Србија и Балкан
Ђурић за "Шпигл": Зашто Србија не учествује у санкцијама Русији и како гласа у УН
Немачке новинаре занимало је зашто Србија није учествовала на гласању у Генералној скупштини Уjeдињених нација о предлогу украјинске резолуције која се бавила питањем наводне депортације деце из ратних подручја
Србија одлучно подржава план председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа за решавање сукоба у Украјини, као и све иницијативе које могу довести до прекида борбених дејстава, изјавио је министар спољних послова Србије Марко Ђурић, преносе РИА Новости.
"Мир у Украјини је хитно питање за Европу. Европа је под притиском и мора да се ослони на сопствене снаге. Одлучно подржавамо план председника САД Доналда Трампа, као и све друге иницијативе које могу довести до прекида борбених дејстава", рекао је он у интервјуу за "Шпигл".
Шеф српске дипломатије је подсетио да се Београд нуди као место за одржавање преговора о украјинском сукобу.
"Једна смо од ретких престоница из којих постоје директни летови за САД, Европу, Русију, Кину и Блиски исток. Осим тога, имамо репутацију поузданих и дискретних домаћина", додао је Ђурић.
Упитан о томе што Србија не учествује у санкцијама против Русије, Ђурић је рекао да је српски став сложен.
"Русија и Украјина подржавају територијални интегритет Србије по питању Косова и Метохије. Истовремено, пружили смо хуманитарну помоћ Украјини и примили преко 300.000 људи из Украјине и Русије. Генерално, не ценимо много санкције јер оне обично више погађају становништво него политичке елите. Ја се лично сећам 1990-их под Милошевићем – санкције су погодиле погрешне људе", каже српски министар.
На питање зашто Србије није учествовала у гласању у УН о питању тобож "отете украјинске деце", Ђурић појашњава позицију Београда.
"Наш став у међународним организацијама увек узима у обзир утицај на наше основне интересе – посебно у вези са питањима Косова и Метохије. Истовремено, учествујемо у иницијативама попут Кримске платформе, шаљемо хуманитарну помоћ и подржавамо украјинску децу кроз владине и приватне пројекте. Наше понашање приликом гласања често одражава равнотежу између принципа и ограничења реалполитике", напомиње Ђурић.
Говорећи о ситуацији у којој се Србија нашла због америчких санкција НИС-у, српски министар каже да је кључна реч диверзификација.
"Градимо нове гасоводе који нас приближавају Европи. Улажемо у соларну и хидроенергију. Штавише, прошле године сам потписао споразум о енергетском партнерству са САД. Руски удео у нашој националној нафтној компанији се тренутно поново процењује", каже Ђурић.
Поручује и да Србија у спољној политици мора учинити више како би још ближе сарађивала са суседима – економски, у транспорту и политички.
"Ово ће бити фокус мог рада у 2026. години", поручује Ђурић у интервјуу за немачки лист.
Раније је администрација САД саопштила да ради на изради плана за украјинско решење, док је из Кремља поручено да Русија остаје отворена за преговоре и на платформи разговора у Енкориџу.
Председник Русије Владимир Путин 2. децембра је у Кремљу примио америчке представнике Стива Виткофа и Џареда Кушнера, а разговори су били посвећени америчком мировном плану за Украјину, који је подељен у четири пакета од укупно 27 тачака.
Помоћник руског председника Јуриј Ушаков оценио је разговоре као веома садржајне и најавио наставак контаката Русије и САД, напоменувши да су успеси руске војске на терену позитивно утицали на ток и карактер преговора.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да кијевски режим мора да донесе одлуку и започне преговоре, јер се простор Кијева за слободу у доношењу одлука смањује у условима офанзивних дејстава руске војске.
Live
