Србија и Балкан
Пленковићево писмо прст у око Подгорици: Чиме Хрватска уцењује пут Црне Горе у ЕУ
И док Хрватска око спорних питања наступа лагодно, са позиција чланице ЕУ, Загребу се никуда не жури, Црној Гори на путу ка ЕУ рају гори под ногама па је питање колико ће у решавању спорних питања и ова чињеница играти улогу
"Хрватска снажно заговара процес проширења Европске уније, нарочито на државе југоисточне Европе", навео је у ауторском тексту хрватски премијер Андреј Пленковић, а Хрватска на том путу, како је раније више пута поновљено "снажно подржава Црну Гору", међутим...
"Очекујемо даљи напредак црногорских власти у вези са несталим особама, обештећењем хрватских логораша, сукцесијским питањима, одузетим школским бродом 'Јадран', граничним питањима, одузетом имовином и уписом власништва Хрватима Боке Которске, као и другим отвореним билатералним темама које желимо да решавамо у духу добросуседских односа", навео је премијер Пленковић у тексту објављеном у "Хрватском гласнику".
Додајући како води редован политички дијалог са председником Јаковом Милатовићем и премијером Милојком Спајићем, "отварајући питања која годинама остају нерешена", Пленковић пише како, ипак, предуслов за чланство остаје "испуњавање критеријума, исказивање стварне политичке воље за поштовање европских вредности, као и принципа добросуседских односа".
Писмо Пленковића, којим је Хрватска још једном ставила прст у око Црној Гори на путу ка Бриселу, долази само који дан пошто је европска комесарка за проширење Марта Кос саопштила како "Црна Гора никад није била ближа Европској унији".
Изјава госпође Кос дошла је пошто је Црна Гора на Међувладиној конференцији 16. децембра у Бриселу затворила пет преговарачких поглавља у преговорима о чланству у ЕУ. Ради се поглављима која се односе на – "право оснивања предузећа и слободу пружања услуга", "слободу кретања капитала", "привредно право", "пољопривреду и рурални развој" као и на "рибарство".
"Али, треба да будемо искрени, најтежи део тек предстоји јер је Црна Гора саопштила да жели да заврши преговоре крајем 2026, а Европска комисија вас подржава. Да бисте то постигли морате брзо да трчите", рекла је Кос.
"Најтежи део" о коме говори европска комесарка односи се свакако на поглавље 31 везано за спољну, безбедносну и одбрамбену политику чије је затварање блокирала Хрватска, непосредни повод била је одлука Скупштине Црне Горе из 2024. године да усвоји Резолуцију о геноциду у Јасеновцу.
Средином децембра прошле године, када је Хрватска ставила вето на затварање поменутог поглавља, министар спољних послова те земље Горан Грлић-Радман изјавио је како се "не може говорити о блокади", понављајући да је његова земља снажно подржавала Црну Гору од тренутка када је започела преговоре са Европском унијом.
"Хрватска сигурно неће постављати билатерална питања као услов за европски пут Црне Горе, али питање несталих особа током домовинског рата, питање одштете логорашима – то су теме које нас све унутар Европске уније морају бринути, а не само Хрватску", изјавио је Грлић-Радман.
И док из Владе Црне Горе још од децембра прошле године понављају како је поглавље 31 технички спремно за затварање, да су испуњени сви технички услови, да је то потврђено и од стране Европске комисије, у Хрватској, а то је потврђено и после најновијег писма Пленковића, не мисле тако.
Иста мета, исто одстојање било је и децембра прошле године када је Црна Гора затворила три поглавља, исто се десило и децембра ове године када је затворено пет поглавља, кључна чињеница јесте да међу њима нема поглавља 31. Услови Хрватске за затварање овог поглавља и за наставак црногорског пута ка ЕУ, поред осталих познатих докумената и изјава посебно детаљно набројани су у нон-пејперу који је крајем новембра прошле године из Загреба упућен Црној Гори.
Хрватски медији тада су из подгоричких извора добили документ у коме је наведено десет отворених питања која је потребно решити пре него што Хрватска да Црној Гори зелено светло за наставак европског пута.
На првом месту у овом неформалном документу наведено је како је потребно "осигурати праведну и достојну накнаду свима који су били заточени у логорима у Црној Гори током Домовинског рата". Подгорица је позвана да "пристане на свеобухватну накнаду која обухваћа све логораше".
Овај услов односи се пре свега на хрватске грађане који су од октобра 1991. до августа 1992. године били пребачени у сабирни центар за истраге, односно у "Центар за прихват заробљеника из Хрватске" у месту Морињ. У Морињу је уз велико противљење мештана октобра 2022. године постављена спомен плоча на којој је наведено да је "током великосрпске агресије на Хрватску", на том месту био логор, тзв. центар Морињ за "заточене хрватске цивиле и браниоце".
