Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је данас да је неучешће Србије на недавно одржаном самиту ЕУ-Западни Балкан у Бриселу адекватан одговор на веома лошу поруку која је послата држави, али да чланство у ЕУ остаје стратешки циљ Србије.
Старовић је за Танјуг рекао да је након четири године и пет консекутивних годишњих извештаја Европске комисије која је једина надлежна да издаје препоруке и процењује да ли је држава заслужила да отвори кластере, послата лоша порука Србији.
"Та порука с једне стране обесхрабрује носиоце реформских процеса у Србији, а са друге стране представља најбољи поклон свим антиевропским снагама како у земљи, тако и у иностранству. И ово неодлажење на тај самит јесте био наш одговор да се не слажемо са том врстом поруке, да не желимо да у томе учествујемо на тај начин", нагласио је Старовић.
Чланство Србије у ЕУ, додаје Старовић, остаје наш стратешки циљ и стратешки избор који смо, указао је, давних дана направили.
"Морамо разумети да је и пут ка чланству веома важан, јер све оно што смо остварили у смислу економског, инфраструктурног развоја, унапређења социјално - економског положаја нашег народа, не би било могуће да нисмо све ове године били на путу ка чланству и да нисмо напредовали", нагласио је министар за евроинтеграције.
Старовић је указао је да су још у јануару 2022. године усвојени уставни амандмани који се тичу правосуђа, што је тада био последњи захтев за отварање Кластера 3.
"Нажалост, месец дана касније почиње рат у Украјини и то није валоризовано на тај начин као што је морало да буде. Читав низ реформских процеса који су спроведени, закључно са веома важним елементима у овој години, као што су усвајање сета медијских закона, усвајање измена и допуна Закона о јединственом бирачком списку, па и окончање на овакав начин процеса за изборе чланова Савета РЕМ-а, где је и извршна власт, али и владајућа већина у ширем смислу, пре свега оличена у председници Народне скупштине Ани Брнабић, показала један потпуно инклузиван и партиципативан приступ", рекао је Старовић.
Истакао је да је нешто од тога препознато у годишњем извештају Европске комисије о напретку Србије, нешто није, с обзиром да је корпус података закључен 1. септембра ове године.
"Много тога смо учинили у протекла четири месеца након што је извештај закључен. И то је сасвим сигурно разлог што је Европска комисија поново дала не само оцену о техничкој спремности, већ и препоруку државама чланицама да дође до отварања Кластера 3, што се није десило", навео је Старовић.
Говорећи о постепеном укидању казнених мера према Приштини, Старовић је подсетио да су те рестриктивне мере уведене у јуну 2023. године.
"Тада су излистани захтеви према једној и према другој страни, према Београду и Приштини, шта је потребно да се учини да би дошло до деескалације стања на терену, пре свега на северу Косова и Метохије. И са овом чињеницом да је дошло до локалних избора, да су Срби учествовали и да Приштина, како кажу, није опструисала процес транзиције преузимања од стране четири председника општина на северу Косова и Метохије", навео је Старовић.
Изразио је бојазан да је то постепено укидање рестриктивних мера према Приштини преурањено, јер се може очекивати низ опструкција у даљем наставку тог процеса реинтеграције.
"Према неким анализама које можемо прочитати, директни ефекат ових респективних мера у последње две и по године према Приштини се огледају у томе да им је ускраћено и до 600 милиона евра, што није мали новац. Али, нажалост, никаквог политичког ефекта није било, јер то није утицало на саме политике које Аљбин Курти спроводи, рачунајући да му више политичких поена, очигледно, доноси репресија према Србима него задржавање финансијске подршке", указао је Старовић.