Србија и Балкан
Сећање на дане отпора, дане непокора: Кад су славске свеће гореле на српским барикадама
"Док смо били на барикадама, док смо били сложни, били смо јаки, ништа нам нису могли. Поклекли смо када се у све умешала политика, када су почели разни договори, споразуми. Када су нашу судбину други узели у своје руке", прича данас за РТ Балкан један од Срба са барикада
Уочи Лучиндана, уочи Аранђеловдана, у јесен 2011. године, док су по српским кућама по српским селима около домаћице спремале славу, славске свеће гореле су крај икона светаца на српским барикадама у Јагњеници и на Зупчу, на Јарињу и на Брњаку, на Дудином кршу, на мосту у Северној Митровици.
Постављене још у лето те године, када су снаге косовске специјалне полиције РОСУ и косовске царине покушале да успоставе контролу над прелазима Јариње и Брњак, српске барикаде и Срби на барикадама месецима су одолевали притисцима, славе су се славиле на барикадама.
Ноћ уочи Лучиндана те године била је хладна, тмурна, испод барикаде на Јагњеници текао је ледени Ибар, људи се скупљали у шаторима, крај ужарених пећи на путу, у подрумима пар околних кућа. Домаћини су само на кратко одлазили до куће, да обаве последње припреме пред славу а онда се враћали на дежурство. Јер, снаге КФОР-а пристигле на Јагњеницу макадамским путем из правца села Чабра претиле су да сваког тренутка покрену тешку механизацију, да уклоне српску барикаду.
"Било је то време храбрих, било је то време отпора, време кад смо веровали да се можемо супротставити, да никад албанска чизма неће газити Север. А сада се са сетом сећамо тих времена, сећамо се наше снаге, слоге, нашег отпора. Све што смо тада стекли и одбранили, касније смо полако, корак по корак, губили разним споразумима", присећа се данас један од саговорника РТ Балкан, Србин из Зубиног Потока кога сам у јесен 2011. године упознао на барикади на Јагњеници.
Та барикада била је посебно важна јер је бранила једини у то време Србима доступан пут из правца Северне Митровице и Звечана према Зубином Потоку. Суседна барикада, на Зупчу спречавала је косовску полицију да из правца Јужне Митровице крене према Брњаку.
Уочи Лучиндана те године, данима и данима, недељама, на Јагњеници, на Зупчу, на осталим барикадама широм севера а било их је на више локација. смењивали су се драматични догађаји.
Који дан пре Лучиндана, у сам цик зоре, у шест ујутру, док је Јагњеница била обавијена леденом маглом, Срби са барикаде телима су зауставили оклопне транспортере Кфора који су покушали да се из правца албанског села Чабра пробију на пут Косовска Митровица – Зубин Поток. У тренутку када се чинило да ће барикада пасти, неколико десетина храбрих легли су под гуме оклопних возила.
Истовремено, друга колона КФОР-а из правца јужне Митровице стигла је на само пар стотина метара испред барикаде Срба у Зупчу и ту се зауставила. Тешко оклопљени војници заузели за позиције около, а колона на чијем је челу специјално возило за разбијање барикада ту је остала до касних поподневних сати...
На чело барикаде Срби су ставили икону и свећу.
Уочи Лучиндана те године на Јагњеници се догодио тежак инцидент када су војници Кфора сузавцем засули групу од 20 жена која је стајала испред њиховог кордона. За сузавцем, кордон је кренуо напред, па су жене које су до тада стајале и певале – "Христе боже распети и свети", једва избегле гажење...
Који тренутак раније, са разгласа Кфора, Срби на барикади јасно су упозорени шта их чека ако се не склоне.
"Налазите се у заштићеној зони Кфора. Молимо вас да не учествујете у насиљу, и да се вратите вашим породицама. У противном, употребићемо силу", понављао је глас са разгласа.
"Ово је наша земља, идите ви вашим кућама", узвраћали су Срби.
Следећег дана испред барикаде у Зупчу, забрундали су мотори тешких оклопних транспортера КФОР-а и специјалне машине за разбијање барикада, подигао се црни дим, около узнемирили су се војници Кфора под шлемовима, панцирима, са пушкама на рукама...
