Србија и Балкан
Владан Петров за РТ Балкан: Држава није била свесна куда води сарадња са УСАИД-ом
После пада надстрешнице пале су многе маске и велике поделе у систему, указао је судија Уставног суда
Последњих месец дана, српско правосуђе је потресено сукобима и јавним скандалима.
Политичари, медији, тужиоци, судије, међусобно размењују оптужбе, грађанима није увек лако да разумеју смисао ових борби, али општи је утисак да је политика продрла у правосуђе и да поједине тачке спора увелико прелазе границе Србије и задиру у пројекте који укључују најкрупније играче на свету.
У овом тренутку делује да пројекат изградње хотела на месту некадашњег Генералштаба, барем за сада, неће бити реализован. Јавно тужилаштво за организовани криминал покренуло је истрагу због сумње у неправилности у случају "Генералштаб".
Исто то тужилаштво подигло је недавно оптужни предлог против министра културе Николе Селаковића и неколико других функционера, а у вези са, како је наведено, незаконитостима приликом укидања својства културног добра на зградама Генералштаба.
За "Јутро на РТ" о овим темама је говорио судија Уставног суда Владан Петров.
Он је истакао да постоји важна ствар коју грађани треба да разумеју, а то је да судство и тужилаштво треба да буду независни.
"Када се неко ко је био министар правде, министар на другим функцијама и јавни делатник, неко ко је образовани правник, нађе у оваквој ситуацији, његова изјава и поступање је поступање једног политичара. Ушао је у политичку борбу са органом (Тужилаштво за организовани криминал) који не би требало да поступа политички", навео је Петров.
Нагласио је да у комуникацији између тужилаштва и министра има много тога што није најјасније и заслужује врсту критике.
"Сам позив који му је уручен, начин на који му је уручен, ако му је уручен, онда његова реакција која заиста није била адекватна, а то је да га отприлике не интересује тај позив, затим његов одлазак онда када тужилаштво не ради. Додуше, из неких медија сазнали смо да је чак издат налог за његово привођење", навео је Петров и додао да то, такође, није уобичајена комуникација када је у питању човек који је на функцији и који је био министар правде и највероватније са људима који раде у тужилаштву има одговарајућу комуникацију.
Не можемо говорити, истакао је Петров, о сукобу између две власти, јер тужилаштво то није, али можемо говорити да постоји врло неадекватна комуникација. Напоменуо је да ће се овде водити и правна борба.
Казао је да озбиљна неслагања нису почела са случајем "Генералштаб", већ да су после пада надстрешнице пале многе маске и велике поделе у систему.
Овде се налазимо, рекао је, у сфери огромних нагађања и очигледно да ови процеси имају одређену политичку позадину, али и геополитичку. Петров је истакао да најава чак и потврда да од пројекта изградње хотела на месту Генералштаба неће бити ништа, не значи само губитак инвестиција и штету, већ је реч и о томе да наше друштво доживљава додатно слабљење и утиче се на поделе.
Објаснио је да када правосуђе треба да почне да живи по неким новим правилима, дешавају се ови проблеми, додајући да су они персонални, јер се приликом промене Устава и правосудних закона није превише водило рачуна о томе да је потребно направити персонални дисконтинуитет када је реч о носиоцима правосудних функција.
Истакао је да смо могли да конституишемо нове органе у потпуно новом саставу и потенцијално са новим људима на челу правосуђа.
Нагласио је да је тужилаштво у доброј мери оличено у врховном тужиоцу, а свако тужилаштво у појединачном тужиоцу, а да ми имамо ситуацију где постоји готово демократски неприхватљив континуитет једне личности на месту врховног тужиоца.
Навео је да је Високи савет тужилаштва доста траљаво почео да ради свој посао, много тога што је требало, није урађено. Упитан о постајању две струје у тужилаштву, навео је да постоји Високи савет тужилаштва који није успео да се отргне несумњиво доминантног утицаја једне особе која је врховни јавни тужилац.
На питање у којој мери је западни фактор, преко организација као што су УСАИД и Сорошев Фонд за отворено друштво уопште имали утицаја у српском правосуђу, Петров је рекао да смо нажалост свикли и срасли са тим организацијама у једном периоду.
"УСАИД, према мојим сазнањима, јесте био финансијер многих конференција, догађаја, чак и наравно, финансијер у неким активностима и опреми које се везују за министарство правде, тужилаштво и друге органе. Ми смо као држава на неки начин ушли на један колосек, а нисмо били свесни куда то води. И то је одговорност свих нас који смо некако учествовали у томе", казао је.
Навео је да је утицај квази-стручних организација као што је Цеприс или политичких организација као што је Проглас, довео до озбиљне политизације у правосуђу, много ширег и дубљег дејства него што је то било раније.
Упитан о одласцима врховне тужитељке Загорке Доловац код амбасадора ЕУ и Велике Британије да се жали, између осталог, рекао је да је крајње индикативно да ректор Владан Ђокић, после разговора у Влади Србије или недоласка на разговор, одлази у Брисел, Лондон, на нека друга места и да је ситуација нормална то не би било толико приметно.
Истакао је да та матрица постоји када је реч о врховном јавном тужиоцу, додајући да смо у првој години када је фокус био на надстрешници и студентским блокадама имали некога ко је на врху високог образовања (Београдског универзитета) да се тако понаша, а сад имамо некога ко је у врху тужилаштва.
Live
