Вебер: Формално признавање "Косова" још није на тапету

Стручњак за Балкан и виши сарадник Савета за политику демократизације у Берлину Бодо Вебер оценио је данас да председнику Србије Александру Вучићу није постављен ултиматум за постизање споразума о нормализацији односа Београда и Приштине и да суштински не постоји рок за постизање споразума.

"Не видим баш неки ултиматум. Немамо рокове, мада претходних пар месеци су неки рокови били у оптицају, али преговарачи су оповргавали причу о чврстим роковима. Информације о томе шта су последице (неиспуњавања услова) нису званичне, тако да је тешко рећи да ли се стварно ради о неком утиматуму. Ради се више о снажној, новој иницијативи предложеној из ЕУ, а предвођеној Француском, Немачком, наравно, и САД", рекао је Вебер за Танјуг.

Он је додао да, на другој страни, циљ је да се дијалог покрене са мртве тачке.

"Тај међуспоразум који је сада у оптицају могао би да се посматра као одређени уступак Београду, јер у њему, у том међукораку, још није на тапету формално признавање Косова", додао је Вебер.

Он је истакао да је дијалог дуго био у ћорсокаку, у дубокој кризи.

"Потом, имали смо две године разних супротности, приче о размени територија, а када је то пропало, око 2020. године, имали смо две године међупериода у којем су се водили преговори који нису водили нигде, бавили су се мање кључним темама, билатералним, као што су таблице", напоменуо је немачки стручњак.

Он је навео да се од прошлог јуна, када су српски председник и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти били код немачког канцелара Олафа Шолца видело да Немачка жели да покрене дијалог са мртве тачке.

"Сад имамо нешто што нисмо имали од 2012. године, преговори су се подигли на врло висок ниво и тако се сада види тај покушај, уз вођство Немачке, да се преговара о политичком дијалогу", казао је Вебер.

Он је напоменуо да ипак постоји одређени притисак на Приштину и Београд.

"Чини се да су се у кључној немачкој иницијативи јесу подигле неке наде да ће под новом немачком владом, новим канцеларом, Берлин поново заузети водећу улогу што се тиче дијалога Београда и Приштине, што није било јасно кад је нови канцелар ступао на дужност. У том тренутку нама овде у Берлину није било јасно да ли су неки региони, попут Западног Балкана, тема која је блиска канцелару", открио је Вебер.

Вебер додаје да Запад на неки начин није задовољан позицијом Куртијеве владе.

"Треба подсетити да његова влада почива на одређеним принципима. Они јесу и демократски, за разлику од претходних влада Косова када то није био случај. Курти има тврде ставове, не све, али имамо ситуацију у којој то изазива контрареакцију код западних преговарача, који Приштину доживљавају мање конзистентном. Да ли је то и стварно случај? Видећемо током евентуалног наредног сусрета Вучића и Куртија у Бриселу", казао је Вебер.

Упитан да ли му се чини да Курти више слуша Вашингтон, Вебер каже да то јесте био случај у последњим кризама.

"У овом тренутку из званичних кругова постоји конструктивна сарадња између ЕУ и Вашингтона. Приштина је попустила тек кад је дошао предлог и притисак из Вашингтона, а мање кад је то долазило од ЕУ. Приштина више слуша Вашингтон него Брисел, али нисам скроз сигуран да је то стварно случај. То не смета Унији, јер на то гледамо као део трансантланске иницијативе", навео је Вебер.