Српско школство у 2025: Најтурбулентнија година за образовни систем, обележиле је блокаде и поделе

Ниједна година није била толико турбулентна за српски образовни систем као 2025. Обележиле су је вишемесечне блокаде школа и факултета, поларизација међу професорима, али и ђацима и студентима. Непосредни повод био је пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, где је погинуло 16 особа, али се временом много тога надовезало, да би у априлу добило коначну артикулацију - захтев за расписивање избора.

Најпре су студенти почели блокаде факултета крајем новембра и почетком децембра 2024. године. Њихови иницијални захтеви били су - објављивање комплетне документације о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду, одбацивање оптужби против ухапшених и приведених на протестима, подношење кривичних пријава против нападача на студенте и професоре Факултета драмских уметности, као и повећање издвајања за државне факултете за 20 одсто.

РТ Балкан сазнаје: Просветари обустављају штрајк 20. јануара, настављају се преговори с владом

Касније су се надовезивали нови захтеви - да се истражи да ли је било употребе звучног топа на протесту 15. марта, да би на крају дошли до захтева за расписивање ванредних парламентарних избора.

Студентима су се придружили запослени и ученици у средњим школама. Пред крај првог полугодишта матуранти, заједно са појединим професорима, почели су блокаде средњих школа, као вид подршке студентима у блокади. Због тога је Министарство просвете, односно Влада Србије одлучила да се на зимски распуст оде недељу дана раније.

Међутим, то није угасило пожар који је почео да се шири у школама. Иако су сва четири репрезентативна синдиката позвали да се са наставом у другом полугодишту крене регуларно, у многим школама није било наставе. Најтежа ситуација била је у средњим школама у Београду и Моравичком округу (предњачио је Чачак). У основним школама настава је обустављана по неколико дана.

У позивима за обуставу наставе предњачила су неформална удружења попут ПУЛС београдских основних школа и ПУЛС београдских средњих школа, Асоцијација школа у штрајку. У блокадама су најистрајнији били гимназијалци, који су се на наставу (најпре онлајн) вратили крајем априла, почетком маја. 

Просветним радницима који нису радили умањене су фебруарска и мартовска плата, а некима је чак на обрачунској листи стајало 0 динара. Новац до пуне плате добили су тек када су надокнађени изгубљени часови. Заправо, многи кажу да права надокнада није била могућа, јер је изгубљено много, већ да је то било само да се законски година приведе крају.

Директори школа били су под огромним притиском. Са једне стране Министарство просвете које је инсистирало да се са наставом крене и са друге стране запослени који су били истрајни у блокадама. Према подацима Министарства просвете њих 75 током прошле године поднели су оставке, док је 25 разрешено дужности на основу налаза просветне инспекције.  

Са друге стране, студенти који су блокирали факултете ризиковали су да изгубе годину. То се некима и десило. Било је и оних који су се због блокаде државних факултета исписали и уписали на оне приватне или отишли у иностранство да студирају. Највише у Словенију. 

Професори су у почетку примали плату у пуном износу, али је држава у марту донела Уредбу којом се мења начин обрачуна плате предавачима на факултетима. До тада су научни и наставни рад вредновани исто. Међутим, Уредбом је промењено да се научни рад вреднује са 12,5 одсто у укупној заради, док је наставни рад вреднован са 87,5 одсто.

Просветари сутра на премијером: Наставља се дијалог о захтевима запослених у школама

Професори су примали умањене плате све док су трајале блокаде, а надокнаду до пуног износа зараде добили су тек када је надокнађена настава. Уредба је и даље на снази.

Током лета морало је да се надокнади настава на високошколским установама, организује упис нове генерације студената, а током септембра и октобра организује шест испитних рокова. Због стиснутог распореда студенти су били у страху да неће стићи све испите да положе, па им је Влада Србије изашла у сусрет да за упис у наредну годину за буџет није неопходно 48 бодова.

То значи да су се прво рангирали студенти који имају 48 и више бодова, а затим до попуњења предвиђеног броја који финансира држава, могли су да се упишу и студенти који имају мање од 48 бодова.

Донета је и одлука да држава на неки начин субвенционише и самофинансирајуће студенте, тако што ће преузети на себе плаћање 50 одсто школарине. Студенти су факултетима плаћали пуне износе, а онда им је држава рефундирала половину тог износа. 

Мирјана Гашић из Уније синдиката просветних радника Србије сагласна је да је 2025. била најтурбулентнија за образовни систем, да су је обележиле блокаде и протести, али да је било и позитивних помака, бар што се тиче просветних радника.

Наводи да су се репрезентативни синдикати изборили и са Владом Србије потписан је Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика. Он запосленима нуди много ширу могућност остваривања права - ту је солидарна помоћ у случају озбиљних здравствених тегоба, у случају малигних болести плаћа се 100 одсто боловање а не 65 одсто плате као до сада. Предвиђено је да се плате у просвети два пута годишње усклађују и да почетна плата у просвети прати просечну плату у Србији. Посебним колективним уговором предвиђено је и укрупњавање норме.

"Много се урадило на укрупњавању норме. До сада је то било препуштено директорима и како се њима ко допадне, да ли кандидат одговара политичкој или некој другој опцији", рекла је Гашић за РТ Балкан.

Завршена протестна шетња "Годину дана, исти захтев" у Београду

Подсетила је и на три повећања плате просветним радницима- јануарско од 11 одсто, мартовско и октобарско од пет одсто. Наводи да је посебно важно мартовско и октобарско повећање јер је било кроз измену коефицијената.

"Оно што је остало неурађено и на чему радимо је исплата за електронски дневник, повећање плате за колеге са четвртим и шестим степеном стручне спреме којима се сада дотирају износи до минималца", навела је она.

Интензивно се са Владом Србије разговара да се због недостатка кадра у школе, као привремено решење, врате они који су у пензији.

"То би могао да буде крупан подстицај за државу да реши проблем недостатка кадра, који ће из године у године бити све видљивији. Боље је да пензионери раде, него преквалификован или недовољно образован кадар", рекла је Гашић.

Са Владом Србије отворили су и преговоре да се просветарима, као војницима и полицајцима, омогући куповина станова по повољнијим условима.

Сумирајући годину каже да је обележила поларизација међу запосленима у школама.

"У другом полугодишту је безразложно дошло до подела колектива. Директорима и Влади Србије највише одговара да ми будемо разједињени, јер ако смо разједињени онда не можемо ништа. Блокаде су долазиле и са једне и друге стране. Имали смо наставнике који су блокирали родитеље и ученике, са друге стране имате смо и министра просвете који је избором в.д. директора непосредно блокирао Пету београдску гимназију. Блокаде нису донеле ништа добро, корисно. Сада се ствари прилично уређују. Кључна ствар да само уједињени можемо направити помак. Индивидуална мишљења не смеју бити основ за поделе када је у питању наша професионална делатност", закључила је Мирјана Гашић.