Одувек и заувек: Од живота Светог Саве до Храма Светог Саве – Русија била уз Србе (ВИДЕО)

У Србији се у последње време све више појављује оркестрирани антируски став, који је све израженији у медијима и јавности.

Историчар Милан Бојић у гостовању у емисији "Јутро на РТ" истиче да овај став није заснован на историјским чињеницама и да је супротан дубоким историјским везама које Србија и Русија имају.

Наш избор

Сава Владиславић и буђење евроазијске свести: Уколико подигнеш главу као змај, не падај као змија

"Везе Србије и Русије су веома дубоке и кроз историју смо били толико повезани да, кроз конкретне историјске чињенице, можемо да видимо да смо у најтежим тренуцима увек били уз једни друге", каже Бојић.

Он додаје да је Русија више пута помогла Србији, нарочито у тренуцима када је постала империја, а да је захваљујући њој Србија успела да се избори за своју слободу и независност.

Историчар наводи пример да је Први српски устанак пропао када је Наполеон победио, али да су Срби у Другом српском устанку успели да се изборе јер је Русија тада изашла као победник.

"Историјски извори показују да смо били једни уз друге последњих 975 година, а везе између два народа су дубоке и чврсте", истиче Бојић.

Говорећи о утицају руске духовности на Србе, Бојић напомиње да је руски монах одвео Растка Немањића, касније Светог Саву, у манастир, као и да се он замонашио у руском манастиру.

"Овај чин има дубоко значење за идентитет српског народа", истиче Бојић.

Такође наводи да је најважнији извор о Косовском боју руски монах Игњатије, који је у то време боравио у Србији. Наглашава да је руски манастир Пантелејмон био под заштитом и финансијском помоћи српских владара, те да су Срби успели да сачувају овај манастир у периоду када је Русија била под монголском окупацијом.

Бојић подсећа и на значај књижевног доприноса, напомињући да је Пахомије Логотет из Србије побегао у Русију и тамо формирао хагиографију, која је била најважнија литература тог времена.

"Не можемо говорити о томе да нам Русија није помагала. Од Светог Саве до Храма Светог Саве, Русија је била уз нас у најважнијим тренуцима", наглашава Бојић.

Историчар даље истиче да антируска хистерија не може утицати на српски народ, који је током историје увек показао своју љубав према Русији.

Додаје да, чак и у периоду "кенсл културе", када Запад покушава да одбаци све што је руско, српски народ остаје веран Русији и чува тај однос.

"Русија је то јако добро схватила", напомиње Бојић.

Бојић наглашава да Русија данас улаже у односе са Србијом у сваком смислу, и да сваки покушај да се промени та љубав и приврженост неће успети.

Подсећа да је цар Николај II два пута спасио Србију.

"Када је почео Први светски рат, Русија је у њега ушла јер је цар Николај обећао краљу Александру, који се образовао у Санкт Петербургу и који је био заљубљен у ћерку цара Николаја, Татјану", наводи Бојић, додајући да је такав случај изузетан у историји, јер се ретко дешава да једна империја спашава мали народ.

Историчар закључује да везе Србије и Русије нису само материјалне и да нису засноване на интересу, већ да имају много дубљи и чвршћи темељ, који се заснива на духовности, истом пореклу и језику, као и на томе да смо увек били на правој страни историје.

"Деца у Србији се рађају са љубављу према Русији а то није случајно", истиче Бојић.

Бојић такође наводи пример да током албанске голготе, када је српска војска бежала од окупације, Италијани нису дозволили да пређу реку Шкумбу у Албанији. У том тренутку, српски премијер Никола Пашић је послао хитну поруку цару Николају II, наводећи да ће сви Срби изгинути ако Русија не интервенише. Цар је одмах послао телеграм у којем је записао да ће, уколико Србији не буде пружена помоћ, потписати сепаратни мир и изаћи из рата. Тим гестом је спасено више од 100.000 живота.

Обележен Дан уласка Русије у Први светски рат на страни Србије

"Након ових догађаја, свети владика Николај је написао текстове у којима је рекао да, када руски народ плаче, и Срби треба да плачу, а када се радује, и Срби треба да се радују", додаје Бојић.

Историчар подсећа да је Србија променила ток светске историје током Другог светског рата, када је мартовски преврат довео до смене власти која је потписала споразум са Хитлером, па је због тога Немачка морала да одложи "Oперацију Барбароса", коју је првобитно планирала за пролеће, а која је одложена за 22. јун.

То је, како каже Бојић, омогућило Русији да добије свог највећег савезника – руску зиму.