Свака школа и домаћинство у Србији добиће приступ брзом интернету до завршетка "Пројекта изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним пределима Србије", чиме се стварају једнаке шансе за образовање, рад и покретање бизниса, али и јача конкурентност домаће привреде, поручио министар информисања и телекомуникација Борис Братина у Палати "Србија".
Братина је отворио конференцију поводом покретања друге фазе и представљања резултата прве фазе пројекта, на којој су присуствовали представници локалних самоуправа, Делегације ЕУ у Србији и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), уз чију подршку се овај пројекат реализује.
Он је саопштио је да ће у наредном периоду бити изграђено више од 3.200 километара оптичких траса, што ће покрити око 470 села у којима живи приближно 212.000 грађана.
Током прве фазе, која је започела у септембру 2022. године, већ је постављено 1.600 километара мреже у 400 насеља. Укупно је пројектом обухваћено и увођење интернета у 700 основних школа и истурених одељења. Очекује се да сви радови буду завршени до септембра 2027. године.
Истакао је да ће то доста допринети унапређењу образовног сектора, развоју привреде, али и останку младих у местима где су рођени.
"Србија није само Београд, ниједно рурално место не сме остати без интернета. Циљ је јасан: до краја пројекта свако село у Србији биће покривено брзим интернетом. Овим активностима желимо да покажемо да Министарство информисања и телекомуникација, заједно са Владом Србије, систематски приступа дигиталној трансформацији, а тим поводом се захваљујем нашим међународним партнерима", рекао је Братина.
Министар је оценио да је овај пројекат можда један од најхуманијих, који не само да ће допринети побољшању живота младих, већ ће олакшати и свакодневницу старијој популацији.
"Дигиталне услуге нису привилегија већ право сваког грађанина, и зато је важно да и у најмањим срединама привредници, ученици и пољопривредници имају једнаке услове за рад, да могу електронски заказати преглед код лекара, да упишу децу у вртић, региструју пољопривредно газдинство путем е-аграра или користе било коју од стотина јавних услуга на порталу е-управа", додао је Братина.
Министар је изразио задовољство што ће пројекат обухватити више од 700 школа и истурених одељења, што ће младима отворити врата дигиталне наставе и разним онлајн курсевима и програмима усавршавања путем интернета.
"Верујем да ћемо дати снажан подстрек развоју домаће привреде, од пољопривредника који ће лакше продавати и промовисати своје производе онлајн до сеоских газдинстава која ће креирати туристичку понуду, што ће на крају довести до повећања БДП-а", нагласио је Братина.
Он се захвалио партнерима из ЕБРД-а и ЕУ на подршци, као и представницима других министарстава и локалних самоуправа на сарадњи.
"Волео бих да сви имамо широку слику, а то је да је широкопојасна мрежа којом повезујемо Србију много више од инфраструктурног подухвата. То је историјска прилика да мотивишемо људе да остану где су и њихови корени, да српско село поново учинимо местом у будућности и да не дозволимо да живот у њему угаси", закључио је Братина.
Регионални директор Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Матео Коланђели рекао је да му је част што је ЕБРД подржао овај пројекат са 118 милиона евра и додао да овај пројекат потврђује оно за шта се ЕБРД залаже и шта жели да уради у Србији.
"Пројекат о којем данас говоримо је један од националних програма за више градова и веома је важан јер јака широка мрежа, која ће повезати и руралне и мање градове, чини овај пројекат правим поносом за нас", нагласио је Коланђели.
Заменик шефа Делегације Европске уније у Србији Пламена Халачева, истакла је да је овај пројекат који је подржала ЕУ осмишљен да донесе брзу и поуздану интернет повезаност у сваком делу Србије.
"Са 1,7 милиона евра грантова ЕУ и 18 милиона евра кредита ЕБРД-а, хиљаде домаћинстава већ осећају утицај. Данас правимо још већи корак напред са додатних 33 милиона евра подршке ЕУ и откључавањем кредита ЕБРД-а од 100 милиона евра, што омогућава да се оптичка мрежа Србије прошири дубље у рурална подручја где је повезаност најважнија", нагласила је Халачева.
Она је додала да је ЕУ такође подржала иницијативу "Wi-Fi за Западни Балкан", која доноси бесплатан јавни Wi-Fi у стотине општина, паркова, школа, библиотека и градских тргова, повезујући људе тамо где живе, уче и срећу се.
"Заједно, ове две иницијативе могу заиста трансформисати руралне заједнице, јер брзи интернет више није луксуз, већ је неопходност. То значи боље образовање, приступ здравственој заштити, нова радна места, јача локална предузећа и равноправно учешће у данашњој дигиталној економији. Једноставно речено, повезаност отвара врата“, закључила је Халачева.
Халачева је такође напоменула да је Србија постала део европског екосистема суперрачунара и придружила се програму "Дигитална Европа".
"Све ово приближава Србију Европској унији, дигитално, практично и економски", закључила је Халачева.