Посланици Скупштине Србије данас расправљају о изменама Закон о бирачком списку, али и лекс специјалису који се односи на пројекат изградње на месту Генералштаба, зграде које је срушена током НАТО агресије 1999. године. Седница је почела постављањем посланичких питања о Дијани Хрки, мајки чији је син страдао у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду и која штрајкује глађу испред парламента, продаји оружја Србије Украјини, РТ Балкану, инцидентима у Пионирском парку, тзв. Ћациленду.
Посланик "Ми снага народа" Александар Павић тражио је да се пусте ухапшени у вези са догађајима у Пионирском парку, а међу њима је и Владимир Штимац који је дао много за репрезентацију, јер није у питању право него политика.
"Ово шаторско насеље, одвратно, је увреда и провокација за свакога ко се сећа Београда пре тог насеља. Сви виде на шта личи. Докле год је ту оно урушава достојанство институција, оно је ругло и увреда. То је расадник провокација, биће још хапшења, јер људи не могу да се помире да тако нешто остане трајно у центру Београда", истакао је Павић.
Министру телекомуникација и информисања, као и директору "Телекома" је поставио питање - зашто се већ годину дана не дозвољава да се пусти сигнал РТ Балкан у Републици Српској преко МТЕЛ-а, иако постоје све техничке могућности.
"У исто време директор Телекома је дозволио да буде пуштен један украјински канал на руском језику тамо, пропагандни канал који треба људе да превари да слушају руску телевизију, а заправо је украјинска пропаганда".
Он је додао да смо "ми смо по резолуцији Народне скупштине војно неутрална држава, али је председник државе Александар Вучић рекао да смо понудили сву производњу наших фабрика муниције Европској унији, а они нека раде са тим шта хоће".
"Европска унија је страна у сукобу. Да ли ми кршимо војну неутралност тиме што продајемо једној од зарађених страна. Нудимо да продајемо. Зашто се сврставамо у један антируски блок, када то нисмо радили ни 1941. године? Зашто увлачите Србију у рат против Русије, треба ли да за муницијом да крену и српски војници. Чак се и не захтева "енд јусер". Председник је рекао да га не занима шта ће Европска унија да ради са муницијом. Опет ћемо да уђемо у сукоб са Русијом, а са друге стране очекујемо јефтин гас од ње", рекао је Павић.
Парламентарац Драган Станојевић "Ми-глас из народа" истакао је да у лекс специјалису пише да је пројекат Генералшатаба од значаја за Србију, па је питао шта може бити од значаја да се направи хотел где су наши људи убијани. Он је питао и када ће бити директни летови за Белорусију.
Посланик Покрета слободних грађана Павле Грбовић питао је да ли је нормално да Скупштина Србије заседа, док испред парламента глађу штрајкује Дијана Хрка, мајка чији је син погинуо у паду надстрешнице у Новом Саду, као и партијски војник Угљеша Мрдић који тако жели да "напредује у странци".
Председница парламента Ана Брнабић је одговорила да је парламент заседао и за време рата на Крфу.
Посланик Милош Парандиловић из "Новог лица Србије" је рекао је да ова власт довела Герхарда Шредера и да поклањају Американцима Генералштаб да граде хотел.
"Ви мајци која је изгубила дете, пуштате песму - пошла мајка сина да потражи", рекао је.
Брнабићева му је одговорила да је он посланик који у два мандата није успео да прочита Пословник.
"Ово време служи да се затражи објашњење или образложење о нечему о чему народни посланици желе да добију објашњење или обавештење. После вашег наступа остаје да једино ја тражим објашњење од чика у белом мантилу како са вама да поступим", рекла је пошто је Парандиловић напредњаке назвао "монструмима".
Посланик ССП Мариника Тепић питала је председницу Скупштине како би она поступала да је њено дете страдало, на шта јој је Брнабићева одговорила да предавање држи жена која је изјавила да "родитељи убијене деце немају тапију на бол".
Посебан акт се зове Предлога закона о посебним поступцима ради реализације пројекта ревитализације и развоја локације у Београду између улица Кнеза Милоша, Масарикове, Бирчанинове и Ресавске. Одбор за просторно планирање је пре расправе у пленуму прихватио закон.
"Реализација пројекта представља општи интерес од значаја за свеукупни привредни развој Србије. Сви поступци који се спроводе у складу са одредбама овог закона сматрају се хитним и сви државни органи и органи јединица локалне самоуправе, привредна друштва, као и други органи и институције који врше јавна овлашћења дужни су да без одлагања издају акте из своје надлежности. Пројекат се реaлизује по фазама", пише у акту који предвиђа да део пројекта буде и спомен обележје.
Лекс специјалис треба да убрза извођење пројекта, јер ће бити заобиђене уобичајене процедуре.
Раније је објављено у медијима да зет председника Доналда Трампа, Џаред Кушнер креће у пословни подухват у Београду. Кушнерова инвестициона фирма "Афинити партнерс" са милијардером из Уједињених Арапских Емирата Мохамедом Алабаром градиће луксузни хотел на месту Генералштаба. Овај објекат требало би се зове "Трамп".
