Напори тзв. Косова да добије статус кандидата за чланство у Европској унији, поново су наишли на препреку.
На последњем састанку Савета ЕУ, захтеву се успротивила Словачка.
Три године је прошло откако је тзв. Косово поднело формални захтев за чланство, а за то време, тај захтев није уопште разматран у Савету Европске уније.
Захтев за чланство тзв. Косова се не разматра, иако "држава" спроводи све реформе. Европске дипломате за ово криве пет чланица, које не признају тзв. Косово, а то не спречава неке друге чланице да тему пријема покушају да ставе на дневни ред.
Приштина и њени ментори почињу да схватају да се налазе у безизлазној позицији, а према оцени неких европских дипломата, неуспех лажне државе да постане чланица Савета Европе, додатно је утицао на неке земље које су признале лажну државу да не инсистирају на "напретку" тзв. Косова ка чланству у ЕУ.
Такође, лажна држава остаје једина у Европи под казненим мерама ЕУ.
У Београду је мало разлога за славље: према најавама из Брисела, обавезе које је Србија преузела Охридским споразумом, постаће формални део процесас преговора о придруживању Србије у поглављу 35, а тако је наша земља стављена у парадоксалну позицију у којој може да буде уцењена.
Политиколог Огњен Гогић за "Јутро на РТ", говорећи о томе да ли би јужна српска покрајина икада могла да се придружи ЕУ и да ли икада тај "чвор" може да се расплете, наводи да се у европским документима тзв. Косово наводи као потенцијални кандидат.
"Косово је пре три године поднело захтев за чланство, односно за кандидатуру у ЕУ, али је то и тада када је учињено, наишло на критике у ЕУ и земље које га подржавају су поручиле да је то преурањено", навео је Гогић и додао да се тада видело да се компликују односи између њих, јер је тзв. Косово једнострано поднело тај захтев, иако им је поручено да још није време за тако нешто.
Истакао је да унутар ЕУ постоји пет непризнавача и у процесу приступања, а за кандидатуру је потребан концензус.
Навео је да је Словачка искорачила, али и да би то друге државе које не признају урадиле, а друге државе које признају Косово, као што је Мађарска, гласале би против. Упитан зашто Мађарска не повуче признање Косова, узевши у обзир српско-мађарске односе, наш гост је истакао да се ретко дешава да се повлачи признање, она је признала тзв. Косово пре успона наших односа.
Оценио је да не би искључио могућност да Мађарска отвори питање граница на Балкану јер и она има претензије према другим државама, и то не значи да не би некад отворила питање Мађара у Војводини.
Говорећи о томе шта подразумева Охридски споразум и о томе што смо се обавезали да нећемо блокирати чланство тзв. Косова у међународним организацијама, Гогић је оценио да увек постоји прозор могућности, односно врућ период, након што се споразум постигне, он одмах мора да се спроводи.
Када прође неко време, као што је прошло три године од Охридског споразума, то је "пиши пропало" и тај споразум никада није заживео.
"Да прихватимо у теорији да је Србија прихватила да не блокирамо тзв. Косово у чланству у међународним организацијама, то није бланко, јер свака организација има своје услове за чланство", навео је Гогић.
Нашу земљу, додаје, могу да уцене отварањем кластера. Нагласио је да је тзв. Косово у некој врсти међународне изолације, као да су државе које су га подржавале и признале, изгубиле интересовање и да има менторе, али и као да су се они уморили.
Говорећи о кршењу људских права на КиМ и коме то одговара, Гогић је рекао да албанској страни одговара да Срба буде што мање на КиМ и оно што се на терену говори је да тзв. Косово има неку врсту тихе подршке од Велике Британије и Немачке.
"Постоји теорија да Британија користи питање Косова да би мало подривала ЕУ, јер је она изашла из ЕУ", казао је Гогић и додао да Европа не пружа основну заштиту људских права на КиМ и да не можемо да очекујемо много од њих.
Нагласио је да илегални мигранти из САД и Британије имају већа права на Косову и Метохији од Срба који ту живе и који су ту рођени.
Говорећи о односу тзв. Косова и САД, казао је да је боље да су Американци ипак ту да контролишу ситуацију и ако би се повукли војно из Бондстила и дипломатски, онда би могло доћи до хаоса на КиМ, као што је било у Авганистану.
На питање како би Србија могла да заштити своје становништво у покрајини, рекао је да је дошло време да се "покажу" мишићи и да има црвене линије, али да до сада, по питању заштите људских права Срба на КиМ, није видео да то Београд ради.