучује о томе, јер се ради о заробљеној партији са ауторитарном структуром у којој све кључне одлуке доноси сам Ђукановић, а не партијски органи након рационалних процена. Дакле, биће како Ђукановић одлучи", каже Тадић-Мијовић.

Новинар из Подгорице Дражен Живковић у изјави за РТ Балкан каже да евентуална кандидатура актуелног председника зависи и од иностраних фактора, и сматра да готово извесно ни сам Ђукановић још није преломио да ли да уђе у председничку трку или не.

"У његовом случају заиста важи она девиза - очекујте неочекивано. Можда данас изгледа да је далеко од тога да се кандидује, па на крају ипак одлучи да се кандидује. Заиста је незахвално прогнозирати да ли ће он ући у трку за још један мандат. За мене лично не би било изненађење да се ипак на крају кандидује", наводи Живковић.

На питање од кога или чега тачно зависи Ђукановићева одлука, Живковић одговара да се то тиче међународног фактора и свега онога што се деценијама држи у фиокама а тиче се сумњи о Ђукановићевим пословима са друге стране закона.

Да у редовима некада неприкосновене странке још није донета одлука о председничком кандидату потврдио је и портпарол ДПС-а Милош Николић, који је рекао да очекују победу свог кандидата, али није могао да каже и ко ће то бити.

"Јавност ће благовремено бити обавештена о кандидату којег ће предложити ДПС. Свакако да на тим изборима очекујемо победу, време промена у Црној Гори долази", рекао је Николић.

Независни кандидат би имао више шансе за победу

О томе да ни традиционални политички партнери Ђукановића нису спремни да га подрже за председника показала је изјава потпредседника Социјалдемократске партије Бојана Зековића који је рекао да би кандидат блока "европске и грађанске Црне Горе" требало да буде надстраначка личност, или ће та странка у супротном имати свог кандидата.

Директорка Центра за истраживачко новинарство Црне Горе Милка Тадић-Мијовић за РТ Балкан указује да би, ако Ђукановић не буде кандидат, могући избор ДПС-а могла да буде Милица Пејановић Ђуришић.

У питању је некадашња министарка одбране Црне Горе која је одиграла кључну улогу у уласку те земље у НАТО. Она је претходно имала богату дипломатску каријеру током које је била амбасадорка у Белгији, Луксембургу, Француској, Монаку и представница Црне Горе у УНЕСКО-у. Осим што је 90-их година била посланица, Пејановић Ђуришић је била и на челу ДПС-а. 

Неизвесно је да ли би Ђукановић прихватио њену кандидатуру, имајући у виду да су подгорички медији након пораза ДПС-а 2020. на парламентарним изборима писали како Пејановић Ђуришић напушта ту партију и планира да оснује своју странку. Међутим, она се повукла из политичког живота.

Тадић-Мијовић истиче да можда ДПС са партнерима одлучи да изађе на изборе са независним кандидатом или кандидаткињом.

"У сваком случају, све зависи од Ђукановића и његове процене. Њему је тренутно најтеже, ако изађе на изборе ризикује да их изгуби, а ако не изађе, опет слаби своју позицију и позицију партије чија снага еродира од избора 2020. Бојим се да за њега више нема доброг решења", оцењује она.

Са друге стране, новинар Дражен Живковић наводи да је Ђукановић једини кандидат који долази са политичког спектра бившег режима који колико-толико има шансу за неки озбиљнији резултат.

"Наравно да би нестраначка личност била бољи кандидат и од самог Ђукановића, али је, реално, он једини политички кандидат са те стране који може да направи какав-такав резултат. Да ли је то и довољно за победу, то је посебно питање јер је питање ко ће се наћи са друге стране као противкандидат", напомиње Живковић.

На питање ко би могао бити на челу блока странака бивше власти, које не желе да се окупе око Ђукановића, Живковић одговара да та политичка опција може имати јединственог кандидата једино у случају да се одлуче за нестраначку личност.

"Уколико се пак одлуче за политичког кандидата, онда је јасно да ће из тог блока доћи најмање два или три кандидата за председничку трку", сматра Живковић.

"Мило је сигурни губитник избора"

Саветник потпредседника Владе Црне Горе и лидера Социјалистичке народне партије Владимира Јоковића, Владимир Павићевић, у изјави за РТ Балкан, каже да би Ђукановић желео да буде кандидат своје партије на изборима за председника Црне Горе без обзира на процену какве су му шансе да направи резултат.

"Али та одлука више не зависи од његове воље. Његов ауторитет у ДПС-у је опао до те мере да ће морати да послуша одлуку неких људи који су сада у ДПС-у важнији и утицајнији од њега. Једна ствар је свима у Црној Гори свима јасна - Мило је данас сигурни изборни губитник. Отуда ових дана из ДПС-а имате гласове за то да се пронађе или надстраначки кандидат, или чак да се бојкотују избори за председника Црне Горе", наводи Павићевић.

И он сматра да одлука о кандидатури не зависи од Ђукановића, те истиче да још актуелни председник није више онај неприкосновени ауторитет који се о свему пита.

"Које структуре су преузеле примат у тој партији знаће се мало боље када буде јасно ко је тај кандидат ДПС-а на изборима 19. марта. Мој је суд да, ко год то био, та особа ће бити политички жртована јер кандидат ДПС-а данас нема ни теоретску шансу да победи на изборима за председника Црне Горе", оцењује Павићевић.

Павићевић сматра да у редовима ДПС-а сад влада потпуна конфузија.

"Разне групе и појединци у том табору дневно производе различите идеје око тога шта треба да се ради. Ако буду рационално процењивали свој интерес, и они ће имати једног, заједничког кандидата јер ће такав кандидат остварити најмање лош резултат", оценио је Павићевић.

Три пута се повлачио са функција

Већ три пута Ђукановић се повлачио из политике и то на две године, од 2006. до 2008, између 2010. и 2012. и од 2016. до 2018. У тим годинама, како је говорио, бавио се само бизнисом.

Међутим, увек би се поново вратио на политичке функције. Многи су та његова враћања у политику повезали са стицањем имунитета, како не би одговарао за корупцију и могуће преваре.

Такав случај збио се када је политику напустио 2006, али се у њу враћа сазнавши да је Италија против њега покренула поступак за шверц цигарета. Према оптужбама, Ђукановић је дао дозволу швајцарском држављанину Франку де ла Тореу да месечно увезе 1.000 тона дуванских производа који су потом глисерима шверцовани у Италију. Он је наводно искористио државну компанију да помогне тој операцији, дао упутства полицији да дозволи кријумчарским бродовима упловљавање у црногорске луке и понудио заштиту италијанским бегунцима који су се склонили у Црној Гори, објавила је својевремено италијанска новинарска агенција Анса.

Међутим, случај је обустављен његовим повратком у политику 2009. јер је Ђукановић, преузимањем функције, добио дипломатски имунитет.

Због различитих оптужби у притвору се налазе људи који су Ђукановићу били блиски сарадници и носиоци високих функција током његове власти, као што су специјални тужилац Саша Чађеновић и службеник АНБ-а Петар Лазовић, као и бивша председница Врховног суда Весна Меденица, бивша директорка и бивши председник Одбора директора државне компаније "13. јул - Плантаже" Верица Мараш и Веселин Вукотић.