Избор Савета РЕМ-а у Србији траје колико и турске серије на телевизијама чији програм регулаторно тело треба да контролише. А, ту је и онај елемент теленовела да када се чини да је све готово и да баш више ништа не може да се деси - ето преокрета.
Од првог конкурса за избор који је пропао, па до тренутне ситуације да имамо четири члана од укупно девет прошло је годину дана. И сада смо опет скоро па на почетку саге која би, ако је веровати Бриселу, требало да доведе до отварања "кластера 3", за који је услов и формирање Савета РЕМ-а.
Како је текао процес избора Савета РЕМ-а?
Пре око годину дана, невладине организације указивале су да процес не тече по закону, неки кандидати су се повукли из трке. Студенти су блокирали РТС у априлу тражећи да све крене поново и то се и десило. Уследило је друго полувреме и догурало се скоро до краја. После процедура, слушања кандидата у Одбору за културу, Скупштина Србије изабрала је 12. новембра осам од девет чланова, док је остала упражњена столица за представника из редова савета мањина, јер ниједан кандидат није добио довољно гласова посланика.
Савез војвођанских Мађара, пре гласања у парламенту је саопштио да ова партија неће гласати за кандидате које су предложили савети националних мањина. Избор кандидата Мухедина Фијуљанина и Љумтурије Амети је проблематичан, нагласили су, и не одражава вољу већине савета националних мањина (већина савета је подржала мађарског кандидата).
Новоизабрани чланови Савета Регулаторног тела за електронске медије Родољуб Шабић, Милева Малешевић, Ира Проданов Крајишник и Дубравка Валић Недељковић тражили су да се понови гласање за Фијуљанина и Аметијеву, али је власт указивала да то није по закону, већ да када нико не добије довољно гласова, иде се у понављање процедуре. И то се и десило, у новом процесу избора члана из Одбор за културу је утврдио да су кандидати Иштван Боџони и Сретен Јовановић. Након тога Шабић, Малешевић, Проданов Крајишник и Валић Недељковић су поднели оставке и РЕМ је остао у крњем саставу
"Четворка" која се повукла тврди да приликом предлагања кандидата за чланове Савета РЕМ-а није поштована процедура и да није примењен закон. Шабић је тврдио да су кандидате из категорије националних мањина предложили и неовлашћени предлагачи који су додатно укључени у процес.
Укратко, у РЕМ-у тренутно седе четири члана Снежана Миљковић, Милош Гарић, Стевица Смедеревац и Милан Петковић, али према Закону о електронским медијима, ово тело не може да доноси одлуке, ако има мање од шест чланова.
Према Закону о електронским медијима, члан 20, "ако мандат члана савета престане пре истека времена на које је изабран, до избора новог члана пуноважно одлучује у непотпуном саставу". Али, "савет не може пуноважно да доноси одлуке ако број чланова савета, због престанка мандата појединих чланова, буде мањи од шест", што је сада случај.
Председница парламента Ана Брнабић поручила је, након што се "четворка" повукла да институције Србије неће бити блокиране и да ће се наставити са процесом избора преосталих чланова Савета РЕМ-а.
"Изабраћемо Савет РЕМ-а и рад ће се наставити. Ко жели да учествује, добродошли су да учествују. Ко не жели да учествује, њихово слободно демократско право је да не учествују", рекла је у Брнабићева.
Она је навела да су чланови Савета РЕМ-а који нису поднели оставке изабрани чланови, да остају чланови Савета РЕМ-а и да ту неће бити понављан избор.
И председник Александар Вучић говорио је о изборима за чланове Савета РЕМ-а , а нагласио је да га је срамота како су изгледали разговори, "колико смо се понижавали и какве смо уцене ми прихватили све до једног тренутка".
"Никаквим принципима се нису руководили осим да они морају да имају већину, па не може да буде ни 4:4, па смо нудили да се иде у ротацију, једне године ми 5:4, а следеће они. Успели су, у једном тренутку и Ану Брнабић, која се храбро борила, да сломе. Жена се сломила, плаче, не разумете каква су то понижења била, срамота ме на какву смо блесаву аргументацију пристали, стид ме је, срамота, и то сам морао да прекинем", рекао је обраћајући се на Амбасадорској конференцији у Београду, која је окупила наше дипломате широм света.
Навео је да је срамота и Данијела Апостоловића, амбасадора при нашој мисији у ЕУ у Бриселу, али "он то неће да каже" због Брисела.
"Граница понижења мора да буде последња граница, то сам желео да вам кажем", навео је Вучић.
Иначе, у РЕМ-у се неке одлуке доносе простом већином, али је за неке потребна и двотрећинска 6 према 3. Европска унија је са жаљењем констатовала да Србија и даље остаје без функционалног Савета Регулаторног тела за електронске медије, после оставки чланова, саопштено је на званичном налогу Делегације ЕУ у Србији на друштвеној мрежи Икс.
"Подвлачимо важност функционалног Савета РЕМ за медијске реформе", наводи се у саопштењу и додаје да би Савет требало да буде основан на транспарентан и инклузиван начин, у складу са правним оквиром и како је дефинисано у реформској агенди.
Према правилима, пред Скупштину Србије стиже 18 кандидата из девет категорија предлагача, а посланици онда бирају девет чланова.
Тако је Проданов Крајишник професор на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, изабрана је на предлог удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора. Удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања предложила су Родољуба Шабића, некадашњег повереника за информације од јавног значаја. Валић Недељковић изабрана је на предлог удружења чији су циљеви заштита деце, а Милева Малишић испред удружења новинара. Ова четири кандидата имала су подршку невладиних организација блиских Западу.
На предлог Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности изгласан је Стевица Смедеревац, на период од две године. Како је објављено у биографији, има 25 година искуства у РТС и РТВ. Милан Петковић је биран као "жеља" универзитета акредитованих у Србији и његов мандат ће трајати две године. Он је доктор економских наука и дипломирани машински инжењер, а радио је и на Нишкој телевизији.
На предлог удружења издавача електронских медија у Србији чији чланови имају најмање 30 дозвола за пружање аудио и аудио-визуелних медијских услуга, а регистрована су најмање три године пре расписивања јавног позива изгласан је новинар Милош Гарић, на период од две године. Како је навео у биографији завршио је Факултет за културу и медије Мегатренд универзитета и има искуство у бројним медијским кућама. На предлог цркава и верских заједница подршку је добила Снежана Миљковић, на период од шест година. Завршила је Факултет за менаџмент Универзитета "УНИОН - Никола Тесла", где је стекла звање дипломирани економиста. Шеф је протокола у Српској православној цркви, наводи се у биографији.
Било како било, "кластер 3" није отворен, па се у нову годину улази са новим покушајима да се дође до реченице:"Срећан нам нови РЕМ и срећан нам кластер"...