На Никољдан 1992, припадници тзв. Армије БиХ починили су у селу Јошаница код Фоче један од најтежих ратних злочина у последњем рату на подручју Источне Босне. У ретко виђеном изливу мржње и бестијалности масакрирали су 56 мештана, углавном жена, деце и стараца, Срба из овог села, док су се на Никољдан ујутру спремали за крсну славу, да ломе колач и носе жито у цркву.
Доступна сведочења говоре да је наредба јединицама које су се на Никољдан у зору упутиле ка Јошаници била – "Идите у Јошаницу, ни дете у бешици не смете оставити живо".
Зна се и да је више од 600 наоружаних војника који су кренули на село предводио Заим Имамовић који је три године касније, крајем рата, погинуо. На Дујмовским брдима крај Сарајева подигнут му је споменик, као јунаку, одликован је постхумно "Златним љиљанима", једна касарна у Пазарићу носи име по њему.
Напад на мирно село убрзо се претворио у масакр недужних, за пар сати са карте је избрисано 18 засеока Јошанице. Они који су затечени у селу побијени су, куће и штале, помоћни објекти су попаљени, ни камен на камену није остао. Једном мештанину нападачи су главу одсекли моторном тестером, други су на најстрашније начине убијани хладним оружјем, многе жртве изгореле су у својим кућама.
Међу 56 убијених мештана била је 21 жена, троје деце млађе од 11 година. Данка Тановић имала је само две, Дражен Вишњић седам година, његова сестра Драгана 10. Истог дана убијени су Драженови и Драганини мајка Олга (31), отац Драгољуб (39), стриц Милан (33), бака Зорка (64) и деда Вукадин Вишњић (64). Међу убијенима били су и Данкини мајка, бака, прабаба, тетка и ујак.
Раду Пљеваљчевићу који је тог дана убијен било је 90 година.
У Јошаници је на Никољдан 1992. убијено 16 Вишњића, деветоро чланова фамилије Кулић, по пет у фамилијама Грујичић и Благојевић, затим четворо Давидовића, по троје Јегдића, Пљеваљчића и Стојановића, двоје Мићевића и Ивановића, те по један члан из породица Шкипина, Стевановић, Јагодић и Тановић.
Клање и силовања у селу трајали су неколико сати док су догоревале куће мештана. Још десетак људи је рањено, најгоре су прошли они мештани који су, надајући се да ће извући живе главе, бежали према Јошаничкој реци. Тамо су их чекале заседе.
Медицински техничар у пензији Славко Ђорђевић новинарима је посведочио да су његовог зета секли ножем.
"Од стопала до глутеуса неколико резова мишића су направили, а разбили су му чело, шаке и стопала да не би могао да бежи. Разбијали су неким предметима лобање и секли преко лица и носа, одсецали уши", испричао је Ђорђевић, те наставио: "Направили су ужасан масакр. Разбијане су лобање, две девојчице. Ево видите каква је девојчица њој су разбили лобању и када сам руком покушао да јој подигнем главу да сликамо остао ми је део мозга на руци, значи тежак злочин."
Крајем септембра 2023. медији у Босни и Херцеговини и региону пренели су да је Суд БиХ одбио оптужницу против 13 припадника такозване Армије БиХ за ратни злочин над 56 српских цивила у Јошаници код Фоче 1992. године.
Из Тужилаштва БиХ тада су најавили да ће се жалити на ову одлуку Суда који им је за то одредио рок од 24 часа. Дан касније, Суд БиХ уважио је жалбу тужилаштва, оптужница је потврђена па је фебруара 2024. у суду у Сарајеву почело суђење окривљенима.
Тужилаштво БиХ у јулу 2023, равно три деценије и непуну годину после масакра у селу крај Фоче подигло оптужницу за ратне злочине против 13 лица, некадашњих команданата и припадника такозване Армије БиХ, који се терете за ратне злочине над жртвама српске националности у месту Јошаница код Фоче у децембру 1992. године.
"Оружани напад који су водили и у којем су учествовали оптужени извршен је на небрањено село, насељено цивилним становништвом, а међу жртвама било је старијих особа, жена и деце, најстарија жртва био је старац од 88 година, а најмлађа жртва била је девојчица од две године", саопштено је из Тужилаштва БиХ.
На списку оптужених тада су били Ферид Буљубашић (70) рођен у Фочи, Ахмет Сејдић Ахмет (63) рођен у Вишеграду, Рашид Собо (58) рођен у Фочи, Шефко Глушац (62) рођен у Фочи, Закир Јамак (54) рођен у Вишеграду, Бахрудин Мухић звани Бане (59), рођен у Вишеграду, Адем Фехрић (61) рођен у Вишеграду, Мустафа Пољо звани Муса (58) рођен у Вишеграду, Енвер Кустура звани Пена (56) рођен у Вишеграду, Мухамед Лиска (50) рођен у Вишеграду, Сакиб Чакар (66) рођен у Вишеграду, Изет Сејдић (67) рођен у Вишеграду и Мунир Нало (53) рођен у Вишеграду.
Више од три деценије после злочина, у Суду БиХ и даље се води поступак против 13 бивших команданата и припадника Армије БиХ. Прошле године је државно тужилаштво подигло оптужницу против Амела Исића, држављанина БиХ и Шведске због сумње да је учествовао у убиствима у Јошаници.
Тужилаштво је саопштило да је Исић као припадник батаљона "Ватра", Вишеградске бригаде тзв. Армије БиХ осумњичен да је директно учествовао у убиствима више жртава у нападнутом селу. Наведено је да се терети за ратни злочин против цивилног становништва, организовање групе људи и подстрекивање на учињење кривичних дела геноцида, злочина против човечности и ратних злочина и повреде закона или обичаја рата.
Многи од злочинаца у међувремену су преминули па је неповратно пропуштена прилика да се суоче са правдом.
За сада у том процесу, према доступним подацима, нема још ни првостепене а камоли правоснажне пресуде. Претходно је процес био у застоју због тога што оптуженом Амелу Исићузванично није могла бити достављена потврђена оптужница, што је онемогућавало заказивање рочишта за изјашњење о кривици. Суд БиХ је у више наврата упутио захтеве за достављање повратнице, али је ситуација остала нерешенамесецима.
Очекује се да ће суђење трајати годинама, породице жртава отворено сумњају да ће овај судски процес донети правду, правичну казну злочинцима а сатисфакцију и мир њима и душама њихових страдалих сродника.