Најновија студија британских научника са универзитета Кембриџ и Оксфорд показала је да употреба антидепресива у третману клиничке депресије, анксиозног поремећаја и других поремећаја личности, могу изазвати "емоционално отупљивање".
РТ Балкан је анализирао колика је потрошња антидепресива у Србији, као и са каквим последицама се суочавају пацијенти након употребе ССРИ лекова - селективних инхибитора преузимања серотонина.
Према последњим обрађеним подацима за 2021. годину које смо добили из Агенције за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС), рачуница је показала да се у апотекама на дневном нивоу продало 10.000 кутија антидепресива, односно 3.906.066 кутија годишње.
"Прикупљање и обрада података о промету и потрошњи свих лекова у 2022. години је у току у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) и ти подаци ће бити доступни у марту ове године", саопштено је за РТ Балкан.
Лекови отупљују емоције и обарају либидо
Истраживање британских научника над здравим испитаницима, такође је утврдило да су мање реаговали на позитивна и негативна дејства лека, да су спорије детектовали промене у когнитивним тестовима, док су поједини навели да осећају емоционалну досаду и да им не пријају активности у којима су раније уживали.
Један тест показао је да се отупљавање негативних емоција односи на 40-60 одсто људи који узимају лек. Испитаници који су узимали ССРИ, односно есциталопрам (Лексапро, Ципралекс, Сероплекс, Лексамил, Лексам, Елицеа), такође су пријавили да имају и више проблема са постизањем оргазма током секса.
Једна од ауторки студије, професорка Барбара Сахакијан са Универзитета у Кембриџу истакла је да "отупљивање" може бити део начина на који лекови помажу људима да се опораве од депресије, али би такође могло да објасни уобичајени нежељени ефекат.
"На неки начин, можда је то делимично начин на који антидепресиви делују. Они одузимају део емоционалног бола који осећају људи који пате од депресије, али, нажалост, чини се да одузимају и део уживања", рекла је она.
У скоро свим тестовима, укључујући и оне који процењују пажњу и памћење, лек није направио никакву разлику.
"Лек нема негативних утицаја на когнитивне способности и са тог гледишта је веома добар”, закључила је докторка и додала да истраживање може да буде од помоћи пацијентима приликом одлучивања о терапији.
Нагласила је да "нема сумње да су антидепресиви корисни" за многе пацијенте, али не за све пацијенте.
Коауторка студије, професорка Кетрин Хармер са Универзитета у Оксфорду, истакла је да је рад пружио значајан увид да даљи развој антидепресива у правцу смањења нежељених ефеката.
"Сугестија да је чак 60 одсто пацијената доживело емоционално отупљивање могла би бити прецењена", подвукла је она.
Антидепресиви се користе у лечењу хроничног бола и болести периферног нервног система
Магистар фармације Кристина Ковачевић из Фармацеутске коморе Србије за РТ Балкан каже да је од изузетне важности рећи да је депресија један од најчешћих поремећаја менталног здравља широм света.
"Зато нам је важно да данас причамо о насловима који су се појавили у медијима да антидепресиви отупљују емоције, што брине наше пацијенте, иако је од раније је познато да се код особа које се лече и ССРИ и другим антидепресивима јавља такав ефекат ", наводи фармацеут.
Она додаје да је све потекло од најновијег истраживања британских научника који су на здравим добровољцима показали да употреба једног антидепресива из групе ССРИ доводи до отупљивања емоција.
"ССРИ су само једна група антидепресива, који делују на серотонин у мозгу. Иако се претпоставља да серотонин игра кључну улогу у ефекту, већина научника верује да само један неуротрансмитер не може бити одговоран, већ се највероватније ради о нарушавању равнотеже између три неуротрансмитера, серотонина, допамина и норадреналина", објашњава магистар фармације.
Пацијенти који болују од депресије, наглашава она, често остају нелечени, услед отежаног приступа здравственој заштити и забринутости због стигме која окружује депресију, али и из страха од потенцијалних нежељених реакција на лекове.
"Фармацеути у апотекама чешће су у контакту са пацијентима од лекара. Зато су у идеалној позицији, па и обавези, да пруже релевантне информације пацијентима о депресији и њеном лечењу, као и превазилажењу забринутости у вези са лековима", објашњава Ковачевићева и наглашава да се у случају одумирања осећања пацијенти могу послужити одређеним мерама за ублажавање тих тегоба.
Методи попут вежбања и активности на отвореном, могу да стимулишу серотонин и подигну ваше расположење, здравија исхрана и избегавање алкохола такође, као и рад са терапеутом.
"Уколико и након примене ових мера пацијент и даље има осећај емоционалног отупљивања, који му значајно утиче на квалитет живота, тада треба да се јави лекару како би лекар размотрио корекцију терапије. Изузетно је важно да је пацијент не прекида сам, јер нагли прекид може имати непријатне, па и озбиљне ефекте", подсећа она.
Фармацеут наглашава да се неки од антидепресива користе и у сврху лечења хроничног бола, неуропатије, паничног поремећаја и других, те да се издају искључиво на рецепт и једино лекар може да уведе или укине одговарајући антидепресив у одговарајућој дози и то након пажљиве процене користи и ризика за пацијента.