Савет Европске уније усвојио је закључке о тзв. Косову, у којима је поново наглашена обавеза Приштине да формира Заједницу српских општина (ЗСО) и у потпуности спроведе све споразуме постигнуте у дијалогу Београда и Приштине. Укључујући и Споразум из 2023. године, такозвани Охридски споразум који Србија није потписала али га Брисел третира као правно обавезујући.
Од лажне државе Косово, пише у документу, очекује се да у потпуности спроведе све споразуме постигнуте у дијалогу Београд–Приштина, што укључује формирање Заједнице српских општина, као и покретање процеса који води ка "конкретним аранжманима и гаранцијама за одговарајући ниво самоуправе за српску заједницу". И то у складу са чланом 7 Споразума из 2023. године.
Истовремено, Савет ЕУ јасно истиче да се статус структура и услуга које финансира и подржава Србија, пре свега у областима здравства и образовања, мора решавати "координисано, транспарентно и инклузивно", али у складу са дијалогом и законима у Приштини. У том контексту изражена је забринутост због једностраних и некоординисаних потеза косовских институција који су негативно утицали на Србе на Косову и Метохији и њихов приступ јавним и социјалним услугама.
Савет наглашава да напредак и Београда и Приштине на европском путу директно зависи од пуне примене свих постигнутих договора, без даљих одлагања и без постављања предуслова, уз упозорење да у супротном обе стране ризикују губитак важних прилика у процесу нормализације односа.
У документу се такође инсистира на реинтеграцији Срба у косовске институције, почев од инклузивног учешћа у свим нивоима власти, као и на безусловном повратку српских судија и полицијских службеника, у складу са договорима из дијалога и уз пуно поштовање косовског правног оквира.
Иако се у Приштини формирање ЗСО често представља као претња уставном поретку, вреди напоменути да и тзв. "европски" нацрт Статута Заједнице српских општина, који је представљен као компромисно решење под покровитељством ЕУ, предвиђа да области као што су образовање и здравство функционишу у оквиру косовског правног система, уз посебне механизме самоуправе за српску заједницу.
Другим речима, и модел који долази из Брисела подразумева ограничену, функционалну самоуправу ЗСО, али без измештања кључних система из правног оквира Приштине, што отвара питање да ли се спор у вези са ЗСО води око суштине или око политичке воље за њено формирање.
Савет ЕУ је оценио да је напредак парадржаве Косово у реформама био ограничен и позвао власти у Приштини да убрзају реформе у јавној управи, правосуђу и борби против корупције, уз посебан акценат на заштити основних права и слободе изражавања. Такође је изражена забринутост због продуженог политичког застоја и упућен позив за обезбеђивање инклузивног и добро организованог изборног процеса уочи ванредних избора заказаних за 28. децембар 2025. године.
На крају, пише "Косово онлајн", Савет је навео да Високи представник ЕУ остаје спреман да сазове нови састанак на високом нивоу у оквиру дијалога Београда и Приштине, уз очекивање да обе стране искористе ту прилику за конкретан напредак ка свеобухватном и правно обавезујућем споразуму о нормализацији односа, у складу са међународним правом и правом Европске уније.