РТ Балкан анализа: Шта је синоћ поручио председник Србије?

Обраћање председника Србије Александра Вучића у понедељак увече након разговора са дипломатском "петорком" о питању КиМ изазвало је различите реакције јавости. Многи су оценили да је дипломатија Запада од пре неколико дана много огољенија, нервознија и да су "пале маске", што значи да и Србија треба и мора да појача напоре у спољнополитичкој борби. 

Једна од првих ствари која упада у очи је промена основе за преговоре Београда и Приштине. То више није ни (неиспуњени) Бриселски споразум, ни (непоштована) Резолуција 1244, већ француско-немачки план - тачније европски план иза кога сада стоји свих 27 чланица ЕУ, укључујући и оне које не признају тзв. Косово. 

Они хоће да то буде завршено 

Разлози су, пре свега, геополитички, јер је Западу сада приоритет да заокружи своју интересну сферу у Европи, наглашава дипломата Зоран Миливојевић.

"Они хоће да то буде завршено, решено и то недвосмислено, и да се овде искључе интереси било кога трећег – Русије, Кине, и то пре него што почне расплет око Украјине", каже Миливојевић за РТ Балкан. "Нова стратегија Запада је да косовску државност потврде на међународном нивоу, тамо где они имају доминацију: у Савету Европе без Русије, у ЕУ и НАТО -у."

Он додаје да Запад преко овог европског плана покушава да превазиђе проблеме које има у сопственом дворишту, тј. да и пет чланица ЕУ, од тога четири чланице НАТО-а, промене своје став и признају тзв. Косово тако што ће претходно Србију натерати да промени свој став.

Ужурбаност западних посредника је врло присутна, јер желе "да се то заврши за време администрација које су сада актуелне и у Бриселу и у Вашингтону, дакле ове године, јер њима идуће године истичу мандати". 

Ипак, улазак тзв. Косова у НАТО је још увек само жеља и не може тек тако да се деси. 

"Они могу да га уведу у Партнерство за мир, али не могу у пуноправно чланство, морају да укину КФОР... Могу да га уведу као што је Европска комисија - али не ЕУ - закључила Споразум о стабилизацији и придруживању са 'Косовом', дакле, као са ентитетом, али не могу да га укључе у пуном капацитету, јер морају да му промене статус, а то не могу без УН", сматра Миливојевић. 

Бивши министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић истиче да се "од Србије очекује да сарађује у разграђивању сопствене целовитости, сопственог уставног поретка и међународног угледа" како "случај Косова" нико не би могао да користи као преседан за једностране сецесије. 

Он подсећа да нас "историја опомиње да се мир, стабилност и бољи живот не чувају прихватањем ултиматума на штету суверенитета и територијалног интегритета".

"И тзв. Минхенски споразум из 1938. о одузимању Судетске покрајине од Чехословачке, ултиматум рађен иза леђа Русије, ондашњи лидери Немачке, Француске, Италије и Велике Британије јавно су представљали као спашавање мира у Европи. Веома је опасно што садашњи лидери наведених земаља Запада нису свесни лекција такве историје", каже Јовановић.

Зашто нас притискају, ако може без нас 

Треба исправити недостатке и у досадашњем тактичком приступу српске стране, истиче аналитичар Бранко Павловић, јер је постало очигледно да наша обазривост и конструктивност не дају резултате и да они то тумаче као нашу слабост. 

Он упозорава да Србија мора јасно и недвосмислено да каже да се противи интеграцијама "Косова" и чланству у НАТО-у.

"Нека они без наше сагласности, односно са нашим изричитим противљењем, раде шта год хоће, само да се зна да смо ми веома против тога. То је важно зато што би та идеја о чланству тзв. Косова у НАТО-у значила да би такве трупе биле третиране као окупационе снаге, а то онда повлачи несагледиве ризике за НАТО трупе на подручју КиМ", упозорава Павловић.

"Врло је важно да се зна да смо ми против, па да видимо да ли то може без нас, јер, зашто нас притискају ако може без нас?", додаје. 

Да је опасно правити једностране потезе, слаже се и дипломата Миливојевић, који сматра да је компромис једини циљ и могући исход преговора.

"Нема шансе да Балкан остане стабилан уколико се Србији намећу решења. Нема мира ни у БиХ, ни у Црној Гори, нигде", истиче он и оцењује да је Запад већ прихватио да питање КиМ не може да се решава "преко колена" тиме што су прихватили формирање ЗСО "са или без Куртија". 

Дипломатска офанзива 

Министарство спољних послова Србије мора сада да развије изузетно велику дипломатску делатност, пре свега са ових пет земаља чланица ЕУ које нису признале "Косово", предлаже Павловић, "да не би Мадриду, Грчкој или Словачкој Брисел препричавао шта је став Србије, већ да они буду начисто да ми имамо чврст став да то не долази у обзир".

Дипломатска активност, поред ових пет држава, мора да обухвати нову серију разговора са Москвом и Пекингом, али и Индију и арапски свет, и афричке земље и Јужну Америку, додаје Павловић.

Осим политичког фронта, отвара се и онај економски, с обзиром на то да се Србији, по речима председника државе, прети економским последицама и повлачењем инвестиција из Србије. 

Павловић истиче да је "економски интерес западних инвеститора да остану у Србији", али да се видело на примеру Русије како је амерички интерес успео да надвлада интересе европских држава, тј. компанија из ЕУ. 

Економски интерес је важан, али не и пресудан, па је могуће и овде да се догоди да политички интереси претегну, каже Павловић и додаје да је добро што смо први пут сагледали да је претерано ослањање на стране инвестиције као мотор развоја -  погрешан концепт.

"Дакле, у најгоре случају, имаћу визе и неће бити страних инвестиција. Добро - стране инвестиције ћу да решим другим моделом привредног развоја. Према томе, остаје да ћу морати да тражим визу уместо да ти дам КиМ? Слушати Запад носи са собом много већу цену, много је скупље и много је већа штета, него супротставити му се у одбрани националних интереса", закључује саговорник РТ Балкан.