Парламентарни избори на Косову и Метохији одржавају се у условима дубоке политичке и институционалне кризе, уз снажан утицај дијаспоре и отворену подршку Аљбину Куртију из Брисела. Иако се очекује да изборни резултат формално произведе победника, саговорници РТ Балкан упозоравају да он неће донети стабилност нити решити уставно-правни застој, док ће кључна постизборна питања вероватно бити одложена за нови изборни циклус.
Политиколог Огњен Гогић из Косовске Митровице оцењује да се од фебруара до данас суштински ништа није променило и да је Косово и Метохија ушло у дубоку кризу која није разрешена и "врло је вероватно да неће бити разрешена ни на овим изборима".
Гогић истиче да је Аљбин Курти на Самиту ЕУ и Западног Балкана добио јасну подршку из Брисела, али да укидање мера ЕУ није имало значајан одјек на КиМ.
"Албанце то суштински не занима и неће пресудно утицати на изборно расположење", каже Гогић.
Према његовим речима, кључна детерминанта избора није политика, већ термин њиховог одржавања – крај године, када је на КиМ дошла бројна дијаспора.
"Очекује се долазак готово 400.000 Албанаца из дијаспоре и они ће, по свему судећи, одлучити изборе. Да гласа само локално становништво, излазност би била ниска, јер су људи разочарани и засићени политиком", наводи Гогић.
Он сматра да дијаспора, која "не трпи последице кризе", може лако да буде привучена Куртијевим обећањима.
"Дијаспора ће амортизовати пад подршке на терену. Курти ће, по мом мишљењу, бити победник избора. Питање је само са коликом разликом", оцењује он.
Гогић упозорава да ни евентуална победа са 50 одсто посланика не решава институционални проблем, јер је за избор председника скупштине потребна двотрећинска већина.
"Ако се то не постигне до 5. марта, скупштина се распушта и иде се на нове изборе. Већина људи са којима разговарам очекује нове изборе на пролеће и ове види само као једну етапу", каже Гогић.
Шапоњић: За Србе се не мења ништа – притисци се настављају
Новинар Зоран Шапоњић за РТ Балкан оцењује да су и ови избори, као и фебруарски и они који вероватно следе, "борба на живот и смрт".
"И Курти и опозиција извешће све до последњег бирача. Што се Срба тиче, не видим никакво узбуђење, јер се за нас неће променити ништа. Неће бити бољитка", каже Шапоњић.
Он наглашава да је реч о "њиховој држави, њиховим изборима и њиховим западним спонзорима".
"Да ли ће било који резултат довести до укидања КБС? Да ли ће нова влада радити на повратку Срба? Да ли ће престати хапшења и малтретирања? Неће", истиче он.
Шапоњић подсећа да је Курти скоро годину дана у техничком мандату, током којег је, како наводи, забележено око 150 етнички мотивисаних инцидената, а ухапшено близу 100 Срба.
"Само на Видовдан на Газиместану ухапшено је око 20 људи, међу њима и једна девојчица", наводи он.
Према његовим речима, сваки нови изборни циклус доноси још већи притисак на Србе, а евентуални нови избори на пролеће "значе нове невоље".
Гогић: Дијаспора прикрива кризу, инфлација и одласци расту
Гогић наглашава да ови избори неће бити реалан показатељ расположења Албанаца на КиМ, јер ће га "искривити дијаспора".
"Криза која траје више од годину дана већ узима данак у свакодневном животу грађана", каже Гогић, указујући да се политички сукоби у Приштини директно преламају преко стандарда становништва.
Он подсећа да је крајем новембра Приштина седам дана практично била без јавног превоза, јер градоначелник из редова опозиционе ЛДК и влада Аљбина Куртија нису могли да се договоре око усвајања градског буџета.
"Инатили су се преко леђа грађана", оцењује Гогић.
Као кључне проблеме наводи растућу инфлацију, која је на КиМ виша него у остатку региона, поскупљење робе, услуга и електричне енергије, као и пад животног стандарда. Додатни ударац, према његовим речима, представља визна либерализација са ЕУ од 1. јануара 2024, која је убрзала одлазак становништва.
"Стопа одласка се последње две године повећала. То говори о резултатима политике која није донела просперитет, већ је људе натерала да траже излаз са КиМ", истиче Гогић.
Ипак, он указује да Албанци не доживљавају Куртија као главног кривца, али да истовремено не виде ни уверљиву алтернативу.
"Опозиција се није показала дораслом да му парира. Када гледате њихове наступе, Курти делује као једини који има неки концепт, док остали као да чекају да им Американци обаве посао", закључује Гогић.
У том контексту, избори који следе, како оцењује, више су још једна етапа у дугој политичкој кризи, него пут ка стабилизацији – са великом вероватноћом да се целокупан процес већ на пролеће поново врати на почетак.
Има ли Београд одговор на наоружавање лажне државе?
Новинар Зоран Шапоњић оцењује да се избори на Косову и Метохији одвијају без стварне понуде која би донела побољшање живота, посебно за српску заједницу, и да се суштински проблеми не решавају без обзира на исход гласања.
Он указује да се "економски резултати владе у Приштини најбоље виде кроз бројке".
"Основна пензија креће се између 100 и 120 евра, просечна пензија је око 140 евра, бруто просечна плата износи око 620 евра, док нето плата једва прелази 500 евра", наводи Шапоњић.
Према његовим речима, ти показатељи говоре да изборне кампање не мењају реалност на терену и да се социјално-економска питања користе искључиво као део предизборне реторике.
Говорећи о безбедносном и геополитичком контексту, политиколог Огњен Гогић истиче да питање наоружавања и јачања безбедносних структура на КиМ није ствар унутрашње политике, већ део шире стратегије.
"Наоружавање је део плана да се овај простор постепено интегрише у евроатлантски безбедносни оквир. Курти ту не доноси самосталне одлуке, већ делује у складу са ширим геополитичким смерницама", каже Гогић.
Он подсећа да постоји план да се тзв. Косовске безбедносне снаге трансформишу у оружане снаге до 2028. године, уз набавку опреме и подршку западних партнера.
"То је процес који неће бити заустављен изборима. Он је део дугорочне политике приближавања структура на КиМ НАТО-у, а почео је 2022, од сукоба у Украјини. Тада се појавила теорија о опасности другог фронта и да би Србија била та која би била агресивна према КиМ. Курти се представља као мали Зеленски на Балкану и он прича да би Србија могла да уради на КиМ оно што је Русија урадила у Украјини. То јесте његов пи-ар али он у томе није сам. То је подухват којим руководи Запад и то неће стати. Усвојен је Закон о Пентагону који црта даље кораке америчке администрације са том идејом да се КиМ оснаже да њихове оружане снаге буду компатибилне са НАТО. Проблем је у томе што Београд то немо посматра, нема политику којом покушава да спречи да Косово постане и члан НАТО", закључује Гогић.