
Србија и регион по мери Вашингтона: Писали закон за Пентагон, прописали политику Балкана

У америчком Конгресу усвојен је Закон о овлашћењима за националну одбрану за 2026. годину (НДАА), документ који традиционално превазилази оквире војне политике и служи као широка платформа за артикулисање стратешких ставова Вашингтона.
Налази се на корак да постане закон, односно чека се само потпис шефа Беле куће и може да се чита као кодификовани спољнополитички став америчког Конгреса и то у тренутку појачаних геополитичких тензија и редефинисања утицаја великих сила.
Балкане, Балкане мој, буду ми проевропски
У више тачака, документ Западни Балкан дефинише као простор од "кључног значаја" за европску безбедност, али истовремено регион описује као трајно оптерећен корупцијом, дезинформацијама, руским и кинеским утицајем и "демократским назадовањем".

Признаје се да су реформе и опредељеност европском путу "довеле... до значајног демократског и економског напретка", али стопа сиромаштва, незапосленост, исељавање младих и даље су рак рана Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније, Србије и лажне државе Косово. Нешто економских проблема може да реше економске иницијативе као што су Заједничко регионално тржиште, Берлински процес и "Отворени Балкан", али заједнички именитељ за све западнобалканске проблеме је - Америка.
Рецимо, од кампање дезинформација које "подривају кредибилитет демократских институција, укључујући и интегритет изборних процеса" и рањивост на сајбер-нападе, од којих може да нас заштити Сајбер команда САД, америчко Министарство спољних послова и друге федералне агенције које већ брину о националној безбедности Америке.
Став Конгреса је да Вашингтон треба да појача економско и политичко присуство на Западном Балкану кроз инвестиције, регионалну интеграцију и подршку реформама, уз јасно залагање за смањење енергетске зависности региона од Русије, јачање сарадње са ЕУ и НАТО-ом. Наглашава и борбу против руског утицаја, као и подршку чланству земаља региона Европској унији, и, где је то могуће, НАТО-у.
Србија као издвојен случај
У тексту се експлицитно наводи да су парламентарни и локални избори од 17. децембра 2023. године "разлог за дубоку забринутост", уз директно позивање на извештај ОЕБС/ОДИХР-а, који је констатовао "неправичне услове", бројне процедуралне неправилности, попут нарушавања тајности гласања и групног гласања, и потребу да се гласање на појединим бирачким местима понови.
Осим тога, документ критикује српске власти због оптужби упућених "мирним протестантима, опозицији и цивилном друштву", тумачећи то као опасну реторику која угрожава безбедност друштва.
"Организација за европску безбедност и сарадњу такође је навела да су српски званичници оптуживали претежно мирне протестанте, опозиционе странке и цивилно друштво за покушај дестабилизације власти, што представља забрињавајућу тврдњу која угрожава безбедност важних делова српског друштва", каже НДАА.
Иако ове формулације немају правну снагу санкције, показују да је Србија у овом тренутку у Вашингтону перципирана као проблематична тачка, а не као партнер без резерви.
Документ не оставља простор за двосмисленост ни када је реч о односу Београда и Приштине. Став Конгреса је да САД треба да наставе да подржавају "свеобухватан коначни споразум заснован на међусобном признању". Истовремено се одбацује било каква идеја промене граница по етничким линијама, чиме се унапред затварају све алтернативе које су се повремено појављивале у дипломатским круговима.
Овим се, практично, формализује позиција која је у америчкој политици присутна годинама, али сада добија место у кључном безбедносном законодавству.
Русија и Кина камен спотицања на путу ка Бриселу
Још један важан слој документа односи се на енергетику и геополитички утицај. Зависност региона од руских енергената проглашава се препреком европским интеграцијама, а смањење те зависности - "националним интересом САД".
"Зависност земаља Западног Балкана од руских извора фосилних горива и природног гаса везује њихове економије и политике за Руску Федерацију и кочи њихове тежње ка европским интеграцијама. Смањење ослањања Западног Балкана на руске испоруке природног гаса и фосилних горива у националном је интересу Сједињених Држава", пише дословце у овом нацрту закона о Пентагону.
Зато се у контексту борбе "ослобађања" региона од руских енергената може читати члан 1275 овог закона који уводи кодификацију санкција. Њиме се, дакле, не уводе нове мере, већ се постојеће санкције према појединцима и ентитетима на Западном Балкану претварају у законску обавезу, како би их било теже укинути политичком одлуком. Прецизније и поштеније речено, Конгрес жели да их учини трајним и отпорним на политичке промене у Белој кући.
Истовремено, растући кинески утицај гледан очима америчких законодаваца је фактор који може да има "штетне последице" по демократију и економску интеграцију са Европом.
Дакле, на Западу ништа ново - овај део Балкан се посматра и даље као простор геополитичког надметања, а не као аутономан регион са сопственим развојним моделима.
Шта овај документ заиста значи
Иако се формално чека само потпис председника САД Доналда Трампа, шансе да закон не ступи на снагу су минималне, будући да је реч о одбрамбеном акту који је прошао оба дома Конгреса и који традиционално има широку подршку.
Чак и у случају да Трамп одлучи да га не потпише, закон би могао аутоматски да ступи на снагу или да буде прегласан у Конгресу. Након ступања на снагу, председник нема могућност селективне примене појединих одредаба. За утеху је да шеф Беле куће задржава одређени маневарски простор у њиховом тумачењу и темпу примене, посебно у областима спољне политике и санкција.





