
Србија на пола пута: Има ли снаге да уведе ред у образовање нових генерација (ВИДЕО)
Посланици Скупштине Србије недавно су усвојили измене и допуне Закона о уџбеницима, којима се уводе уџбеници од националног значаја, што подразумева да ће држава, а не приватне компаније, бити одговорна за издавање уџбеника из области историје, географије и српског језика.
Овај закон има за циљ да спречи утицај страних издавача који су до сада били доминантни на српском тржишту уџбеника и да заштити историјски и културни идентитет Србије.

Социолог културе и образовања Зоран Аврамовић је за РТ Балкан оценио да је, иако је овај корак важан, постигнут само половичан успех.
"Од предвиђених седам предмета, државни Завод за уџбенике биће задужен само за издавање уџбеника за историју и географију, као и за додатак за српски језик, 'Српски језик и национална култура', док ће уџбеници за остале предмете бити препуштени тржишту", истиче Аврамовић.
Аврамовић је подсетио да је и пре десет година био припремљен закон који је правио разлику између домаћих и страних издавача, и који је у моменту када је био на корак од усвајања у Скупштини, стопиран.
"Умешали су се неки видљиви или невидљиви чиниоци са Запада који су тражили да се заштита приватних издавача сачува, а то је позадина и оно чиме можемо објаснити и разлоге половичног успеха и новог закона.
Удар на образовни систем
Говорећи о страним издавачким кућама на нашем тржишту уџбеника, Аврамовић наводи да су њима врата широм отворена након доласка ДОС-а на власт, а, како каже, "и до данас је тешко изаћи са њима на крај, јер уживају отворену политичку подршку западних центара".
"На то тржиште за које кажу да вреди око сто милион евра ушли су страни издавачи, и на тај начин су добили превагу и озбиљно запретили ономе што подразумемо идентитетом образовања", нагласио је социолог, и додао да не постоји важнија институција за формирање идентитета од образовања.
Аврамовић је подсетио да су приватни издавачи имали право да објављују све уџбенике, и да су тиме, "они који су донели одлуку да се не заштите домаћи издавачи или, барем, ауторство које може да се провери, направили велики удар на образовни систем".
Социолог је подвукао да је образовање пут у живот, те да се кроз њега, осим знања, формира идентитет и однос према својој држави и народу.
Истиче да је суштина у томе што ударом на образовање, које пре свега преноси знање, историју, чињенице и појмове, али и формира свест о вредностима нације, угрожава културни профил народа.
"Ако не контролишете образовни систем, а самим тим и образовни процес, допуштате страним чиниоцима да обликују свест младих генерација, чиме чине немерљиву штету", истакао је Аврамовић.
Говорећи о томе чиме се највише манипулисало у страним уџбеницима, Аврамовић наводи да су то пре свега историја и српски језик.
"Кривотворе се поједине историјске чињенице, поготово о односу ислама и хришћанства у Босни, а и питање језика је такође једна болна тема српске културе и народа. Српски језик су користили и Хрвати, и Бошњаци, и Црногорци, који су временом, у Југославији, етничке заједнице именовале као свој језик. Тако да смо од српског језика добили неколико нових језика, а то се у уџбеницима и образовању не расветљава или се прикрива", истакао је он.
Аврамовић је навео пример уџбеника за српски језик из 2006. године, чија је ауторка, која је иначе са Филолошког факултета у Београду, тај језик именовала као "српскохрватски језик", иако су Хрвати још деведесетих, одмах после распада Југославије, тај језик назвали само "хрватски".
"Српски језик је доспео у ситуацију да се морамо борити да га сачувамо", нагласио је социолог.
Он је додао да је ћирилица такође важно питање језика.
"Доживели смо да се у школама у Србији боримо да сачувамо ћирилицу, која је осам векова српско писмо", указао је Аврамовић, додајући да нема језика без писма.
Ревизија историје у страним уџбеницима у Србији
Говорећи о важности тога да догађаји из скорије историје буду обрађени кроз српску призму, Аврамовић је испричао да је још пре двадесет година направио поређење хрватског и српског уџбеника историје за осми разред и да је разлика била "као небо и земља".
"Оно што пише у хрватском уџбенику изгледа као измишљена историја", рекао је социолог.
Такође је нагласио да је фалсификовање историјских догађаја у уџбеницима оно што треба да нас забрињава.
"Једна од лажи које покушавају да убаце у систем образовања су и догађаји у Сребреници, што је нечувено", истакао је социолог.
Аврамовић је појаснио да појам "геноцида" подразумева потпуно истребљење припадника неке нације, а тога како истиче, није било у Сребреници.
"Ако вам неко то протура у уџбенику, а ми такве покушаје имамо и код нас, нарочито код страних издавача, а и у уџбеницима у окружењу се то увелико користи, ствара се погрешно знање и даје храна онима који се хране србомржњом", навео је Аврамовић.
Он је указао да је један од фалсификата који се јавља у уџбеницима, и то што се Србија оптужује да је кривa за почетак ратова деведесетих.
"То је потпуно нетачно. Погледајте датуме и видећете да је рат почео 1991. године у Словенији, затим у Хрватској, па се проширио на Босну", истиче Аврамовић.
Упозорава да се тиме, што се такве неистине убацују у систем образовања, читаве генерације наводе на погрешан пут.





