Србија и Балкан
Пророковић за РТ Балкан о националној стратегији САД: Време за јаку дипломатску иницијативу Србије
Морамо да лобирамо и у Москви и у Пекингу, да видимо како регулисати наше односе са Турском, Израелом, арапским земљама, као и Ираном, који су заинтересовани за Западни Балкан, наглашава Душан Пророковић
У недавно објављеној Националној безбедносној стратегији, Бела кућа је изложила нови приступ глобалним геополитичким изазовима. САД више неће тежити светској хегемонији, већ ће се фокусирати на западну хемисферу и економски опоравак. Русија није више представљена као главна претња, а поставља се питање како ће овај заокрет утицати на Србију и Западни Балкан.
Душан Пророковић са Института за међународну политику и привреду изјавио је за РТ Балкан да није изненађен заокретом Америке у геополитичким ставовима, јер је, према његовим речима, овакав курс већ најављен током првог мандата Доналда Трампа, као и у његовој предизборној кампањи, а његови сарадници су то наглашавали и претходних месеци.
Пророковић подсећа на изјаве директорке америчке обавештајне службе Тулси Габард која је говорила о одустајању од тврдог интервенционизма и преласку на мање агресивну спољну политику, истичући да се међународним односима више неће бавити као претходне администрације, од Регана до Бајдена.
Гост РТ Балкан подсећа и на изјаву америчког министра одбране који је рекао да Русију треба посматрати другачије и да она више није претња за безбедност САД.
"Ова изјава, као и недавна посета Стива Виткофа Москви, након које није било дељења информација са НАТО-ом или ЕУ, указују на нова стратешка опредељења САД", указује Пророковић.
Он истиче да је питање како ће се имплементирати све ове промене, јер, како наглашава, не пита се за све Америка у целом свету, а ни у појединим регионима.
"Постоји много изазова, ризика и претњи, како за регионалну, тако и за глобалну безбедност, те ће бити тренутака када ће и САД и остали актери морати да се прилагођавају ситуацији", оцењује он.
Балкан није у фокусу америчке политике
Поводом чињенице да Западни Балкан није помињан у новом америчком документу, Пророковић оцењује да и нема разлога за то.
"Ми смо сви на Балкану помало балканоцентрични. Понекад мислимо да смо центар света и да се сви баве нама. Међутим, околности су другачије. Ми смо дубока европска периферија и у глобалном оквиру више не постојимо", каже Пророковић и додаје да је било историјских момената када је Балкан био приоритет, али да то више није тако.
Он наводи да је последњи такав моменат био 1992-93. године, када је Балкан био најзначајнија криза у свету и када су се сви бавили ситуацијом на овим просторима.
"Нас нема на мапи Америке, што такође можемо да видимо из њихових поступака", наглашава Пророковић, подсећајући на то да Америка већ 8-9 месеци нема амбасадора у Београду, као ни у Сарајеву. Такође, истиче да је Трамп повукао санкције Додику, што, како оцењује, доказује да Балкан није у фокусу америчке политике, а то може бити и боље за нас.
Гост РТ Балкан такође истиче да је, са друге стране, за Европску унију једино важно да покрију Балкан у контексту украјинске кризе.
"Они само желе да нас све натерају да будемо усаглашени са европском спољном и безбедносном политиком и на овим просторима немају други интерес", указује Пророковић.
Он наглашава да ћемо морати више да се сами бавимо собом и указује да нам се отвара маневарски простор да заинтересујемо друге незападне међународне играче за нашу позицију и ситуацију.
На жалост, како истиче, у Србији се последњих недеља одиграва агресивна антируска кампања.
"Ништа не дешава само од себе. Ми морамо да лобирамо и у Москви и у Пекингу, да видимо како регулисати наше односе са Турском, Израелом, арапским земљама, као и Ираном, који су заинтересовани за Западни Балкан", наглашава Пророковић.
Подвлачи да је сада време за јаку дипломатску иницијативу, пре свега усмерену према Москви и Пекингу, јер овај одлазак САД значи да ће други екстерни играчи попунити тај празан простор.
"У овом тренутку тај простор попуњава ЕУ", наводи аналитичар, додајући да, у одсуству других незападних играча, немачки министар спољних послова дозвољава себи да нам у сред Београда дели лекције.
Санкције НИС-у
Говорећи о томе да ли заокрет политике САД има утицаја на ситуацију у НИС-у, Пророковић наглашава да није сигуран колико је Трампова администрација била укључена у ситуацију око НИС-а, као и да су одлуку о санкцијама донели људи који су управљали Америком пре Трампа.
Наводи да је последњи потез америчког амбасадора Кристофера Хила, пре него што је повучен са те функције, фактички био увођење санкција НИС-у. Међутим, како каже, то није било директно, већ индиректно преко ОФАК-а.
Пророковић такође истиче да не искључује могућност да су у свему томе учествовали и неки наши званичници, те да због тога, наглашава, сада имамо проблем у комуникацији са Москвом.
"Потпуно је ненормално да Виктор Орбан, који је на челу државе која је чланица ЕУ и НАТО, има бољу комуникацију са Владимиром Путином и решава своја енергетска питања далеко боље него Србија, која није чланица ни ЕУ, ни НАТО, нити је Русији уводила санкције, нити је чинила било шта што би могло да се назове крупним стратешким провокацијама према Москви", указује Пророковић.
Како оцењује, имамо "колоплет проблема" који је делимично настао због тајне дипломатије, "због преговора који су се водили далеко од очију јавности", а делимично због свега што је везано за НИС, а што је познато јавности.
Он верује да решење кризе за НИС лежи, колико у Вашингтону, толико и у Москви.
Пророковић указује да се питање НИС-а не решава само кроз преговоре са "Гаспромом", већ да треба водити дијалог директно са Русијом. Он наглашава да је ово политички проблем који треба решавати преко политичких линија између Београда и Москве, и пита се зашто нико од наших политичара није позвао кабинет Путина да разговара о овом питању.
"Проблем НИС-а је за нас, пар екселанс политичко питање, не само енергетско и економско, јер се може драматично одразити на положај Србије у међународним, али и регионалним односима, као и на наш статус и амбиције у регионалним оквирима", истиче Пророковић и наглашава да то питање тако треба и решавати.
Примећује да су наши званичници неколико пута разговарали са Американцима у вези са НИС-ом, али да се ништа није променило.
"Хајде да пробамо мало и на другу страну, да видимо да ли може да се реши преко других канала", закључује Пророковић.
ЕУ се треба чувати: Спремни су на све
Он је такође оценио да се Европске уније треба чувати, јер су, како каже, ушли у магновење и прогласили украјински рат за свој "егзистенцијални рат".
"Спремни су на све", упозорава Пророковић.
Наглашава да се у Европи спроводи милитаризација какву нисмо видели од 1938/39. године, и да се "од њих треба дистанцирати".
"Ми смо мали и нисмо у прилици да се директно суочавамо са њима, па понекад треба прећутати неке увреде и не коментарисати одређене ставове да их не бисмо изазивали", каже Пророковић.
Према његовим речима, не постоји нико ко може са сигурношћу тврдити да ће Европска унија постојати за три године.
"Све је на столу и све је отворено, јер се у последњих шест месеци десило више промена него у неким историјским периодима за десет година", додаје он.
Пророковић такође истиче да му није јасно чиме Европска унија и Велика Британија прете Русији.
"Ако, како се тврди, заиста не желе да пристану на мировни план, ова криза ће се унутар Европе само продубити", каже додавши да "конфронтација Европе са Русијом ствара вишедимензионалну кризу".
Live