Шеф клуба напредњака Миленко Јованов је рекао да је Генералштаб односно Секретаријат за народну одбрану, срушен током НАТО агресије.
"Да ли је после Другог светског рата до 1971. године било неке порушене зграде?Није", истакао је Јованов.
Он је додао да су пре Генералштаба овде биле зграде Министарство војног и Војна академија, да су срушене током Другог светског рата, а да властима после рата није пало на памет да их обнавља.
"Има смисла закључити да аустријски каплар који је ратовао против војвода на Церу и Колубари није хтео да обнавља зграде где су се школовали они који су побеђивали у овим биткама. Него су направљене две зграде близнакиње по угледу на кањон Сутјеске и преломну битку за партизански покрет отпора", истакао је Јованов.
Подсетио је да су многи објекти који су срушени током бомбардовања 1999. године обновљени, као што су мостови, Авалски торањ.
Он је рекао да негодују они који су поклонили Маршалат за изградњу америчке амбасаде. Подсетио је порушена зграда Централног комитета продата америчком капиталу, као и да је продата зграда некадашњег Савезног МУП-а.
"Постоји намера и рад и труд бројних фактора на политичкој сцени да се спрече ресетовање односа између Србије и Сједињених Америчких Држава. Залажем се за најбоље односа са САД, Русијом, Кином, Европском унијом, Индијом, афричким земљама. У интересу Србије да има добре односе са сви. Желимо политику у којом ћемо сами да доносимо одлуке, поштујемо све, а највише волимо нашу земљу", истакао је Јованов.
Шеф посланичког клуба СПС Душан Бајатовић је рекао да је била добра дискусија Јованова, али му замера "жаљење што Немци нису уништили партизане на Сутјеској".
"Тако сам те разумео. Ако сам ја прихватио четнике, можете и ви партизане. Била су два антифашистича покрета и изједначили смо четнике и партизане", рекао је Јованову.
Он је најавио да ће социјалисти гласати за законе.
Посланик Ми-глас из народа Митар Ковач рекао је да се у закону не виде елементи која површина се отуђује, јер је наведени простор доста велики.
"Спорне су речи ревитализација и развој локације. Овде се стварају услови за предају простора оној држави која је била предводница агресије НАТО пакта", рекао је Ковач.
Подсетио је да су оптужени људи за кривотворење скидања статуса културне заштите са Генералштаба.
"Овај закон ће у будућности бити раздор у друштву, чак и у редовима власти. Није Генералштаб било који објекат који су агресори уништили. То је симбол нације. Ако гледају на нас као неке ђаволе гледају да своје симболе ту и поставе. Први глогов колац је био Маршалат, ово је други", истакао је зашто је баш изабрана ова локација.
После неколико неуспешних покушаја да се дође до Закона о бирачком списку, до компромиса се "случајно" дошло након посете делегације Европске уније и договорено је да ће за ревизију, контролу и тачност бирачког списка бити надлежна посебна независна и самостална комисија. Чиниће је десет чланова и њихови заменици које именује Народна скупштина. Осам чланова стижу на предлог посланичких група (пет ће бити из парламентарне већине, а три члана из редова опозиције), док се два члана именују на предлог удружења која су од стране Републичке изборне комисије, добила овлашћења за посматрање најмање три изборна поступка и објавила најмање три извештаја о налазима посматрања тих изборних поступака, а то су ЦЕСИД и ЦРТА.
О закону, који је једна од препорука ОДИХР-а, је уместо предлагача Угљеше Мрдића, посланика који штрајкује глађу, говорила Брнабићева.
"Преко 18 месеци се радило на закону, како би се дошло до закона. Представници бивше власти који су владали до 2012. године су се највише жалили на бирачки списак", истакла је она.
Истакла је да се Мрдић бори за правду и као председник Одбора за уставна питања, тражи да тужилаштво ради свој посао, буде транспарентније и ефикасније.
"Да је тужилаштво поступало другачије, да су обавештавали шта раде, поступају, не бисмо данас имали овакву ситуацију. Да су једном недељно одржавали конференције, да су говорили каква су вештачења тражили, кога су оптужили, а кога нису, не бисмо имали овакву ситуацију", истакла је, говорећи о истрази о паду надстрешнице.
Подсетила је да је до 2012. године постојао бирачки списак на нивоу општина, а да је касније направљен јединствени.
"Баш вас је било брига да унапређујете изборне услове", поручила је посланицима бивше власти.
Говорила је да је 2019. године када је формирана радна група за препоруке ОДИХР-а, примењено 72 одсто препорука - односно од 75, примењено је 54. Како је рекла да опозиција неће гласати за закон, јер "губи алиби да губи изборе због бирачког списка".
"Све што је тражено, све смо дали и све смо се договорили", рекла је и додала да неће бити пронађене неправилности које могу да утичу на изборни резултат.
Комисија за ревизију бирачког списка ће доносити одлуке двотрећинском већином, што значи да ће, како је истакла, увек неко моћи да стави вето. Рекла и да су се посланичке клупе резервисане за опозицију, после постављања посланички питања, испразниле.