Министарство спољних послова Србије сазвало је за крај децембра амбасадорску конференцију у Београду на којој ће се окупити сви амбасадори и генерални конзули Србије које ће том приликом, упознати са приоритетима државне политике Србије. Следећа година биће значајна у борби за АП Косово и Метохију, оцењују из МСП-а.
"Видимо да је из Приштине у том домену бачена рукавица на неки начин претходних дана тиме што су прекинули мораторијум на кампању признања и отпризнања. Сада ћемо да видимо у наредним месецима шта је то што ми радимо, мада смо одређене ствари већ и радили, али нисмо хтели да се тиме хвалимо из одређених разлога", поручио је шеф српске дипломатије Марко Ђурић за РТС.
Србија има свој јасно утврђен курс и правац, још од времена Светог Саве говорили смо да је Србија запад на истоку и исток на западу, изнад је подела на исток и запад, навео је Ђурић, истичући да је српска спољна политика јасно профилисана.
"Србија иде чврсто ка чланству у ЕУ и све што зависи од нас, што није политичка одлука, ми предузимамо", напомиње министар спољних послова, уз напомену да пету годину заредом ЕК предлаже даљи напредак Србије ка ЕУ, али не само Србије.
Наводи пример Северне Македоније која није имала унутрашњу поларизацију, а 30 година ради све што се од ње очекује па из политичких разлога поједине државе чланице ЕУ не одобравају даљи напредак.
"Ми радимо све што је до нас, реформе које спроводимо, спроводимо због нас а не због бирократских правилника, упитника", напомиње министар.
Он је рекао да је неопходно да Србија ради на унапређењу односа са европским државама јер чак 77 одсто српског извоза одлази у Европу.
"На европском континенту је наша реалност. Дакле, 62 одсто нашег извоза данас иде у ЕУ. Ми излаз на море немамо. Других додатних 15 одсто извоза иде у осам земаља које нас окружују. Ми смо после Немачке земља са највећим бројем суседа у Европи. Дакле, имамо осам непосредних суседа. То вам је 77 одсто нашег извоза за Европу. То је наша реалност и ми можемо да се љутимо колико год хоћемо на то што можда није валоризовано довољно оно што смо ми као друштво остварили, али је чињеница да ми морамо да напредујемо у односима са Европом", оценио је Ђурић.
Како је рекао, током конференције ће српске дипломате добити информације о томе како економска дипломатија може да пружи додатни импулс економској сарадњи и развоју.
"Очекујемо обраћања највиших државних званичника, амбасадорима, генералним конзулима и шефовима мисија и правиће се по тематским панелима стратегије за различите регионе", рекао је министар спољних послова и додао да ће та конференција бити један од кључних догађаја за српску дипломатију.
Списак од 28 земаља које су, према подацима са сајта Канцеларије за Косово и Метохију, повукле признање лажне државе Косово и даље стоји неокрњен. Ипак, јасно је и да је у последње време било неколико нових признања једнострано проглашене независности јужне српске покрајине. Последња оваква нота дошла је из Бахама, а почетком године и из Кеније и Јужног Судана. Признање је објавила и Сирија.
Пре овог "таласа", лажну државу признао је Сингапур 2016. године, а Бангладеш годину дана касније, Барбадос 2018. године, као и Израел 2020. године после Вашингтонског споразума, који је као једну од тачака и предвидео да Тел Авив призна Приштину. Дакле, током 2025. четири признања, од укупно осам у последњој деценији.
Из државног врха Србије неколико пута је стизала најава да би списак тзв. "отпризнавача" могао да се прошири.
Сада бројке показују да 106 земаља недвосмислено не признаје лажну државу (међу њима су и Палестина, као и Ватикан које нису пуноправне чланице Уједињених нација), 86 признаје (овде је и Јужни Судан, али је признање упитно због усмене ноте и ситуације у земљи), док су три земље - Перу, Доминиканска Република и Египат у статусу "замрзнутих признавача". То значи да су замрзли своје одлуке док траје "дијалог".