У истом дану, Европска унија је Црној Гори "еуфорично" прекинула застој у проширењу затварањем пет поглавља, а Србију је поново вратила корак уназад – на "дораду" и поновно доказивање.
Због одлуке Брисела да Београду не отвори преговарачки Кластер 3, упркос томе што су испуњени технички услови, председник Србије Александар Вучић одлучио је да изостане са самита ЕУ-Западни Балкан.
Европа поручује – потребан је значајан даљи напредак Београда у погледу владавине права и нормализације односа са Приштином, што ће, наводи се, наставити да одређује укупни темпо преговора о приступању.
Председник Србије саопштио је да мора да штити интересе Србије и да ће земља свакако наставити европским путем.
Док једни такав потез карактеришу изразом незадовољства односом ЕУ према Србији, део опозиције сматра да одлука да се не оде у Брисел није добар одговор.
Како је поручио, он ће на самиту говорити у корист Србије.
"Оно што раде Србији нема никакве везе са здравим разумом", рекао је он у вези са припремама Србије за приступање ЕУ.
Има ли краја додавању услова Србији за улазак у Унију и да ли је неодлазак на овај крајње технички састанак логичан одговор Србије на непринципијелан однос Брисела према Београду?
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић сматра да је на овај начин, ЕУ послала поруку да не престају условљавања када је реч о Србији због украјинске теме. Истакао је да Србија нема намеру да мења свој међународни положај и спољну политику, већ ће остати принципијелна на позицијама од раније.
Притисци Брисела да Србија промени своју спољну политику по сваку цену због приоритета који доминирају у ЕУ очигледно не могу да прођу, сматра Миливојевић.
Како истиче, Србија даје до знања да нема намеру да мења свој положај и своју личну карту као независна и војно неутрална држава која има комуникацију са свима и која на тој позицији жели да остане.
На питање да ли би Србија била ближа ЕУ да је испунила све услове везане за владавину права, слободу медија и нормализацију односа са Приштином који, према европским званичницима, одређују темпо европског пута Србије, Миливојевић је оценио да то није суштинска тема већ – Украјина.
Миливојевић је напоменуо да је ово једна врста политике исцрпљивања према Србији. На тај начин Србију доводи у ситуацију да цео процес евроинтеграција добије другу конотацију, односно да постане инструмент условљавања Србије да промени саму себе и прихвати нешто што је у супротности са њеним државним и националним интересима.
Одговарајући на питање да ли постоји јасна и јединствена стратегија ЕУ према Западном Балкану, с обзиром на то да су фаворити за пријем у ЕУ постале Украјина, Молдавија, Албанија и Црна Гора, Миливојевић је рекао да избор ових држава говори да је у приоритету геополитика, а не стандард и норме.
"Сада се из тога искаче, сада се ставља геополитика у први план и игноришу се стандарди и норме који су важили за све од раније. Како другачије објаснити да су у односу на Србију већи фаворити Украјина, која је у ратном стању где не функционише политички систем и не зна се које су јој границе, или Молдавија, која такође то не контролише, а у случају Србије се такав приступ не примењује", истакао је Миливојевић за Танјуг.
На питање да ли је добра одлука то што Србија први пут неће имати свог представника на данашњем Самиту ЕУ у Брисел, Миливојевић је рекао да је неодлазак Србије на Самит, порука да Србија не прихвата притиске и да нема намеру да одустане од својих државних и националних интереса и да мења своју позицију.
Сарадник Института за Европске студије Слободан Зечевић истиче да је "председник урадио оно што се од њега тражило - усвајање Закона о јединственом бирачком списку и формирање РЕМ-а, али да заузврат није добијен позитиван одговор о отварању кластера 3".
"Вучић је изразио незадовољство односом према Србији. То је врста протеста наше земље, јер испуњава оно што се од ње тражи, а није добила отварање кластера 3. Унутрашње незадовољство у ЕУ ће бити присутно, јер су то ритуали интеграција, а овим једна држава ремети склад који се намеће", рекао је Зечевић за РТС.
Председник Србије истакао је, након одлуке да се не отвори кластер 3, да сматра да овим потезом штити интересе грађана Србије.
"Без обзира што знам да ће то наићи на критике многих и у Бриселу, што знам да ће наићи на критике оних који онако све критикују и кад не знају шта вам критикују, увек ће наћи критике шта год да урадим", истакао је Вучић.
Коментаришући Вучићев неодлазак у Брисел, председник СНСД-аМилорад Додик поздравио је одлуку као "рационалну, државничку и разумљиву".
"Лицемерство и непоштовање које бриселска бирократија показује према Србији и српском народу на Косову и Метохији и у Републици Српској, више се не могу ни прихватити ни толерисати", поручио је Додик на Иксу и додао да се од "српског народа тражи да пристане на услове на које ниједан народ не би пристао, да чини уступке које ниједан народ не би учинио".
Оснивач Покрета социјалиста Александар Вулин рекао је да је ово "одлука државника за коју председник неће добити подршку већине чланова Владе Србије, али ће имати подршку огромне већине Срба".
"Свако удаљавање од ЕУ је корак ближе Србији, Русији и Кини, ЕУ интеграције су највећи непријатељ српских интеграција. Србија Европској унији не дугује ништа, а ЕУ дугује Србији бар да спроведе Бриселски споразум и да поштује Дејтонски споразум", рекао је Вулин.
Како се наводи, Савет поздравља што су европске интеграције стратешки циљ Србије, али наглашава да Београд то мора "јасније" да покаже речима и делима.
То, укратко, значи усклађивање са политикама ЕУ, признавање "Косова" и увођење санкција Русији. Последњи пут, Србија је у преговорима са ЕУ отворила један кластер пре четири године, у децембру 2021.