Руски коментар смене у врху БИА – притисци Запада

Смењивање Марка Парезановића са места начелника оперативног одељења (Службе оперативних дејстава) српске службе безбедности БИА, о којем са необичном лакоћом пишу и домаћи и бројни страни медији, изазвало је општу узнемиреност, преноси руски портал посвећен вестима из Србије ruserbia.com.

Како се оцењује, први пут су се режимски и прозападна издања у Србији поклопили: једни (режимски) пишу по диктату, не разумејући стварно стање ствари, а страни зато што је оставка Парезановића њихов највећи успех.

"Међутим, једно је сигурно: нема ничег рутинског у чињеници да је са врха безбедносне пирамиде уклоњен човек који је више од четврт века градио ауторитет на делу, у операцијама невидљивим обичном човеку, али драгоценим за државу. Уместо те истине, српска јавност данима чита прерађене тезе и спекулације, док се у стварности догодило нешто далеко опасније – стране обавештајне службе захтевале су његово уклањање, а њихови медији су упорно подржавали тај захтев, јер је Марко Парезановић био последњи човек на врху БИА који је свим силама штитио Србију", истакли су у издању.

Напомиње се и да је Парезановић учинио нешто што се у свету обавештајних структура сматра "највећим грехом". Он је успоставио "професионалну независност која није била подређена спољним центрима моћи" и није се уклапао у матрицу очекиване "политичке коректности, послушности и предвидљивости коју су захтевали од српске службе".

"У фотељу начелника оперативног управљања Парезановић није сео као политички кадар или по партијској препоруци, већ као бивши оперативни радник који је корак по корак прошао све ступњеве службе и све кључне тачке на којима се брани држава. Каријеру је започео на Косову и Метохији у годинама када је рад у обавештајним структурама тамо значио свакодневни ризик по живот, а не административну дужност. Потом, преко операција у Републици Српској и Црној Гори, постао је човек који је 25 година водио процесе који су суштински мењали однос снага у региону", нагласили су у ruserbia.com.

Зашто су челници БИА трн у оку МИ6

Објаснили су да га је таква биографија учинила опасним, а истовремено га претворила у мету страних служби и сметњу онима унутар система који "нису могли да контролишу човека са сопственом мрежом контаката, реалним резултатима и сопственим заслугама".

Како су напоменули у издању, крајем лета ове године појавили су се први знаци притиска. Бројни западни медији, као и медији у региону, а посебно у Црној Гори, окачили су Парезановићу етикету "главног руског човека", што је био јасан сигнал притиска, јер све са епитетом "руско" мора бити уклоњено.

"То је формула која увек функционише, а у овом случају примењена је бруталном прецизношћу", наводи портал.

"Његова једина јавна изјава, дата на научној трибини (и можда једина грешка у каријери), у којој је јасно рекао да главна претња Србији долази од спољног фактора и од појединаца у политичким партијама, медијима и непрофитним организацијама који делују по њиховим директивама, одјекнула је као ударац на целу мрежу која годинама делује у Србији", истиче ruserbia.com.

Напомиње се и да су ти центри моћи тачно знали да Парезановић разуме шта је "прави рак овог друштва" јер је посматрао како се систематски изнутра подривају српске институције преко структура цивилног друштва повезаних са западним службама, те га је зато требало уклонити.

"Од тог тренутка, све што се догађало више није био спонтани талас медијске пажње, већ прецизно усмерен процес. Најпре су се појавиле лажне информације о наводној преписци у Скају (иако никада није достављен ниједан доказ, само низ спекулација које су ширили плаћени западни медији). Потом се појавила теза о његовим наводним везама са руским структурама, која је посебно појачана након што је добио одликовање од руског руководства.

Наратив који се стварао око њега сводио се на то да је он човек који гуши демократију, утиче на странке, организује протесте, растерује протесте, утиче на епископе, па чак и на избор патријарха. Када је у августу 2020. Мило Ђукановић пред камерама изјавио да је Парезановић радио са руским службама да би га збацио са власти, кампања је само добила своје лице, јер нико није имао више разлога да га мрзи од онога ко је након деценија на власти изгубио контролу над воланом, управо захваљујући Марку Парезановићу.

Управо у таквим операцијама огледа се његов највећи значај. У Црној Гори је обновљен српски идентитет у тренутку када је режим Мила Ђукановића био на корак од тога да га у потпуности искорени. У Републици Српској био је невидљива рука која је чувала стабилност када је спољни притисак био најжешћи, а у Београду - "црна кутија" која је чувала највеће државне и националне тајне српског народа, ма где се налазиле. За више од две деценије службе, Парезановић, ни када је био на дну, ни када је био на врху, није дао повод за сумњу да ради за било коју другу земљу осим своје земље Србије.

Зато је морао да буде уклоњен. Не зато што је био "руски", јер то никада није ни био, већ зато што је био исувише српски за епоху у којој се од Србије тражи да своје институције прилагођава интересима туђих престоница.

У томе лежи суштина онога што се догодило. Узнемирујућа истина коју већина Срба не види: уклоњен је не агент туђих интереса, већ професионалац који је у службу уносио оно чему се не може научити у школи нити наследити преко функције - инстинкт, искуство, ауторитет и оданост сопственој држави.

Британска МИ6 (и њихове западне колеге) добиле су оно што су највише желеле.

Подсетимо, главни уредник "Националне одбране" Игор Коротченко летос је указао да је "кључно питање способност српске Безбедносно-информативне агенције да одржи ситуацију под контролом и неутралише намере западних обавештајних служби, укључујући МИ-6".

"Над главом начелника операција БИА надвијају се кишни облаци, једног од најискуснијих људи српске обавештајне заједнице – Марка Парезановића. Његово уклањање из система државне безбедности Србије данас представља кључни циљ како за МИ-6, тако и за низ других западних тајних служби", упозорио је том приликом, Коротченко.