Губа у окружењу: Има ли опасности за Србију, колико се брзо шири и како се преноси

Пацијент оболео од губе или лепре, који је регистрован у Хрватској, на кућном је лечењу и осећа се добро. Реч је о раднику из Непала који је пре две године са породицом дошао у Хрватску, а пре неколико дана осетио је прве знаке болести.

Наш избор

Донор сперме у Данској имао генску мутацију која изазива рак: Да ли Србија има уговор са том банком

Зараза се појавила и у Румунији и то у једном луксузном спа-центру. Лепра је детектована код масерке из Азије. Вирусолози кажу да нема места за панику, да се зараза преноси дуготрајним блиским контактом, док се тешко преноси обичним социјалним контактом. 

Реч је о заразној болести која је позната још из библијских времена.

Данас је има у појединим афричким и азијским земљама. Због миграција становништва појављује се и у подручјима где је претходних година није било. У Хрватској кажу да су последњи такав случај имали пре 32 године. 

Вирусолог Нада Куљић Капулица појашњава да лепре има у ендемским подручјима, у појединим земљама, а да је до Европе стигла због миграција. Оболели, како каже, вероватно није ни знао да је заражен, јер инкубација траје дуго.

"Инкубација траје и до десет година. Значи можете да се заразите сада, а да се болест испољи тек за десет година. Јављају се промене на кожи. Такви пацијенти се одмах изолују и укључује се терапија", рекла је Куљић Капулица за РТ Балкан.

Како се болест преноси?

Појашњава да се током инкубације болест не преноси, већ се преноси само када се јаве лепрозне промене на кожи. Заправо те промене на кожи су резервоар и извор заразе.

Куљић Капулица је радни век провела на ВМА и сећа се да је осамдесетих у тој установи лечен један пацијент који је имао губу. 

"Ми смо имали осамдесетих година на ВМА пацијента оболелог од лепре. Лечење је тада било туберкулостатицима. Лековима којим се лечи туберкулоза", појаснила је она.

И у Србији, као и у Хрватској, све је више радника који стижу из афричких и азијских земаља, а поједине су ендемска подручја где још увек има лепре.

Ризик да се болест појави и у Србији постоји, али вирусолози кажу да нема места паници, јер се болест не преноси тако лако.

Лекари у Хрватској наводе и да већина људи данас има природни имунитет на лепру, а одређену заштиту пружа и вакцина против туберкулозе, која је у обавезном календару имунизације у Хрватској, али и у Србији.

"Нема разлога за панику и стигматизацију страних радника, ризик њеног преноса социјалним контактом је низак и не представља ризик за шире становништво," рекла је Мирела Павичић Ивеља, са Одељења инфектологије сплитског KБЦ-а.

Епидемиолог Бернард Kаић из Хрватског завода за јавно здравство (ХЗЈЗ) навео је да нема места за забринутост јер је лепра (Хансенова болест) данас ретка и у потпуности излечива болест.

"Политико": Велики кашаљ се вратио у Европу; Хрватска жариште

"У Хрватској је недавно забележен један увезени случај, при чему је оболела особа одмах добила прописану антибиотску терапију, а сви блиски контакти су благовремено идентификовани и укључени у програм надзора. Не постоји ризик за јавно здравље, ризик преноса болести при уобичајеном социјалном контакту, ни ризик на ширу популацију", навео је Бернард Kаић.

Лепра је ретка, хронична заразна болест. То је данас потпуно излечива болест уз лечење антибиотском терапијом и која се развија врло споро. Раздобље од заразе до појаве симптома може трајати више година, понекад је то и деценију. 

Болест није смртоносна, али ако се не лечи може да доведе до атрофије мишића, инвалидности и оштећења коже.