
Три нове рестриктивне одлуке Владе ЦГ према Русији: Које области су санкционисане

Влада Црне Горе усвојила је три одлуке о примени нових рестриктивних мера према Руској Федерацији и Белорусији. Реч је о усаглашавању са најновијим пакетима санкција које је ЕУ усвојила крајем октобра.

Усвојени пакет санкција ЕУ наставак је европске политике одговора на Специјалну војну операцију и подршку Белорусије том процесу.
Према усвојеним мерама, нови пакет санкција према Белорусији проширује листу рестрикција на области војне индустрије, технологије и логистике.
На тај начин ЕУ и државе које су ускладиле своју политику – укључујући Црну Гору – појачавају надзор и ограничења у секторима који би могли допринети војним капацитетима у Минску. Ово је наставак праксе усклађивања коју је Црна Гора примењивала и у претходним циклусима, када је, од почетка сукоба у фебруару 2022. године, без изузетка подржавала све рестриктивне пакете према Белорусији.
У делу који се односи на Руску Федерацију, усвојене мере обухватају проширење санкција на још пет руских банака, затим забрану пружања ИТ услуга руским субјектима, као и забрану увоза руског гаса у државе чланице ЕУ и земље кандидате које усаглашавају своју политику са Бриселом.
Надаље, санкције се проширују и на извоз високотехнолошке и индустријске опреме, што представља наставак европских настојања да се ограничи приступ Русије технологијама које могу имати војну или индустријску употребу.
Док Црна Гора, са једне стране, ажурно усклађује спољну политику са директивама Европске уније, усклађивање визног режима иде знатно спорије. Да би и та усклађеност била стопроцентна, Црна Гора ће морати да укине безвизни режим за још 11 држава, међу којима су и Русија и Белорусија. Према најавама, визе би требало да се уведу најкасније крајем септембра.
На листи држава које су на чекању за увођење виза су још и Азербејџан, Кина, Бахреин, Катар, Саудијска Арабија, те три државе чији држављани имају могућност уласка у Црну Гору без виза током туристичке сезоне – Египат, Јерменија, Казахстан, Узбекистан. На овој листи би ускоро могла поново да се нађе Турска, којој је безвизни режим недавно привремено суспендован.
Посебну новину у најновијем пакету представља увођење рестрикција на криптовалуте – први пут санкције обухватају и дигиталну имовину.
Санкционисано је поседовање, коришћење и емитовање стабилкоина који су директно повезани са руском рубљом. Ова мера има за циљ да онемогући коришћење крипто-тржишта као алтернативног канала за финансијске трансакције које би могле заобићи већ постојеће санкције.
Њено усвајање од држава кандидата, међу којима је и Црна Гора, поново показује висок степен политичке усаглашености са Европском унијом.
Нове одлуке Владе тако су још једна потврда да Црна Гора наставља да у стопу прати политику Европске уније, како у техничком, тако и у политичком смислу, што представља кључан елемент процеса приступања и међународне кредибилности земље.




