Србија се после Дана примирја и победе у Првом светском рату није понашала као победница, била је сувише ослабљена, након чега су јој државе које је ослободила одговориле геноцидом, сматра историчар Јован Пејин.
Пејин је гостујући у Јутру на РТ, разрешио и дилему да ли је у питању Дан примирја или Дан победе, како неки називају празник који се обележава 11. новембра.
"Судећи према догађајима који су следили до данашњег дана, то је примирје. Ипак је то примирје. Али мислим да ће се завршити победом на крају", почео је Пејин.
Наводи да наша земља није смела да дозволи догађаје који су уследили након ратног окршаја, што је после скупо и платила.
"Србија се није понашала као победник када је формирала заједничку државу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Морала је да се понаша као победница, али није имала снагу. Изгубила је огроман број војника", додао је.
Једна од погубних одлука била је да се у нову државу укључи и Хрватска, која је до тог тренутка била део Аустроугарске. Историчар је подсетио на боравак генерала Војводе Мишића у Загребу, након којег је упутио упозорење регенту Александру.
"Видео је да тај народ није способан за државност. Пате о некој хиљадугодишњој државности, чак и данас причају некој хрватско-угарско-мађарској држави која никада није постојала. За 800 година колико су били у оквирима Аустроугарске, ниједан устанак нису дизали. То је народ који нема државотворну свест, али има зато конфесионално врло чврсту и нетрпељиву", истакао је Пејин.
Уједињење закључено 1. децембра 1918. године је, према његовом мишљењу, представљало нужност у том тренутку, али је онда уследила ревизија историје због става великих сила да не прихвате да је једна мала земља извојевала победу.
Та ревизија има, наводи, дубоке корене – употпуњена је оснивањем Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), али је почела непосредно по окончању Првог светског рата.
"Ревизија траје од првог заседања АВНОЈ-а, али траје и од 1922. године када је председник Народне скупштине др Иван Рибар тражио да се изврши федерализација краљевства, да се формирају разне области, да се направи нова подела која се поклапала делом са програмом Франца Фердинанда. Ми увек заборављамо Аустроугарску и њен програм за уређење Балкана", каже саговорник РТ Балкан.
Зато, истиче, наша Народна скупштина мора да донесе одлуке о поништавању резултата АВНОЈ-а, који је угрозио међународни положај Србије, односно Југославије.
Хрватска је потом покушала да на насилан начин створи сопствену државу, али и свој народ. Геноцидом над Србима, припајала је српске територије, попут оних на којима су живели Буњевци и Шокци. Исто је учињено у Барањи, а покушаји су били и на територији данашње Војводине.
"Покушали су то и у Срему, али су сремски Срби били одлучни да се супротставе том геноциду. Имали су оружје и тамо је била војска, зато нису успели", навео је Пејин.
Пејин је рекао и да је Загреб желео формирање тзв. Велике Хрватске, идеја коју је подржавао и Јосип Броз Тито.
"Броз је све то толерисао. Није се појављивао директно, али је све то била његова идеја. Он је душа тзв. Велике Хрватске поред Степинца, Павелића", закључио је Јован Пејин.