
Србија између Истока и Запада: Избор под притиском санкција и претњи

Специјални дописник "Правда.ру" Дарја Асламова разговарала је са српским политикологом Александром Митићем о притисцима ЕУ и САД на Србију. У средишту разговора били су захтеви да се изабере страна, однос Срба према Европској унији, енергетске санкције, као и улога Русије и Кине у политици Београда.
"Притисак на Србију да направи избор – уместо Истока Запад, уместо Русије и Кине Европску унију и Сједињене Државе – траје већ дуго. Србија се налази у окружењу западних земаља, чланица ЕУ и НАТО-а", истакао је Митић.

Напоменуо је да, с друге стране, постоји питање српских интереса и српског срца, које је одувек окренуто Русији.
"Српски народ је јасно исказао подршку Москви у украјинском сукобу и тежњи Русије да изгради мултиполарни свет, што је за Србију изузетно важно", поручио је српски политиколог.
Објаснио је овакав став Србије тиме што је наша земља била главна жртва униполарног света од почетка деведесетих година – од НАТО агресије 1999. године до фактичког отцепљења КиМ 2008. године, планираног од стране ЕУ и САД.
"Стога је за Србију и српски народ стварање мултиполарног света, у коме би стубови попут Русије и Кине играли значајну улогу, од огромног стратешког значаја", напоменуо је Митић.
Додао је да Брисел и Вашингтон поручују Србији да више не може да гледа ка Истоку. Како је истакао Митић, они граде нову гвоздену завесу. И ако Србија не буде послушна, остаће са оне стране зида и мораће да прекине све везе с њима.
"То звучи застрашујуће – то је део психолошког рата и суптилне манипулације. У Берлину, Лондону и Бриселу активно се промовише такав наратив", појаснио је политиколог.
Према његовом мишљењу, стварање нове гвоздене завесе у Европи би било подједнако опасна грешка за Запад као и ширење НАТО-а ка Украјини и Истоку.
Нагласио је да ће то наставити да подрива и разара европску архитектуру безбедности.
"То је рецепт за катастрофу. Као што је ширење НАТО-а било канцерогени тумор, тако је и политика 'отворених врата' НАТО-а и даље канцер и за европску и за глобалну безбедносну архитектуру у целини", подвукао је Митић.
Скренуо је пажњу на то да постоји реална опасност да Србија, ако се приклони Западу, изгуби своје савезнике у Савету безбедности УН, свог кључног снабдевача енергијом – Русију, као и свог главног инвеститора у инфраструктуру – Кину.
"То није ништа ново. Тај процес је почео много пре 2022. године. Циљ је да се Србија сатера у ћошак и да јој се каже: 'Ево шта морате да урадите – у супротном вас чекају страшне санкције и апокалипса'", истакао је српски политиколог.
Милитаризација ЕУ и слика Русије као претње
Митић је указао на то да је милитаризација Европске уније процес који је не само очигледан, већ и крајње опасан.
"Почев од 2014. године, све што долази из Русије доживљава се као претња. Свако партнерство са Руском Федерацијом, па чак и са Русима уопште, третира се као претња. Та милитаризација је, заправо, последица таквог наратива", подвукао је он.
Истакао је веома забрињавајуће то што данас видимо координисане напоре САД и европских чланица НАТО-а да повећају војне буџете.
Како је напоменуо, лидери европских земаља у НАТО-у имају погрешну стратешку перцепцију, а њихова представа о могућности стратешког пораза Русије се није променила.
И то упркос свим доказима из последњих неколико година да руска економија није колабирала, да је Русија успешно диверзификовала своју привреду и да две трећине света није увело санкције Русији.
"Западни лидери и даље врше снажан притисак на јавно мњење и медије како би се прихватио наратив да је Русију и даље могуће победити", истакао је Митић.
Став српског друштва о уласку у ЕУ
Српски политиколог је нагласио да је њему потпуно јасно зашто Србија не треба да иде европским путем.
