Концерт Марка Перковића Томпсон у загребачкој Арени синоћ је одржан, али је политичка порука већ била јача од музике. У сенци отказивања другог, за данас планираног наступа, а који градске власти нису одобриле, Томпсон је искористио бину не само за песму, већ и за отворени политички обрачун са загребачком влашћу.
Уочи извођења песме "Бојна Чавоглаве", у којој се налази усташки поздрав "За дом спремни", Томпсон је позвао публику на политичку мобилизацију и "рушење" градоначелника Томислав Томашевић и платформе "Можемо", које је означио као "екстремну левицу" и "остатке југокомуниста". Избори, поручио је, могу бити "и редовни и ванредни".
Реторика је била позната, али порука огољена: забрана додатног концерта није представљена као административна одлука, већ као "напад на Домовински рат" и саме "темеље хрватске државе". Загреб је, према тој логици, престао да буде град са изабраном влашћу и постао је идеолошко бојиште.
Након говора, уследио је ритуал који годинама прати Томпсона: узвик "За дом спремни", на који је публика одговорила са "спремни". Поздрав чије је историјско порекло неодвојиво од усташког режима у Независној Држави Хрватској, и који је касније преузет и рехабилитован у делу ратне иконографије деведесетих, још једном је изговорен пред хиљадама људи – упркос јасним упозорењима градске власти.
Томашевић је претходно најавио да ће свако јавно коришћење тог поклича значити крај Томпсонових наступа у просторима којима управља Град Загреб. У међувремену, Градска скупштина је усвојила закључак којим се у свим градским објектима забрањују слогани и симболи који подстичу на мржњу и нетрпељивост, изричито наводећи и "За дом спремни".
Томпсонов тим на то је одговорио најавом правних поступака, тужби и кривичних пријава против градоначелника и одговорних у Арени Загреб, уз реторичко питање: "Је ли ово 1945?" Као кључни аргумент наводи се судска одлука којом је извођење "Бојне Чавоглаве" раније допуштено.
Томпсон синоћ није само певао. Он је демонстрирао како естрада постаје политичка трибина, а музика – оруђе идеолошке мобилизације.
У Загребу се синоћ није само певало о прошлости, већ је прошлост поново изашла на бину.