Србија и Балкан

Скупштина лажне државе као банкомат: "Незапослени" посланици моле за новчану помоћ

Шездесет седам посланика деветог сазива затражили су од скупштине да им се исплата продужи за још једну годину. Међу "угроженима" највише је посланика из Самоопредељења, а финансијска инјекција потребна је и брату Рамуша Харадинаја
Скупштина лажне државе као банкомат: "Незапослени" посланици моле за новчану помоћGetty © Erkin Keci/Anadolu Agency/Getty Images

Више од половине чланова деветог сазива затражило је од скупштине тзв. Косова прелазну плату, изјашњавајући се као незапослени.

Тиме им се обезбеђује плата од 1.914 евра месечно, током целе једне године.

Аналитичари и социолози оцењују да посланици скупштину доживљавају као банкомат, пренео је портал "Косово онлајн". 

Шездесет седам посланика деветог сазива, који су готово годину дана примали плате, а да нису радили, затражили су од Скупштине да им се ова исплата продужи за још једну годину.

Да би остварили ова примања, они су се пред скупштином изјаснили као незапослени.

Закон о правима и одговорностима посланика предвиђа бенефиције за њих, укључујући и прелазну накнаду.

То значи да од дана престанка мандата посланик прима основну месечну плату од скупштине у износу од 1.914 евра током 12 узастопних месеци, уколико не ради или се не пензионише. На тај начин, годишњи трошак скупштине по једном посланику износи 23.000 евра, односно укупно 1,5 милиона евра.

Незапосленост у деветом сазиву скупштине је вишеструко већа него на нивоу целог КиМ. На КиМ је стопа незапослености 11 одсто, док међу посланицима она износи више од 55 одсто.

Према речима социолога Генца Ђерђе, пријављивање посланика за ову бенефицију није због немогућности да пронађу посао, већ због коришћења јавних привилегија које им закон гарантује.

"Није да не могу да раде, али када се упореди чињеница да већина посланика не може да достигне ову месечну плату ни у једном сектору, они користе ову материјалну погодност барем још годину дана", рекао је Ђерђа.

У Покрету Самоопредељење 28 посланика је затражило прелазну плату, а међу њима су Гљаук Коњуфца, Мимоза Кусари-Љиља, Артан Абраши, Саранда Богујевци и Арменд Муја.

У ДПК је ову бенефицију по истеку мандата затражило 14 посланика, укључујући Мемљија Краснићија, Абељарда Тахирија, Ганимете Муслију, Ељмија Рећицу и Рашита Каљаја.

У неколико посланика ДСК-а је затражило прелазну, међу њима Хикмете Бајрами, Љутфи Хазири, Доарса Кица-Ђељиљи и Арбен Гаши. У АБК су прелазну плату затражили Даут Харадинај, Бека Бериша, Тиме Кадријај и Лахи Брахимај, а у Нисми – Арбреша Краснићи.

Из српске заједнице се за ову бенефицију пријавио само један посланик, док је из мултиетничке групе пријављено седам.

"Јасно је да апсолутна већина посланика Косова парламент сматра банкоматом и да уопште нису у складу са обавезама и одговорностима које имају. Од те полазне тачке долазимо и до њиховог прождрљивог осећаја да максимално профитирају, а да не дају апсолутно ништа", рекао је познавалац политичких питања Артан Мухаџири.

Мухаџири је рекао да прелазна плата не би била претерана привилегија за посланике када би они радили у државном интересу.

"Начелно, плата од једне године не би требало да буде проблем ако би посланици свој посао обављали одговорно, са моралом и државном свешћу, али знајући с ким имамо посла – са људима који ни један проценат ових обавеза не извршавају на поштен начин – онда су сва та средства бачена узалуд и само су последица њихове похлепе и елементарног недостатка морала и људскости", нагласио је он.

Од априла до новембра, око два милиона евра био је трошак који је нанет буџету за плате посланика и њихових асистената, иако је девети сазив скупштине конституисан и распуштен без икаквог резултата.

image
Live