У једном од два највећа центра руске емиграције у старој Југославији, банатској варошици Бела Црква, свечано је отворена обновљена парцела Руског некропоља у којој су вечни покој пронашли генерали и официри, царски коморници и велике кнегиње, научници, професори, свештеници, лекари и кадети.
Уредбом Владе Руске Федерације из 2023. године Руски некропољ у Белој Цркви је укључен у списак погребних места ван граница Русије која имају историјско-меморијални значај, те је стога представништво Россотрудничества у Србији, односно Руски дом у Београду припремио нацрт обнове парцела у којима почивају припадници беле емиграције и њихови потомци.
Радови на обнови више од 200 погребних места започети су у фебруару 2025. године, а завршетак радова планиран је за почетак новембра, тачније два датума која су важна за историју обе земље – годишњицу Октобарске револуције 7. новембра и Дан примирја у Првом светском рату, који се у Србији слави 11. Новембра.
Церемонија свечаног откривања обновљене парцеле Руског некропоља отпочела је служењем парастоса и освећења гробља које је обавио настојатељ подворја Руске православне цркве у Београду, протојереј Витаслиј Тарасјев.
Церемонији су присуствовали званичници Русије и Србије, делегације Амбасаде Русије у Србији и Руског дома у Београду, као и истраживачи руске емиграције и потомци руских кадета.
"Када говоримо о Русима сахрањеним на овом гробљу – кадетима и студентима Института који се налазио у Белој Цркви, професорима – они су увек чували љубав према својој домовини и никада нису могли да замисле да се стиде што су Руси, упркос свим ужасима који су се дешавали у Русији у то време. Ови Руси и њихови потомци касније су чинили важан део научне, политичке и војне елите Југославије и Србије. На овом гробљу се налазе посмртни остаци 32 витеза Светог Ђорђа, а Орден Светог Ђорђа је највише војно одликовање Руског царства, а сада и модерне Русије", рекао је директор Федералне агенције за послове Заједнице независних држава, сународника у иностранству и међународну хуманитарну сарадњу Jeвгеније Примаков, преноси Спутњик.
"Данас је 7. новембар, годишњица трагичних догађаја који су се одиграли у Русији, Октобарске социјалистичке револуције, која је приморала огроман број Руса на изгнанство. Значајан део оних који су завршили у Србији сахрањен је на овом гробљу.
Јевгениј Баранов, шеф канцеларије Россотрудничества у Србији је подсетио да је пре неколико дана, Русија прославила Дан националног јединства, а да ће 11. новембра Србија обележити такозвани Дан примирја, који ће Руси назвати Даном победе у Првом светском рату.
"Сва три ова датума – значајни, трагични и лепи – симболично су се слила на овом малом делу руског некропола у Белој Цркви", изјавио је Баранов.
Министарка Милица Ђурђевић Стаменковски је рекла да је Бела Црква, заједно са градом Сремским Карловцима, била је један од најзначајнијих центара руске емиграције.
"Они су овде оставили свој траг, и иако сада у Белој Цркви има мало становника руског порекла, остаје траг, сведочанство, сећање на Николајевску коњичку школу, Маријински Донски девојачки институт и Кримски кадетски корпус, који су овде деловали и представљали руску елиту", рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Након завршетка парастоса, приступило се полагању венаца на два спомен-обележја која су смештена на Руском некропољу – на Споменик кадетима, наставницима, васпитачима и радницима у кадетском корпусу, као и на Споменик погинулим српским ратницима у Првом светском рату који је рестаурирао Руски научни институт у Београду уз подршку компаније "Гаспромњефт" у оквиру Програма за друштвене иницијативе "Гаспромњефт – Заједно".