Србија и Балкан
Милановић: ЕУ савети Украјини значе још стотину лешева, руска средства су суверена имовина
Председник Хрватске је критиковао идеју коришћења замрзнуте руске имовине за финансирање Украјине и оценио је као правно и политички неодрживу, али и као израз неодговорности европских елита
Председник Хрватске Зоран Милановић упозорио је у Братислави да иза позива Украјини да не прихвати одређене услове у мировним преговорима, какви често долазе из кругова Европске уније, стоји конкретна и смртоносна цена - нови губици људских живота. Оштро је критиковао и идеју коришћења замрзнуте руске имовине за финансирање Украјине, оцењујући је као правно и политички неодрживу, али и као израз неодговорности европских елита.
"Немам храброст да дајем савете било којем народу шта да ради у таквим тренуцима. Оно што поуздано знам јесте да ће се цена таквог размишљања бројати у главама и животима Украјинаца и Руса, а неће Немаца и Француза", изјавио је Милановић, коментаришући питање територије ради окончања украјинско-руског сукоба.
Он је упозорио да савети у форми "немојте прихватити" носе, како је рекао, "једну дијаболичну црту".
"Иза таквог става, што чујем од многих паметњаковића у Европској унији, стоји још неколико стотина лешева", рекао је Милановић, нагласивши да су "територијални уступци искључиво ствар одлуке саме Украјине".
"Лако је махати сабљом и бацати копље које на крају не падне на твоју кућу или твој врт", додао је хрватски председник.
Критичан тренутак за Европу
Милановић је оценио да се Европа налази у изузетно критичном политичком тренутку и да се одлуке које се доносе гурају без стварне демократске контроле, односно да постоје снаге, државе и кругови који гурају одлуке које су истовремено и штетне и опасне за Европу.
Милановић сматра и да према Европској комисији и европским институцијама увек треба имати "креативну скепсу".
"То је основни однос према бирократији и према онима који нису демократски изабрани", рекао је Милановић, наглашавајући да Европску унију види као простор слободе, толеранције и кретања, али не као "вертикални систем у којем наводно сви одлучујемо у заједници срећних и раздраганих нација, а у стварности одлучује њих неколико".
Говорећи о састанцима са словачким званичницима, председником Петром Пелегринијем, премијером Робертом Фицом и председником Народног већа Ричардом Рашијем, Милановић је истакао да Словачку види као једну од ретких европских држава чије руководство "мисли својом главом".
Замрзнута руска имовина: правно и политичко минско поље
У истом обраћању, хрватски председник осврнуо се и на планове да се замрзнута руска средства користе за финансирање репарационог кредита за Украјину, оцењујући да је реч о сувереној имовини која се не сме дирати.
"Руска средства су руско суверено власништво и то се не дира. А ако се дирало - то је требало учинити први дан или у првој години рата. Чињеница да се то ради на истеку четврте године говори о логичкој и аргументацијској неодрживости те идеје", рекао је Милановић.
Додао је да неће рећи да је лично против те идеје, али да су против ње Европска централна банка и низ других актера, "јер су свесни куда то води".
"Оно што мене фасцинира јесте неодговорност једне групе људи која данас издаје наређења знајући да сутра за то неће одговарати", рекао је Милановић, упозоравајући на менталитет "после мене потоп".
Према његовим речима, реч је о истовременој лепоти и проклетству либералне демократије, која често омогућава доношење одлука без одговорности за дугорочне последице.
"То је смишљено другде, а Европска комисија то спроводи. Државе попут Хрватске и Словачке у томе не учествују. Ми с тим немамо везе и ја не желим у томе да учествујем", поручио је Милановић.
Live
