Србија и Балкан
Шта све Берлин не може да опрости Београду и да ли цену плаћају нове генерације (ВИДЕО)
Немачка од Другог светског рата покушава да се освети Србији због пораза који је претрпела. По начину како третира Србију јасно је да се није одрекла агенде намењене за ове просторе. Да ли освета Берлина стиже преко уџбеника?
Односи између Србије и Немачке током историје били су бурни и пуни осцилација. Ипак, једно је сигурно – током 20. века Немачка је више пута показала да на Београд не гледа као на партнера, већ као на непослушно дете које би требало научити памети. У оба светска рата Србија и Немачка биле су на различитим странама. Србија увек на победничкој, а Немци су на овим просторима трпели велике војне поразе. И то не праштају.
У том светлу треба читати изјаву канцелара Фридриха Мерца који је на конференцију у Лондону, крајем октобра, рекао да земље Западног Балкана припадају ЕУ (тачније Немачкој).
У западном свету дешава се ревизија историје. Више деценија трају покушаји да се створи наратив да су Срби криви за ратове које је покренула Немачка. Од Срба се прави фактор нестабилности. Познато је да историју пишу победници, али ко пише уџбенике који се користе у српским школама? Да ли прошлост може бити променљива категорија и колико растегљиве могу бити интерпретације историјских догађаја?
Заправо тржиште српских уџбеника припало је, пре 22 године, странцима. Домаћи издавач - Завод за уџбенике је маргинализован. Највећи део колача припада немачком издавачу "Клету" и његовим ћеркама фирмама, а ту су и издавачи из Хрватске и Словеније.
Говорећи за телевизију РТ Балкан, историчар Миле Бјелајац истиче да је важно да ђачке уџбенике из историје, географије, али и српског језика ради државна издавачка кућа Завод за уџбенике.
Бјелајац је подсетио да је Немачка изазвала оба светска рата, а да би се припремила за нове почела је са сатанизацијом појединих народа, а то су деведесетих били Срби.
"Ту није стављена тачка на сатанизовање, политичке претње и даље трају. Можемо то да наслутимо од оног што излази у јавност", рекао је Бјелајац за РТ Балкан.
Указао да су шездесетих година поједини историчари почели ревизију историје, а то се најбоље види на примеру изједначавања нацизма и бољшевизма.
"Ревизија историје Првог светског рата је предложак за ревизију Другог светског рата. Српска кривица за Први светски рат је та што је Србија на простору геополитичке велике осетљивости, где Аустроугарска није хтела да прихвати резултате Букурештанског мировног уговора. Заправо Србија се проширила на Балкану, а њихов циљ је био да то буде Албанија, преко које ће ширити свој утицај. Речено је да то они не могу прихватити, јер је у империјалној политици Србија требала да буде уништена", рекао је Бјелајац.
Наводи да су Немци мислили да ће лако са Србијом, али да су на овим просторима доживели војнички слом и да су у међувремену створиле милионске жртве. Војни порази, сматра он, не могу да се опросте Србији.
Сматра да државни издавач уџбеника у Србији треба да ради уџбенике за предмете попут историје, географије, српског језика, јер је тај сегмент од виталног значаја, а да је код осталих предмета можда добродошла "поливалентност уџбеника".
"Уџбенике које ради 'Клет' и друге издавачке куће, пишу наши историчари и рецензирају у оквиру онога што је задати оквир и број часова које прописује Министарство просвете. Да ли су неке осетљиве теме у тим уџбеницима двосмислено формулисане, да ли се избегавају осетљиве теме, то не могу тачно да утврдим", навео је он.
Указао је на лошу и опасну тенденцију смањивања часова историје у школама, чак и избацивања у појединим стручним школама.
"Историчари нису експерти за сваки сегмент и нехотично се ослањају на стару литературу. Други светски рат је дисторзично приказиван и требало је то поправити. Ми треба да створимо грађане отвореног ума, да схвате да се историја у различитим временским периодима различито интерпретирала", закључио је он.
Live
