Известилац за Србију у Европском парламенту Владимир Билчик објавио је данас свој нацрт извештаја о Србији у којем се поздравља чињеница да чланство у ЕУ и даље представља стратешки циљ Србије, али наводи да ће нормализација односа са Приштином и усклађивање са европском спољном политиком одредити динамику српског пута према ЕУ.
Међутим, Билчику изгледа далеко више смета покретање портала РТ Балкан него брзина дијалога Београда и Приштине.
У делу извештаја о медијској стратегији у Србији, Билчик "осуђује отварање редакције РТ у Београду и покретање њеног онлајн сервиса вести на српском језику", и тражи од Србије да се "бори против дезинформација, укључујући манипулативне анти-ЕУ наративе".
Он примећује да је дошло до "закаснеле примене" поменуте медијске стратегије, и позива владу да "повећа транспарентност власништва и финансирања медија и осигура независност Регулаторног тела за електронске медије".
У извештају он захтева да се додели пета лиценца за националне фреквенције преко "транспарентног процеса", и сматра да су четири додељене фреквенције биле дате "каналима који су у прошлости кршили новинарске стандарде" - тако што су, рекло би се, емитовали оне "манипулативне анти-ЕУ наративе" који су у ЕУ, очигледно, забрањени. Наравно, у име слободе медија...
Билчиков жал због добрих односа Србије са Русијом
Што се тиче дијалога са Приштином, Билчик даје подршку специјалном представнику ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирославу Лајчаку и позива на пуну имплементацију свих релевантних споразума.
Очекује да се Београд и Приштина укључе у дијалог да би се постигао "свеобухватан, правно обавезујући споразум о нормализацији односа, у складу са међународним правом".
Билчик у извештају истиче да је "дубоко забринут због тензија на северу Косова и неприхватљиве пуцњаве на православно Бадње вече" и подсећа "на заједничку одговорност за мир и владавину закона за све људе на Косову".
Он сматра да је добро усклађивање Србије са ЕУ у гласању за релевантне резолуције Генералне скупштине УН и суспензију Русије из Савета за људска права а критикује што Београд није успео да се усклади са рестриктивним мерама ЕУ против Русије и додаје да "жали због блиских односа Србије са Русијом".
"Жалим због континуираног ниског нивоа усклађености Србије са спољном политиком ЕУ, посебно у контексту сукоба у Украјини" каже он и подвлачи чињеницу да "Србија, као земља кандидат, мора да се придржава принципа и политике ЕУ, а усклађивање са, како каже, ратнохушкачким аутократским режимом је неприхватљиво", каже Билчик.
Он наводи да су "кључне компоненте српске спољне политике у директној супротности са ставовима ЕУ, укључујући потписивање споразума којима се утврђују заједнички спољнополитички приоритети између Србије и Русије за 2023. годину и 2024. годину" и критикује састанке "са високим званичницима из Русије који су у ЕУ на списку санкција", као и именовање директора Безбедносно-информативне агенције, за кога наводи да је познат по својој "анти-ЕУ и прокремаљској реторици".
Он у извештају изражава забринутост због "све мање подршке јавности за чланство у ЕУ у Србији".
Што се тиче визне политике, Билчик поздравља "почетне кораке које је Србија предузела да се усклади са листом земаља које нису чланице ЕУ, чијим држављанима су потребне визе за ЕУ, и позива на даље усклађивање".
Билчик истиче да је задовољан ангажовањем Србије у иницијативама за регионалну сарадњу, подстиче да се појачају напори за помирење и тражи решења за раније спорове те наглашава да "нема места за порицање геноцида или величање ратних злочинаца у земљи кандидату".
У делу посвећеном економији и енергетици, извештај поздравља пакет енергетске подршке Европске комисије за помоћ Западном Балкану и позива српске власти да припреме кредибилан план за смањење зависности земље од руских фосилних горива и изградњу еколошки прихватљивих енергетских система.
Србија добро напредује у развоју функционалне тржишне економије, истиче се у извештају, али наглашава да је потребно отклонити слабости у владавини права да би се приватни сектор боље развијао.
Билчик изржава "дубоку забринутост због инвестиција Русије и Кине у Србији и њиховог утицаја на политичке и економске процесе у регион", док, с друге стране, постоји "значајна помоћ ЕУ која је пружена земљи" и позива "српске власти да ојачају стратешку комуникацију и побољшају видљивост финансирања ЕУ".
Овај, први нацрт Билчиковог извештаја претрпеће извесне промене преко амандмана других политичких група у Европском парламенту у наредним недељама, а затим, када добије финалну форму, биће предмет гласања на пленарној седници Европског парламента на пролеће.