Американци склањају Куртија ако не формира ЗСО?

Вашингтон је активирао све дипломатске ресурсе како би премијера привремених институција у Приштини Аљбина Куртија натерао да почне формирање Заједнице српских општина, што је кључ за повратак Срба у институције, али и предуслов свих предуслова да француско-немачки предлог за Косово и Метохију уопште "уђе у игру", пишу "Новости".

Американци засада највише гурају овакав редослед корака, који, бар према досадашњим изјавама европских званичника, начелно подржавају и ЕУ, Француска и Немачка.

Како тврде саговорници "Новости", у америчкој администрацији, којој се жури да затвори неуралгичне тачке на Западном Балкану, сазрева уверење да се за излазак из косовског чвора морају уважити и интереси Србије и отуда инсистирање да се, после 10 година од потписивања Бриселског споразума, прича око ЗСО коначно покрене из пат-позиције.

Након што је Курти прошле недеље спремио "хладан туш" за западну "петорку" која је у Приштину донела француско-немачки план и пратећи захтев да формира ЗСО, одбивши предлоге емисара, из САД су максимално појачали притисак.

Тако је поново у акцију ступио специјални изасланик Стејт дипартмента Дерек Шоле, који је одиграо кључну улогу и у смиривању кризе око регистарских таблица, лично захтевајући од Куртија да одложи примену одлуке о кажњавању власника аутомобила са српским ознакама. Шоле је јуче позвао Куртија и тражио да прихвати европски предлог за нормализацију односа тзв. Косова и Србије. Нагласио је и да је разговарано о "напредовању у разговорима о успостављању ЗСО и повратку представника косовских Срба у институције".

Куртију су, наводно, неформалним дипломатским каналима већ послати сигнали да би могао бити склоњен с власти како би се преговори наставили са неким кооперативнијим. То је практично, у нешто увијеној форми наговестио и Габријел Ескобар, након што састанак "петорке" с Куртијем није дао очекиване резултате. Ескобар је рекао да "Курти не мора да се сложи са ЗСО, јер се Косово сложило".

"Једна особа и једна странка не могу да одустану од спровођења правно обавезујућих тачака, то је факат. Ми ћемо то урадити, ја ћу то урадити тако што ћу наћи партнере, има много људи који би желели да виде боље односе између Срба на северу и остатка земље", поручио он.

Наравно, остаје да се види да ли је Приштина заиста притерана уза зид или Берлин, ипак, држи прекрштене прсте "иза леђа" и наставља да инструира Куртија да руши сваку могућност договора и изазива кризе.

Како пишу "Новости", на састанку западних емисара са председником Александром Вучићем прошле недеље управо је представник Берлина био најоштрији у претњама и упозорењима са каквим последицама би Србија могла да се суочи ако не прихвати европски план за КиМ заснован на Шолц-Макроновом предлогу.

У ком правцу ће се даље развијати распетљавање косовског чвора могло би да буде јасније већ крајем месеца. Наиме, амерички амабасадор у Приштини Џефри Ховенијер заказао је дебату о ЗСО за 31. јануар, а за коју су позив добили политички лидери, приштински званичници, дипломате, представници цивилног друштва на КиМ. Ховенијерову иницијативу подржао је његов немачки колега, Јорн Роде, који је јуче поручио и да је сагласан са Шолеом да је важно постићи напредак у дискусији о ЗСО.

Како пишу "Новости", остаје енигма како ће тећи процес одмрзавања формирања ЗСО и да ли ће се ићи у правцу да она буде нека врста невладине организације, што је једино прихватљиво за Приштину, а потпуно неприхватљиво за Београд и Србе са КиМ.

Дејан С. Милетић из Центра за проучавање глобализације оцењује да америчка администрација неће одустати од притиска на Куртија и инсистирања на ЗСО јер је у питању њихов кредибилитет, али и свеобухватни односи САД и Србије, које Вашингтон жели да унапреди.

"Нема дилеме да и Немачка има своје интересе, које показује кроз другачији приступ према Србији и косовском питању. Берлин је много оштрији, субјективан, опредељен према Приштини и то говори да није слепи путник на броду америчке политике", сматра саговорник "Новости".

Огњен Карановић из Центра за друштвену стабилност навео је да је иницијатива САД око ЗСО "разумна, али можда закаснела". Он указује и да питање ЗСО не може имати везе са новим оквиром преговора, јер се без претходног испуњења Бриселског споразума поставља питање смисла постизања било којих нових договора.

И Рашић за столом

Министар за заједнице и повратак у привременим приштинским институцијама Ненад Рашић који је на ову позицију дошао након што су представници Српске листе због насиља на Србима напустили све институције, рекао је да је добио позив америчког амбасадора Џефрија Ховенијера за учешће у дискусији о ЗСО која ће бити одржана у амбасади САД. Немачки амбасадор Јорн Роде навео је да је "лепо чути да ће Рашић учествовати у разговорима".

Заборавили управљачки тим

Иако је Управљачки тим за ЗСО (по Бриселском споразуму једини надлежан за ово питање) још 2018. завршио нацрт Статута Заједнице, овај документ остао је "мртво слово на папиру", јер до данас није уследио позив из Брисела да предлог буде представљен у седишту ЕУ.

Крајем прошле године предлог Статута ЗСО израдила је и немачка невладина организација "Фридрих Еберт Штифтунг" (ФЕС), који би ускоро и званично требало да буде представљен.

Уплитање ове фондације спорно је по неколико основа, пре свега јер је Берлин међу најснажнијим покровитељима "косовске независности", а затим и што је недопустиво да о организацији живота косовских Срба одлучује неко са стране, а да се они ништа не питају.

Према до сада познатим информацијама, предлог Статута који је израдио ФЕС на први поглед Србима даје широка права, како је и предвиђено договору о ЗСО у Бриселу, али садржи опасну замку да све мора бити спроведено по законима и уставу тзв. Косова.