
Случај Србина Арсића: Један сведок под стресом, други купио 300 српских парцела, трећи ништа не зна

"Заглавио сам у затвору због своје земље!"
Ово је још марта 2022. године на суђењу пред већем Основног суда у Приштини изјавио Душко Арсић из села Матичане крај Приштине, и, како поновљено суђење овом Србину оптуженом за наводни ратни злочин одмиче, све је више доказа не да је крив, него да страда због своје имовине која је нелегално продата Албанцима.
После јучерашњег рочишта, а наредна су заказана за крај јануара и почетак фебруара идуће године, Арсићев бранилац, адвокат Небојша Влајић изјавио је да тужилац нема сведока који може да потврди Арсићеву кривицу.
"Видели смо да се један (од сведока) професионално бави куповином српске земље, по његовим речима откупио је више од 300 парцела и јасно је да је, што смо истицали у претходном суђењу, то један од разлога, ако не и главни разлог зашто се против Душка Арсића води овакав поступак, јер је дошло до неспоразума, односно он је одбио да прода оне парцеле које је неко желео да купи", рекао је Влајић.
"Нико га није пријављивао, он је живео у Грачаници, нико га није теретио ни за шта. Kада је дошао у сукоб са Албанцима око продаје своје земље, онда је пријављен, онда је постао ратни злочинац, онда је ухапшен и почео је да се води поступак и све редом", прецизирао је адвокат Влајић на једном од ранијих рочишта.
Арсић је пред двоје малолетне деце ухапшен децембра 2021. године на Јарињу, а већ на почетку суђења рекао је да његов покојни отац Божидар и стриц Томислав никога нису овластили да прода њихову земљу у селу, и да је 2012. године сазнао да је документација фалсификована.

"Завршио сам у затвору због своје земље", узалуд понавља од тада Арсић.
Пред судом на једном од рочишта испричао је да је кривична пријава за фалсификовање документације поднета још 2014. године, да је на купопродајном уговору фалсификован потпис његовог оца који се никад није потписивао латиницом као и да његови отац и стриц уопште нису знали за постојање купопродајног уговора којим су парцеле Арсића продате Албанцима.
Септембра 2021. Арсић, који је геометар по струци, поднео је тужбу за утврђивање ништавости уговора, три месеца касније ухапшен је на Јарињу под оптужбом да је починио ратни злочин и од тада је у притвору високе сигурности у Подујеву.
А како, поред осталих, и у овом случају функционише тзв. косовска правда могло се видети и на јучерашњем рочишту у процесу Арсићу. Сведок Р. Ш. јуче је тако пред судом испричао да само на основу изјаве друге особе, Артана Краснићија, зна да му је Арсић, кога није ни познавао, наводно, убио брата.
Испричао је да је тело његовог брата нађено маја 2000. године, да му тада нико ништа није рекао, али да му је после месец дана Артан Краснићи све испричао, рекао му да је "Душко Арсић пуцао".
Није тада пријавио наводног убицу, само је, како је рекао, "на основу Артанове изјаве знао да му је Арсић убио брата".
На питање адвоката Небојше Влајића, браниоца оптуженог, зашто полицији током 2001. и 2002. није рекао име Душка Арсића, одговорио је да то није учинио јер је био под стресом.
"Те године нисам рекао име јер сам био под стресом. И сада сам под стресом, али мало мањем. Те године се нисам сећао ни свог имена, а не имена Душка Арсића", одговорио је сведок.
Јуче је испитан и сведок И.K, који је рекао да је познавао Арсића пре рата. Рекао је и да познаје Артана Kраснићија, о којем је говорио и Р.Ш.
"Познајем га, током рата сам му сазнао име. Око 19. или 20. априла 1999. године срео сам Артана у шуми која повезује Kојловицу и Бутовце. Било нас је пуно, нисам био сам. Био је у тешком стању, ми смо му помогли. Артан нам је рекао да је једно лице рањено, а да је он претучен, да је носио једну особу на леђима. Артан је само спомињао име Душка, али не и презиме", испричао је сведок додајући да је Арсића видео у селу Kојловица, када је одређивао "тачке неке парцеле и да га никада није видео у униформи".
И. К. је још испричао да му Артан Краснићи тог дана није рекао о ком Душку је реч, да му је о коме се ради рекао тек после рата и да је из вести на медијима сазнао о коме је реч.
Овај сведок је одговарајући на питање адвоката рекао да је после рата купио "доста парцела", да је могуће да је нека парцела припадала Душковом оцу, али да није купио од њих, да је парцеле купио од Албанаца.
Адвокат Влајић указао је међутим да је Арсић тужио управо сведока И.K. због парцеле.
Оптужени Арсић питао је јуче сведока како се од продаје дрва обогатио толико да може да купи 300 парцела.
"Ја сам сведок у овом случају, нисам ту да одговарам за моје парцеле", одговорио је И.K.
Душко Арсић је фебруара 2024. године пред већем Основног суда у Приштини осуђен на 13 година затвора због наводног ратног злочина. Судско веће навело је да је Арсић од јануара до јуна 1999. године у селу Бутовац учествовао у насилном протеривању и исељавању грађана, да је зауставио једно малолетно лице и да га је са другим припадницима паравојне јединице малтретирао.
Средином ове године Апелациони суд у Приштини ову пресуду је укинуо и суђење вратио на почетак.
На једном од рочишта, појавио се и сведок Арсим Краснићи који је испричао да никада није ни видео ни чуо Душка Арсића, да не зна да је "било шта извршио" и да о њему раније ништа није чуо, ни пре ни после сукоба.
"Ово је случај где се човек прво ухапси па се након тога траже докази и траже сведоци и након његовог хапшења се води истрага а шта је та истрага показала видимо на данашњем суђењу, да долазе редом, сведок за сведоком који не знају ништа о предмету сведочења", рекао је тада Арсићев бранилац, адвокат Небојша Влајић.
У затвору високе сигурности у Подујеву већ три и по године лежи и последњи Србин из Витомирице крај Пећи Милорад Ђоковић.
Неколико година пре хапшења, Ђоковић је започео процес са локалним властима у Пећи око плаца који је својевремено добио од општине и на коме је саградио кућу. Баш у време када је стигла пресуда Вишег суда тзв. Косова у Милорадову корист, стигле су и оптужбе за наводни ратни злочин. Милорад је ухапшен у Пећи, у међувремену почело је и суђење. Десетак месеци после хапшења, Милорад је остао без куће изграђене на плацу ког није желео да се одрекне, а кућу су комшије Албанци минирали тако да није остао ни камен на камену.




