Србија и Балкан
Дан примирја у Србији: Мацут положио венац на Споменик незнаном јунаку на Авали (ВИДЕО)
Дан примирја у Првом светском рату обележава се у Србији низом церемонија, полагањем венаца и одавањем почасти, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је потписано примирје, чиме је окончан Први светски рат
Председник Владе Србије Ђуро Мацут положио је венац на Споменик незнаном јунаку на Авали, поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату.
Дан примирја у Првом светском рату обележава се у Србији низом церемонија, полагањем венаца и одавањем почасти, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је потписано примирје, чиме је окончан Први светски рат.
"Са поносом и захвалношћу чувамо сећање на хероје који су дали живот за слободу отаџбине. Њихова жртва остаје вечни завет потомцима да чувају мир и слободу Србије", написао је Мацут у спомен-књизи.
Државна церемонија полагања венаца биће одржана у у костурници бранилаца Београда у Првом светском рату, а предводиће је министарка за рад запошљавање борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски.
Церемонији полагања венаца и одавања почасти присуствоваће делегација Града Београда.
Припадници Гарде Војске Србије извршили су у понедељак у 16.00 часова почасну артиљеријску паљбу испаљивањем 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа са Савске терасе на Калемегдану, а репрезентативни оркестар Гарде интонирао је химну Србије, уз подизање државне заставе.
Први светски рат почео је 28. јула 1914. године нападом Аустроугарске на Србију.
Власти Двојне монархије искористиле су трагичну погибију престолонаследника надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије војвоткиње Хоенберг у Сарајеву, на Видовдан, 28. јуна 1914, да оптуже Србију да наводно стоји иза атентата.
У Бечу је заправо дуго тражен прикладан момент за, како су веровали, коначни обрачун са Србијом. Атентат који су извршили чланови Младе Босне узет је отуда као оправдање за рат.
Рат је објављен, вероватно циљано, симболички, месец дана по атенату у Сарајеву, 28. јула.
Пробојем Солунског фронта, који су извели Срби, средином септембра 1918. и победоносном офанзивом која је пресудно допринела поразу Централних сила, окончан је Први светски рат.
По капитулацији Бугарске, затим и Аустроугарске, Немачка је примирје потписала 11. новембра. То је био крај Великог рата, а тај датум је у нашој земљи од 2012. године државни празник.
"То је једини празник који обележавамо са нашим савезницима – тај празник се обележава у Великој Британији, у великим државама, у Аустралији, Француској, на Новом Зеланду, тако да то је једини празник који нас повезује са западним савезницима у Првом светском рату", рекао је директор Института за савремену историју проф. др Предраг Марковић, истичући да је српска војска дала кључан допринос у победи над Централним силама.
"То се скоро никад није десило у људској историји, да се једна државна војска уз огромне губитке на тај начин сачува. Ми имамо државу на Крфу, имамо војску на Солунском фронту, и то није успело ниједној другој држави у људској историји."
За пробијање Солунског фронта, Марковић каже да представља блиставу завршницу једног победоносног рата који је однео много жртава, али који је на крају био вероватно највећа победа у историји српског народа.
Према Попису војних и цивилни губитака Краљевине Србије у људству у Првом светском рату на основу података из Војног архива изнетих на Конференцији мира у Паризу, Србија је изгубила 1.247.435 људи – 28 одсто од целокупног броја становника 1914. године, када је рат почео. Од тог броја војнички губици износили су 402.435 људи и 845.000 цивила, као и 264.000 инвалида (114.000 војних и 150.000 цивилних).
Краљевина Србија изгубила је 62 одсто мушког становништва од 18 до 55 година, од којих је 53 процента погинуло, а 9 одсто су остали трајни инвалиди. На заседању Народне скупштине 1921. године саопштени су подаци о укупном броју жртава рата – 1.000.356 (са тешким инвалидима губици су износили 1.511.415 људи).
Према извештају који је почетком 1921. године предат Комисији за репарације "ради потраживања у губицима у људству", од почетка рата до новембра 1915. године, укупно је мобилисано 707.005 војника. Од тог броја погинуло је, умрло или нестало чак 402.435 војника.
У Србији се као главни мотив за амблем Дана примирја користи цвет Наталијине рамонде, што је угрожена врста у Србији, који је познат и као цвет феникс.
Осим Наталијине рамонде, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.
Дан примирја у Србији празнује се нерадно.
Live
