Избори за Високи савет тужилаштва: Ко су нови чланови и зашто се бирају "стране"

Управо завршени избори за пет чланова Високог савета тужилаштва, први пут након уставних и законских реформи из 2022. и 2023. године, привукли су велику пажњу јавности. У правосудним круговима говорило се о референдумској атмосфери управо због дубоке подељености тужилачке организације на оне који су "за" и "против" врховне јавне тужитељке Загорке Доловац.

Тужиоци јавних тужилаштава свих нивоа у Србији изабрали су за пет чланова Високог савета тужилаштва: Јасмину Станковић, Радмилу Јовановић, Бориса Мајлата, Предрага Миловановића и Јовану Комненовић.

Велико интересовање политичких, али и стручних кругова показује и то што је изборно право искористило 740 јавних тужилаца, односно 97,11 одсто. Два представника бирала су се из редова основних јавних тужилаштава, један из виших јавних тужилаштава, један из апелационих тужилаштава, Јавног тужилаштва за организовани криминал и Јавног тужилаштва за ратне злочине и један представник Врховног јавног тужилаштва.

Мења се Закон о јавном тужилаштву: Врховни државни тужилац остаје без овлашћења

Како је саопштио Високи савет тужилаштва, стопроцентну подршку из редова Врховног јавног тужилаштва добила је Јасмина Станковић - која је имала 12 гласова. Из категорије Апелационих јавних тужилаштава, Јавног тужилаштва за организовани криминал и Јавног тужилаштва за ратне злочине, јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду, Радмила Јовановић, добила је укупно 45 гласова или 67,16 одсто.

"Кандидат на истој листи и јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Новом Саду, Зоран Вуцеља, добио је 20 гласова или 29,85 одсто. Кандидат на листи Виших јавних тужилаштава, јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Шапцу, Борис Мајлат, добио је укупно 109 гласова или 48,44 одсто, док је јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, Никола Ускоковић, освојио 105 гласова или 46,6 одсто", наводи се у саопштењу Високог савета тужилаштва.

Из категорије Основних јавних тужилаштава, јавни тужилац Другог основног јавног тужилаштва, Предраг Миловановић, добио је 141 глас или 32,34 одсто, јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва, Јована Комненовић, добила је 123 гласа или 28,21 процената.

"Јавни тужилац Трећег основног јавног тужилаштва, Борис Павловић, освојио је 118 гласова или 27,06 одсто, јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва Никола Стојановић добио је 43 гласа или 9,86 одсто", наводи се у саопштењу Високог савета тужилаштва.

Коначни резултати избора ће бити проглашени у законом предвиђеном року.

Председник Високог савета тужилаштва Бранко Стаменковић оценио је да "није било никаквих неправилности, али да да је било "покушаја опструкције дојавом о бомби у Катанићевој улици". Стаменковић је такође, истакао да "не верује у струје и да је ово најбољи могући одговор тужилаца након свих напада на њих".

"Мој утисак је да је Јавно тужилаштво одлучило да подржи само себе, своју самосталност и покаже да ће функционисати у оквиру Устава и закона ове земље, а не на основу појединачних жеља или потреба. Оваква изборна одлука јавних тужилаца је охрабрујућа. Мислим да је ово најбољи могући одговор који је Јавно тужилаштво могло да да након свих напада, и то свакодневних", рекао је Стаменковић за "Време".

На питање какав ће сада бити однос снага у Високом савету тужилаштва са пет нових чланова, Стаменковић је рекао да "је увек био против тога да постоје струје и да се тужиоци равнају према томе кога подржавају".

"Овде је пуно различитих тужилаца са различитим начином размишљања гласало за одређене кандидате. Нема овде унифицираности, нити политичког равнања иза неког лидера. Овде су са једне стране тужиоци који су веровали у то да својим гласом гласају за самостално тужилаштво које ће радити свој посао како треба, и они који су из различитих разлога гласали за друге кандидате. Можда су неки разочарани, можда су неки добили разна обећања у виду напредовања, или неких других користи, што би за мене било поразно. Сви тужиоци треба да знају да, ма за кога да су гласали, ми остајемо једно тужилаштво. Победило је тужилаштво", сматра Стаменковић.

Главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић сматра да прелиминарни резултати избора за чланове Високог савета тужилаштва одају утисак да врховна јавна тужитељка Загорка Доловац "задржава утицај у јавнотужилачкој организацији и ВСТ".

"Међутим, то је привид утицаја јер резултати, нарочито на основном нивоу, где је највећи број јавних тужилаца гласао против њеног кандидата, показују да је изгубила легитимитет струке", навео је Стефановић.

Стефановић сматра да је такав утицај остварен преко "катастрофалног изборног система успостављеног након уставних реформи и својих кандидата".

Коментаришући ситуацију у тужилаштву, председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да је "сада јасно да је у Србији негде 60 одсто тужилаца оних који хоће професионално да обављају свој посао, у складу са законом".

"Најмање верујем да има и међу онима који су гласали за кандидате који су се хвалили да су против државе и тако даље. Тако да сам изненађен да је стварно велики део тужилаца, огроман део тужилаца, на страни државе, на страни професије. Био сам срећан због тога", рекао је Вучић.

Адвокат Александар Оленик је истакао да је "Ненад Стефановић главни тужилац ВЈТ у Београду "потучен до ногу на изборима у тужилаштву".

Наш избор

Једни тужиоци против судија, други против Вучића: Шта се то догађа у српском правосуђу?

"Ниједан његов кандидат није изабран. Самим тим ниједан кандидат министра Вујића и
Вучића није изабран. Нико нема већину у ВСТ, боље него да Вучић има већину", навео је Оленик, чија је супруга Иванка Оленик, иначе, испред амбасаде САД ангажована у пројектима у правосуђу.

Адвокат Александар Цвејић је оценио да су "избори показали дубоку подељеност унутар тужилачке заједнице".

"Имамо готово потпуну поделу, близу односа 50 према 50 међу тужиоцима. Иако се говори о победи 'четири према један', разлике у гласовима су биле минималне", рекао је Цвејић, преносе медији, додајући да је изборни систем проблематичан.

У дану одржавања избора за Високи савет тужилаштва, на адресу полиције стигла је и дојава да су у просторијама Првог основног јавног тужилаштва у Београду у Катанићевој улици постављене две бомбе. У зграду у којој се налази и Први основни суд и Апелационо тужилаштво упућене су контрадиверзионе екипе, које су утврдиле да је дојава била лажна.

Претходно је, председник Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Угљеша Мрдић у понедељак предао у скупштинску процедуру предлоге пет правосудних закона који се односе на измене постојећих законских решења којима се регулише организација и надлежност судова, тужилаштава и Високог савета тужилаштва, а чији је циљ, како је истакао, "боља организација рада судства и тужилаштва".

"Као што знамо, део тужилаштва и део судства се отуђио и отео од државе Србије. Ови закони треба да врате праву самосталност тужилаштву и праву независност судству и да имамо бољу организацију рада и судства и тужилаштва", истакао је Мрдић и навео да ће се овај сет закона наћи на првој наредној седници Народне скупштине.

Најављене измене правосудних закона које део струке и јавности, тумачи као умањивање независности судства. Полемике се воде и око тога да ли Тужилаштво за организовани криминал треба да буде под Вишим јавним тужилаштвом, на чијем је челу Ненад Стефановић. 

Осим Високог савета тужилаштва, новоизабране судије Уставног суда положиле су заклетву. Скупштина Србије је 18. децембра за судије Уставног суда изабрала проф. др Добросава Миловановића из Београда, Мају Поповић из Београда, проф. др Михајла Рабреновића, проф. др Милана Рапајића, проф. др Бојана Тубића из Новог Сада.

Председник Републике Александар Вучић је именовао пет судија са листе коју је истог дана утврдила Народна скупштина: проф. др Зорана Лончара, проф. др Атилу Дудаша, доц. др Николу Бањца, Ранку Вујовић и Јелену Деретић. Уставни суд Србије има укупно 15 чланова, који се бирају на девет година. Судијама Уставног суда Владану Петрову и Наташи Плавшић још не истиче мандат, а преостале судије бира општа седница Врховног суда.