Посланици Скупштине Србије су наставили расправу о амандманима на измене Закона о јединственом бирачком списку и о Предлогу закона о посебним поступцима ради реализације пројекта ревитализације и развоја локације у Београду између улица Кнеза Милоша, Масарикове, Бирчанинове и Ресавске, који се односи на изградњу на простору Генералштаба. Посланици су поднели око 90 амандмана, а већину су писали опозиционари.
Закон о бирачком списку предвиђа комисију која треба да "пречешља" бирачки списак.
После неколико неуспешних покушаја да се дође до Закона о бирачком списку, до компромиса се "случајно" дошло након посете делегације Европске уније и договорено је да ће за ревизију, контролу и тачност бирачког списка бити надлежна посебна независна и самостална комисија. Чиниће је десет чланова и њихови заменици које именује Народна скупштина. Осам чланова стижу на предлог посланичких група (пет ће бити из парламентарне већине, а три члана из редова опозиције), док се два члана именују на предлог удружења која су од стране Републичке изборне комисије, добила овлашћења за посматрање најмање три изборна поступка и објавила најмање три извештаја о налазима посматрања тих изборних поступака, а то су ЦЕСИД и ЦРТА.
Акт предвиђа и да се објави колико тачно има гласача по домаћинству.
Закон се доноси због препорука ОДИХР-а, канцеларије ОЕБС-а који су пратили изборе у Србији.
Посланици опозиције траже брисање читавих чланова Закона о бирачком списку, као и "прецизирање" података о томе где су бирачи пре него што су променили пребивалиште имали право гласа.
Посланик Бранко Лукић из Ми снага народа рекао је да су поднели амандман у којем су изнели став да сакривање матичних бројева грађана може имати за циљ само "наставак немогућности контроле бирачког списка". Како је навео, преко матичног броја може се утврдити број дуплих бирача и нерегуларности у бирачком списку.
На замерке из прозападне опозиције да комисија неће радити транспарентно и да ће бити под притиском, председница парламента Ана Брнабић је подсетила да се одлуке доносе двотрећинском већином и да ће стручњаци да раде свој посао. Истакла је да део опозиције није чак ни хтео да учествује у радној групи која је радила на усаглашавању закона.
"Ми смо у скупштинску радну групу, са правом гласа укључили невладине организације ЦеСИД, ЦРТУ и Транспарентност Србија, чији је представник председавао групом", рекла је Брбанићева.
Посланици опозиције су рекли и да је власт попустила да измени закон тек под притиском Европске уније.
"Ево притисли су нас. Све се слажем, уплашили смо се Урсуле фон дер Лајен за коју мислим да је коректна и да никада није рекла нешто лоше за Србију. ЦРТА и ЦеСИД су рекли да се слажу. Ми смо смо попустили", истакла је Брнабићева иронично и позвала опозицију да гласа за закон када су се сви сложили са њим, али "зна да неће гласати ни сада".
Навела је да опозиција не би тражила изборе сада, да је бирачки списак проблем.
Посланици су кроз дискусију помињали и скупове испред Скупштине Србије. Представници Народног покрета Србије довели су у питање процену полиције о броју присутних на синоћњем скупу дочека Срба са КиМ, али и на скупу подршке Дијани Хрки, мајци Стефана који је страдао у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, која штрајкује глађу испред републичког парламента.
Лекс специјалис о Генералштабу предвиђа да "реализација пројекта представља општи интерес од значаја за свеукупни привредни развој Србије, да се сви поступци који се спроводе у складу са одредбама овог закона сматрају се хитним и сви државни органи и органи јединица локалне самоуправе, привредна друштва, као и други органи и институције који врше јавна овлашћења дужни су да без одлагања издају акте из своје надлежности".
У закону се не наводи ко ће зидати на месту зграде погођене у НАТО агресији, али се од раније зна да је "инвеститор" Џаред Кушнер, зет председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа. Пројекат предвиђа и спомен обележје.
Претходних дана власт је дискутовала да не види разлог зашто се не би градило на месту Генералштаба, јер је до 1971. године све што је порушено у Другом светском рату и обновљено, док је део опозиције причао да није прикладно да на месту страдања буде хотел.
Посланици Зелено-левог фронта су поднели амандмане да се сви чланови овог закона бришу.
"Покушавате да продате причу како то земљиште није вредно, него је једини начин да се гради споменик капиталу, односно хотел", рекла је посланик Биљана Ђорђевић.
Шеф посланичког клуба СНС Миленко Јованов је истакао да је незгодно кад се посланик информише из "тајкунских медија" и на основу тога дискутује, а не седи у сали и слуша о закону.
"То колико је вама стало да се обележи било шта што обележава НАТО агресије, доказује да не можете ни да изговорите НАТО агресија", одговорио је Јованов.
Питања о школама, прислушкивању, отказима
"Трибуни" су на почетку седнице искористили и право да постављају питања Влади Србије и другим институцијама.
"Због чега стране корпорације и даље састављају уџбенике за наше ђаке. Зар нам лично председник државе није обећао да ће се томе стати на пут", питала је Ана Ивановић из Ми снага народа.
Митар Ковач из Ми глас из народа рекао је да постоји континуитет олаког отуђивања објеката и да то треба да престане да буде пракса.
"2003. године је урађена експертиза која је показала да Генералштаб не треба да се руши и да може да се реконструише", истакао је.
Он је навео да ниједна институција владе не би била безбедна, ако се ту изгради хотел.
"Не знамо које ће ту просторије бити и за шта ће бити коришћење", истакао је и указао на могуће прислушкивање.
Посланик је питао и када ће бити расписан референдум о путу Србије ка Европској унији.
Посланик клуба Народни покрет Србије - Ново лице Србије Ненад Милоичић рекао је да у Смедеревској Паланци постоји велики број проблем, јер се око школа окупљају пси луталице, па се деца бране сузавцем. Он је министру просвете Дејану Вуку Станковићу предложио да се отворе азили, како би деца била безбедна.
Јелена Милошевић из Странке слободе и правде указала да је на југу Србије затворено пет фабрика у последње време, а да је у фабрикама које раде било отпуштања.
У зависности од динамике рада, посланици ће се о законима изјаснити данас или сутра.