Који трен касније, десетине Срба запосели су главну барикаду у селу, поседали на балване, да чекају удар КФОР-а...
За то време, километар даље, на Јагњеници, очи у очи, и после пуних 30 сати и даље су стајали, на једној страни војници КФОР-а, са патронама сузавца и пушкама у рукама и на другој страни, на камионима са балванима и песком Срби из Зубиног Потока, Митровице, Лепосавића, Звечана... Жене, стари, одрасли мушкарци...
Испред транспортера и цеви КФОР-а, Срби су ноћи проводили око логорских ватри, неки су спавали на парчадима стиропора, други узалуд около тражили заклон од ветра и хладноће.
Нису устукнули и нису се померили са барикаде све док није јављено да је постигнут некакав споразум. Тек онда померени су камиони и балвани са пута.
Никољдан 2022. године Срби из Северне Митровице, Звечана, околних села, славили су на барикади, код крста у Рудару. На сред препречене, блокиране магистрале био је постављен велики славски сто, бели столњак, на столу икона Светог Николе и свећа, славски колач, посна јела...
Био је то десети дан протеста, барикада постављених широм севера Косова и Метохије због хапшења бившег полицајца Дејана Пантића и других Срба, због страха, притисака, несношљивог живота.
"Крсну славу, обележје српског народа, уместо у својим домовима, данас обележавамо овде у Рудару, под једном заставом испод часног крста, са жељом да нам Бог да снаге да се изборимо и останемо и опстанемо на овим просторима", рекао је на путу код крста у Рудару један од Срба који су тог дана на барикади славили Никољдан.
Мало даље од славске трпезе, иза крста, били су препречени камиони, испред трпезе на једној и на другој страни магистрале шатори испод којих су биле наложене пећи и под шаторима много људи који су дане и ноћи проводили на барикади. Путеви су тог дана били препречени и у Србовцу, Ибарској Слатини, Лешку, на магистрали близу Варага код Зубиног Потока.
Десетак дана касније барикада у Рудару је уклоњена после још једног договора власти Србије и међународне заједнице. Узалуд су Срби упозоравали да ће их Курти и његова полиција, кад уклоне барикаде, ловити по Северу као зечеве. То се у међувремену и догодило.
Ове године Срби на северу Косова и Метохије Никољдан славе у својим домовима.
"Барикаде живе у нама као давно сећање на времена када нисмо устукнули ни пред КФОР-ом и њиховом силом ни пред приштинским специјалцима, на времена када је ово била слободна територија а ми слободни људи. Данас је много, много теже, нема барикада, утихнуо је и наш отпор. Север је окупиран, јутрос када сам ишао до цркве, видео сам две или три њихове патроле. Биће их, нарочито поподне, предвече, увече доста по граду, да се шепуре, да показују како су моћни, да нас заустављају, малтретирају, претресају, да нам загорчавају чак и дан славе", прича ми јутрос познаник из Северне Митровице кад сам га позвао да му честитам славу.
"Док смо били на барикадама, док смо били сложни, били смо јаки, ништа нам нису могли. Поклекли смо када се у све умешала политика, дипломатија, када су почели разни договори, споразуми. Када су нашу судбину други узели у своје руке. Правили су споразуме и договоре, нас нико ништа није питао. Показало се по ко зна који пут да ми Срби оно што добијемо борбом, отпором, жртвама, губимо у миру кад нашу судбину преузму политичари", каже ми, а глас му пун горчине.
Вели још, синоћ су у кући дуго бројали колико је комшија, рођака који славе Никољдан из насеља, оних из града које знају, са читавог Севера, само ове године отишло из Митровице, Звечана, Лепосавића, Зубиног Потока, кад су све сабрали, само што се у кући, уочи славе, нису расплакали.
Нарочито због тога што ни они сами не знају до када ће издржати окупацију, лов на Србе који је овде свакодневица, нове оптужбе за ратне злочине, нове пресуде, нова хапшења и малтретирања и, посебно, шта ће ако Приштина крене на школе и болнице...
Live
