Србија и Балкан
О Дану Републике на РТ Балкан: Зашто се Лондон плашио српског фактора (ВИДЕО)
Двадесет деветог новембра у Јајцу, на већ ослобођеној територији, започело је друго заседање АВНОЈ-а и донете су одлуке које су одредиле федеративну будућност државе
Да на данашњи дан, којим случајем, живимо у времену Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, обележавали бисмо државни празник – Дан Републике, 29. новембар. Ово је битан датум у историји СФРЈ и историји српског народа у 20. веку.
После успеха Црвене армије на Источном фронту, ствари су се кретале у жељеном смеру.
У Техерану је "велика тројка", Стаљин, Черчил, Рузвелт, од краја новембра заседала и донела низ важних одлука. "Велика тројка" је крајем 1943. године одлучила да подржи партизански покрет.
Двадесет деветог новембра у Јајцу, на већ ослобођеној територији, започело је друго заседање АВНОЈ-а и донете су одлуке које су одредиле федеративну будућност државе.
Република је проглашена 29. новембра 1945. године, а Дан Републике званично је укинут 2002. године.
Историчар Миле Бјелајац рекао је за "Јутро на РТ" да последице, менталне или у историјској свести, посебно код нас, још увек трају и да не зна колико генерација треба да прође да би се то истиснуло.
Идеја разбијања конфедерализације Југославије, како је рекао, имала је свој корен у ставовима Комунистичке интернационале после Првог светског рата. Делегати и функционери међународне интернационале комуниста долазили су из поражених земаља у Првом светском рату.
"Српски кадрови, најстарији из коминтерне, били су прочишћени", казао је гост РТ Балкан.
Међутим, да ли су одлуке из Дрездена 1928. године поставиле оквир политичких слабости у СФРЈ?
Упитан о Дрезденском конгресу, казао је да није само Југославија окарактерисана појмом да је већински народ вршио хегемонију, слично је било "великочешком хегемонијом", додајући се да се у другим земљама исто користило.
Навео је да се у Југославији на политички начин отворило то питање и остало је једно сећање пренесено као политичка баштина да је у свим елементима један народ између два светска рата, без обзира на заслуге за ослобођење и уједињење, био у повлашћеном положају.
Подсетио је на то да је 1939. године формирана Бановина Хрватска, Словенија је била на путу и отворило се српско питање. Оно је на неки начин било отворено на Крфу, 1917. године, у преговорима око стварања Југославије Никола Пашић је био мишљења да треба омеђити оно што су неспорне српске територије.
"Стално се инсистира на том српском фактору као хегемонистичком фактору и сада ће задатак и те српске борбе у Другом светском рату бити ето коначно нуђење равноправности свим осталима и то није стајало у фактицитету, а ми смо прихватили здраво за готово кроз школски систем", казао је.
Додао је су Словенци имали националну партију у оквиру КПЈ, Хрватска такође, Србија остаје на покрајинском комитету: из Србије је издвојена Црна Гора, Бока, покрајински комитет Македонија, посебни обласни комитет за КиМ и били су везани за ЦК, а не за партију унутар Србије, она последња добија националну или државну партију, у мају 1945. године.
"Санџак" је био издвојен и по питању организације, навео је гост телевизије РТ Балкан, нове народне власти и имао је своју антифашистичку скупштину.
Казао је и да су Словенци су били врло практични, као и увек на АВНОЈ-а, поставили су питање односа према центру будуће државе и питање граница.
Једини из српске делегације Моше Пијаде је, слично Словенцима, почео да поставља то питање.
"Педесет четири одсто делегата на Другом заседању били су Срби, али нико осим што је то накнадно учинио Моше Пијаде, није поставио суштинска питања", казао је Бјелајац.
Истакао је да се слично десило са држањем српског руководства у каснијим променама и, како сматра, Моше Пијаде остаје светла фигура.
Указао је на то да је предлагао покрајине, тражио Далмацију, међутим, Тито то одбија и не дозвољава се прављење аутономних области на простору Хрватске.
"Оно што је важно, савезници до 1942, после првог заседања АВНОЈ-а, веома су уздржани, посебно СССР због односа са Британијом", казао је Бјелајац.
Истакао је да се после Техеранске конференције ветрови се мењају и нису у прилог оног другог герилског покрета и то је био међународно признат покрет, Енглези повлаче ногу.
Објаснио је да је зазирање у Лондону од српског фактора било из геополитичког разлога, јер су Срби традиционално проруски.
Великој Британији, наводи гост телевизије РТ Балкан, то не одговора и они су током Првог светског рата, када се полемише о будућој југословенској држави, склони конфедерационализму, где би српски фактор уз помоћ других народа био ограничен.
Истакао је да је Устав из 1974. године био генератор кризе и да су стручњаци то утврдили још осамдесетих година.
Live
