Док јавност чека вечерашње обраћање председника Србије Александра Вучића о Косову и Метохији и захтевима Запада да (не)формално признамо самопроглашену независност јужне српске покрајине, председник Одбора Скупштине Србије за КиМ Милован Дрецун изјавио је данас да је Србији место у евроатлантском партнерству и оценио да је неопходно да "направимо стратешки геополитички договор са Западом".
"Ми сада имамо поделу света – бирамо пол моћи на коме ћемо се налазити, а то је евроатлантски план моћи, јер ми нисмо у Азији, па је нама неопходно да направимо стратешки геополитички договор са Западом. Наше место је ту у евроатлантском партнерству. Договор са Западом може да почива на камену темељцу – договору око 'Косова'", рекао је Дрецун за Н1.
Он ипак наводи и да не мисли да би требало да престанемо да се ослањамо на Русију, јер нам је та држава, као и Кина, "потребна због Савета безбедности, пошто 'Косову' нећемо да омогућимо чланство у Уједињеним нацијама".
Он се, такође, освернуо на изјаве специјалног саветника америчког Стејт департмента Дерека Шолеа и оценио да оне указују "на могућност да се и око чланства у међународним организацијама постигне неко решење".
Србији потребна подршка Русије и Кине
Дрецун наглашава да би била могућа три корака. Први, основни споразум који не би укључивао међусобно признање али би ставио "Косово" на евроатлантски пут - што је синтагма која подразумева улазак у НАТО.
"То значи да је циљ Запада да се Србија не противи да се 'Косово' учлани у неке европске организације, као и да се сломи отпор пет чланица ЕУ које се противе чланству 'Косова'", додаје Дрецун.
Србији је, истиче, у борби да постигнемо решење са Приштином, и даље потребна подршка Русије и Кине.
Устврдио је и да би постизањем стратешког геополитичког договора са Западом, Београд добио много већи ниво заштите људских права српског народа на "Косову", као и избегавање криза и инцидената, али није објаснио на чему је заснована ова тврдња.
"Постизање договора допринело би и да се смање тензије, а добили бисмо и нешто што би омогућило даљи предвидив економски раст Србије", каже Дрецун.
Поводом притисака Запада да се уведу санкције Русији, наводи да су присутна два правца притиска на Београд и да, ако бисмо успели да постигнемо основни споразум (са Приштином), ми бисмо на једном правцу ослабили део притисака.
Дрецун указује и да ће се вечерас, након обраћања председника Александра Вучића, сазнати да ли је било неких корекција француско-немачког предлога за Косово и Метохију у односу на првобитни предлог који је и сам имао прилике да види.
"Занима ме да ли су направљене корекције и да ли су оне суштинске", рекао је Дрецун.
Спорне тачке француско-немачког предлога
Оценио је да је тај предлог само концепт о којем би Србија требало да дискутује, који није ултиматум и о којем је могуће постићи консензус у јавности.
У првобитном предлогу, како наводи, спорно је то што се наводи да се Србија неће противити чланству "Косова" у свим међународним организацијама. Не каже се којим, прецизирао је Дрецун, али је истакао да то онда значи да се односи и на Уједињене нације.
Спорно је, како истиче, и што у предлогу пише да уговорне стране треба да поштују територијални интегритет и суверенитет, право народа на самоопредељење, да обе стране признају пасоше, да размене некакве мисије…
"Дакле, тражи се од Београда да не призна де јуре лажну државу Косово, али да је третира као међународни субјекат, односно да се према њима односимо као према држави. Те две ствари су најспорније", рекао је Дрецун.
Он је истакао и да у тачки 7 предлога нема спомињања ЗСО, већ се говори о одређеној самуправи за Србе која је, како оцењује, "доста немушто дефинисана".
"Шта је био проблем да се спомене ЗСО?", запитао је Дрецун и додао да није довољна формулација да ће се примењивати све раније потписано и договорено.
Он каже да је Београд рекао да можемо да наставимо дијалог и да ће Срби да се врате у институције тек када се формира ЗСО и додао да америчка страна инистира на ЗСО, али да Аљбин Курти избегава да спомене ту обавезу Приштине.
Он је истакао да је после изјава америчких званичника Дерека Шолеа и Габријела Ескобара јасније да немачко-француски предлог треба да буде основни споразум и да ће се после њега наставити разговори, укључујући и друга питања, да би се после неколико споразума дошло до коначне верзије.
"Ово је само концепт", рекао је Дрецун и додао да се у јавности појавила велика напетост и отвориле су се многе дилеме о том документу.
"Запад нас ставља пред зид"
На питање да ли Србија треба да потпише споразум о немачко-француском предлогу, одговорио је да ми треба да о њему разговарамо.
Указује и да је "косметски проблем постао саставни део снажне тектонске претумбације на међународном плану".
Подсетио је и на изјаву амбсадора Кристофера Хила који је рекао да је "Русија под Путином ушла у мрачну шуму" и да "Србија не треба да је чека да изађе одатле", као и на изјаву Шолеа да је "Србија зависна од Русије на енергетском плану, али да се врши диверсификација и да је Косово једина полуга Русије која је остала у Србији".
"Косово" је, оцењује Дрецун, постало саставни део геополитичког сучељавања.
"Запад нас ставља пред зид и то је наш избор. Треба дискутовати о предлогу, о њему ћемо сви дискутовати и председник је рекао да ће се консултовати са свим субјектима", навео је председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију.