Србија и Балкан
Утицај мобилних телефона и друштвених мрежа на ученике: Колико је Србија далеко од потпуне забране?
Заштитник грађана Зоран Пашалић поднеће почетком јануара Скупштини Србије Предлог закона о забрани употребе мобилних телефона у основним и средњим школама
Деца се данас све мање друже, а комуницирају углавном у виртуелном свету, преко друштвених мрежа. Све се чешће чују апели да се забране мобилни телефони у школама, јер наставници кажу да им уређаји одвлаче пажњу на часу, слабе дисциплину, смањују међусобну комуникацију међу ученицима, а да је у порасту вршњачко насиље и дигитално злостављање.
Аустралијске власти су прве у свету забраниле друштвене мреже за децу млађу од 16. година. Та мера ступила је на снагу 10. децембра ове године. Многе земље подржале су аустралијску одлуку, али се још ниједна није одважила да крене истим стопама.
У Србији се сви више говори о забрани мобилних телефона у школама. Заштитник грађана Зоран Пашалић, поднеће почетком јануара Скупштини Србије, Предлог закона о забрани употребе мобилних телефона у основним и средњим школама.
Омбудсман каже да је текст закона је већ написан, а предстоји да га усвоје надлежна министарства и да за њега гласа већина посланика у Скупштини Србије.
Пашалић каже да законски предлог има велику подршку у јавности, али и критике које углавном стижу од оних на које се односи – ђака. Текст закона тренутно се налази на разматрању у панелу младих који чине деца основних и средњих школа, а омбудсман каже да очекује њихове примедбе и коментаре.
Текст закона предвиђа да ђаци када уђу у школу одлажу мобилне телефоне и узимају их тек када крену кући.
"Нема коришћења мобилних телефона ни на одморима, осим изузетка деце којој тај телефон служи због њиховог здравственог стања и специфичности њихових болести, наравно то подразумева адекватну лекарску документацију", навео је Пашалић за Новости.
И Форум средњих стручних школа упутио је почетком новембра предлог Министарству просвете да се у школама у Србији потпуно забрани коришћење мобилних телефона – током наставе, али и школских одмора.
"Укидањем мобилних телефона школа би поново постала заједница живих људи, а не екрана. Додатни аргумент је и то што школска година за једног ученика кошта државу и родитеље више од хиљаду евра у зависности од профила и броја ученика у одељењу. Ако се толика средства издвајају, друштво има право да захтева да се време у школи користи за учење, а не за дописивање и снимање", рекао је тада Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа.
Све је више земаља у свету које су потпуно забраниле или се спремају да забране мобилне телефоне у школама. Kао главне разлоге наводе пад писмености код деце, ометање на часу, дигитално насиље.
У Србији ово није законом регулисана област, већ је остављено образовним установама да је саме уреде. Закон о основама система образовања и васпитања каже да су школе у обавези да донесу интерни акт. Интерним Правилницима скоро у свим школама забрањено је да се користе мобилни телефони током наставе.
Психолог Виктор Вицановић за РТ Балкан каже да треба радити на паметном ограничавању употребе телефона.
"Док сам радио у школи имали смо интерни правилник који је налагао да деца пре часа одложе мобилне телефоне у кутије. У 90 одсто случајева то се поштовало. Деца су прихватила, навикли су се и није им сметало", навео је Вицановић.
Поручује деци да буду обазриви и да користе што мање екране, јер "то представља врсту психолошког оптерећења и губљење времена".
Указао је и на тренд "кенселовања" међу младима, што је деликатан проблем и периоду када је вршњачка група веома важна.
"Најтежа казна адолесценту је да буде изопштен, одбачен из групе. Обично неколико ученика који су предводници или појединац који је лидер, означи особу која треба да буде изопштена. Други следе лидера, тако се ствара већина и онда следи обрушавање. Да не би били изопштени појединци често некритички прихватају став већине", појаснио је он.
Говорећи о данашњим генерацијама младих он каже да они брзо размишљају, али да су раније генерације имале дубину и начину размишљања, имали енциклопедијско знање.
Указао је и да су истраживања показала да у Србији 15-20 одсто младих имају симптоме менталних поремећаја, а да се осам одсто њих обрати за стручну помоћ. Ти ментални поремећаји су анксиозност, депресија, стрес.
Live