"Сећамо се злочина почињених да би се осрамотили име и дух Црне Горе. Изражавамо жаљење за све патње које су преживели заточеници", наведено је на плочи коју су потписала министарства одбране и вањских послова Црне Горе и која је од постављања предмет спорова у тој држави.
Мештани Мориња саопштили су тада да се најоштрије супротстављају постављању било каквих обележја на објектима бивших касарни у Морињу, "које су у време ратних дешавања 90-их служиле као сабирни центри за ислеђивање", а никако као "концентрациони логори каквима се данас желе представити".
Годинама се, иначе, у Црној Гори понавља да у Морињу нико није страдао, да нико није убијен и подсећа на стравичан злочин који је над држављанима Црне Горе почињен у логору Лора крај Сплита где је на најмонструозније начине побијено и 14 резервиста тадашње ЈНА из Црне Горе.
На другом месту међу захтевима Загреба јесте потврђивање власништва Републике Хрватске над школским бродом "Јадран" који је сада укотвљен у луци у Тивту. Хрватска тражи да се брод врати тој држави, да Црна Гора призна власништво Загреба над пловилом а да би затим, "у духу НАТО савезништва и одговорно", Подгорица могла користити тај брод.
Да ће Хрватска до краја инсистирати да јој Црна Гора преда брод "Јадран", и сходно томе држати у блокади поглавље 31, Загреб је показао и пре пар дана када је влада те земље формирала комисију за враћање школског брода "Јадран" али и друге војне имовине из Црне Горе. У саопштењу Владе Хрватске наведено је да је обострано договорено разматрање овог питања на нивоу стручних комисија, јер је питање сукцесије војне имовине бивше ЈНА, а посебно враћање школског брода "Јадран", једно од отворених питања између две државе.
Убрзо је из Подгорице, из Министарства вањских послова саопштено да ће ускоро бити формирана и црногорска комисија решавање питања власништва над бродом "Јадран" и да ће затим бити организовани састанци са комисијом из Загреба.
Хрватска сматра "Јадран" својом имовином, наводе да му је матична лука "Сплит" а да га је Црна Гора задржала пошто је на почетку рата 90-их био на ремонту у Црној Гори.
У поменутом нон-пејперу посебна тачка посвећена је хрватској мањини у Црној Гори којој треба "осигурати заштиту и очување идентитета". Инсистира се на остваривању мањинских права из подручју образовања, те на поврату имовине.
У документу из Загреба отворено је и питање утврђивања границе на мору између две земље, посебно у зони Превлаке, да тај посао треба довршити јер је на снази Протокол о привременом граничном режиму из 2002. године.
Поменутим протоколом Хрватска је добила копнени део полуострва и морски појас на улазу у Боку Которску од око пола километра док је део уз обалу ближу Игалу проглашен "ничијим морем". Привремени статус важи и данас док се чека коначни договор две државе.
Пре четири године, тадашњи црногорски премијер Здравко Кривокапић рекао је посланицима у Скупштини Црне Горе да није задовољан протоколом потписаним с Хрватском јер у њему пише да је копнена граница одређена, док се о морској треба разговарати и дефинитивно је утврдити. Истакао је да су за Црну Гору подједнако спорне и копнена и морска граница.
Према тексту нон-пејпера, Хрватска даље тражи и да се "отклоне проблеми који пријече одрживу помирбу и стоје на путу снажније сурадње". Под овим се мисли на процесуирање наводних ратних злочинаца јер "Црна Гора није процесуирала ни једну особу за злочине на територији Хрватске".
Даље је поменуто и преименовање базена у Котору који носи име Зорана Гопчевића, наводно "злогласног чувара у логору Морињ", а предмет спора је и кампања у Црној Гори из 2023. "Поносни на своје српско" у којој су, како је наведено, "бројне особе из хрватске, посебно дубровачке историје, приказане као припадници српске културе у Црној Гори".
Црна Гора је у међувремену, како гест добре воље, а то у ауторском тексту помиње и Пленковић, уступила Дом културе "Јосип Марковић" у Доњој Ластви крај Тивта на коришћење хрватској мањини и њиховим удружењима.
И док Хрватска око спорних питања наступа лагодно, са позиција чланице ЕУ, Загребу се никуда не жури, Црној Гори на путу ка ЕУ рају гори под ногама, затварања поглавља је питање живота и смрти, па ће бити занимљиво видети колико ће у решавању спорних питања и ова чињеница играти улогу.
Јер, ако Марта Кос каже да треба "брзо трчати" на путу ка Бриселу, онда се то подразумева, без обзира на последице.
Live
