Шта је ЕУ амбасадор у Србији радио у Новом Саду

Шведски дипломата Андреас фон Бекерат, амбасадор Европске уније у Србији, за своју прву посету изван Београда одабрао је - Нови Сад. Неко би рекао - мали географски помак. Али колики је и какав политички сигнал? 

Дан је започео достојанственим чином - полагањем цвећа за жртве трагичне несреће на Железничкој станици у Новом Саду. Међутим, то је био једини тренутак његове посете који припада искључиво људскости. Све остало - свака реченица, сваки сусрет, сваки твит носио је препознатљив бриселски рукопис. 

Ток посете сажео је кроз низ твитова и потврдио - на Западу ништа ново: много порука о дијалогу, владавини права и још више селективног приступа стварности. Ни у једној његовој реченици читалац неће наћи Србију као субјекат, већ искључиво као објекат туђе политике. А док читате његове твитове, запазићете још нешто: Фон Бекерат и даље на насловној држи фотографију у бојама украјинске заставе. Није то декорација, а понајмање омашка - то је оквир сваке његове реченице. 

У том духу су и његове објаве из Новог Сада, савршено усклађене са бриселским приручником: 

"Састао сам се са градоначелником Новог Сада и председницом Покрајинске владе (Мајом) Гојковић, са фокусом на значај владавине права и основних права, као и на потреби превазилажења садашње поларизације. ЕУ подржава општине у унапређивању свакодневног живота грађана Србије".

Након саговорника које по протоколу мора да саслуша, а међу којима је и председница Скупштине града Дина Вучинић, прелази и на обавезну туру - сусрет са опозицијом:

"Наставио сам посету Новом Саду састанком са председницом Скупштине града Вучинић, као и са представницима опозиције. Приступање ЕУ захтева ангажовање целог друштва како би било успешно. Разговарали смо о томе како да се створи простор за преко потребан дијалог између различитих актера".

И за крај, као шлаг на торту, оставио је сусрет са представницима цивилног друштва:

"Завршавам своју посету Новом Саду састанком са представницима цивилног друштва. Рад организација цивилног друштва на унапређењу демократије, владавине права и људских права од суштинског је значаја за европски пут Србије". 

А када се каже цивилно друштво у новосадском контексту за странце то готово аутоматски значи само једно - Динко Грухоњић. Годинама највидљивији представник тог дела новосадске сцене на фотографији коју је објавио Фон Бекерат делује и најрасположеније, као да га не дотиче чињеница да су његови блиски сарадници прошле године завршили у егзилу у Хрватској под оптужбама да су планирали бацање Молотовљевих коктела на протесту у Београду 15. марта.

Наш избор

Дипломатски гаф или мала освета судбине: Откуд руска застава на реверу новог амбасадора ЕУ у Србији

Сума сумарум, све испеглане и савршено упаковане фразе: унапређење живота грађана, превазилажење поларизације, подршка општинама, дијалог... И то по оној старој бриселској формули: говорити о људским правима, али никада и о правим Срба, говорити о владавини права, али никад и о злочинима над Србима, говорити о европским вредностима, али само тамо где се оне уклапају у политичку стратегију ЕУ. 

Када се одмори од божићних и новогодишњих празника, можда би могао да посети Старо Градско, Гораждевац или Грачаницу? Или да претрчи до Ташмајданског парка, до споменика подигнутом у знак сећања на 88 малишана које су 1999. убиле НАТО бомбе? Ту ће му се указати и прва медијска кућа која је ућуткана пројектилима који су однели животе 16 медијских радника, непостојећих за већину западних организација за људска права. 

Тек тог дана грађани ће знати да ЕУ, кад говори о људским правима, заиста говори о људским правима. И не рачуна на употребну вредност жртава.