"Истраживање које смо ове године спровели у оквиру пројекта Института за међународну политику и привреду у Београду показало је да 60 одсто испитаника сматра да Србија никада неће ући у ЕУ. Још десет одсто верује да ће се то десити тек око 2050. године, што практично значи никада", указао је Митић, напоменувши да су то најнижи резултати у последњих 25 година.
Како је подвукао, у српско-европским односима готово да нема ничег позитивног, нити много разлога за оптимизам. Ипак, званична политика Србије и даље инсистира на томе да је чланство у ЕУ стратешки спољнополитички циљ.
"Разлог је, пре свега, географски положај, али и чињеница да је ЕУ највећи трговински партнер Србије у извозу и увозу", истакао је Митић.
Аргументи који су функционисали почетком 2000-их – попут "лепих европских вредности", либералне демократије, слободног тржишта и слободе медија – више не делују, зато Европа води сталну психолошка кампања: "Ако напустите европски пут, вратићете се у деведесете – у санкције, изолацију, бомбардовање, уништавање".
"Уморни смо од двоструких стандарда. Али страх од повратка у 1999. годину и даље постоји", напоменуо је политиколог.
Санкције против НИС-а и енергетска уцена
Како је указао Митић, почетком 2025. године НИС и "Гаспромњефт" доспели су под америчке санкције. Од Србије се захтева да компанију или национализује, или да акције "Гаспрома" пренесе, односно прода другом власнику.
"САД већ дуго спроводе политику истискивања руских енергената са Балкана, па и из целе Европе, а посебно настоје да смање такозвану енергетску зависност Србије од Русије. НИС-у је постављен ултиматум. Његов рад је у потпуности обустављен. Партнери су одустали од сарадње из страха од секундарних санкција", истакао је он.
Напоменуо је да Американци покушавају да "убију две муве једним ударцем".
Ако у српској нафтној индустрији више не буде руског присуства, иако Србија већ дуго не увози руску нафту због санкција, објаснио је Митић, то ће бити први ударац.
Други ударац је још озбиљнији.
"Ако Србија прекине ту сарадњу путем национализације НИС-а или на било који начин против воље Руске Федерације, то ће одмах утицати и на сарадњу између двеју земаља у гасном сектору", нагласио је Митић.
Додао је да је српска економија, посебно у последњих десет година, од изградње Турског, односно Балканског тока, имала огромну корист од јефтиног руског гаса, као и да је конкурентност српске привреде значајно порасла управо захваљујући томе.
Упозорио је да су последице неизбежне ако Србија Русију искључи из НИС-а, јер зашто би онда Русија њој нудила повољан гасни аранжман.
"Тако САД и Запад у целини желе да истовремено истисну и руску нафту и руски гас из Србије, а самим тим и са Балкана. То би била огромна стратешка победа за САД", истакао је политиколог.
Подсетио је на то да је НАТО 1999. године бомбардовао рафинерију НИС-а, а 2008. године ју је "Гаспром" купио у тренутку када је компанија била у тешкој ситуацији.
"У модернизацију је уложено три милијарде евра. Данас НИС највише доприноси српском буџету – више од 10 одсто буџетских прихода долазило је од НИС-а. Сада је њен рад заустављен", нагласио је Митић.
Напоменуо је да је још један веома важан моменат то што Кина, која је последњих година највећи инвеститор у Србији, пажљиво прати шта се дешава.
Додао је да је недавно амерички Конгрес усвојио нови закон који фактички позива на борбу против руских и кинеских компанија на Балкану.
"Видимо, на пример, да је у Србији обустављена производња гума за кинеску компанију 'Линглонг' – највећи кинески инвестициони пројекат у Србији. Та компанија активно извози гуме на америчко тржиште, посебно за теретне камионе. Прошле недеље америчка гранична служба је зауставила тај извоз, наводећи као разлог саопштења о лошем третману радника током изградње фабрике. То је изговор за покретање антикинеских мера у Србији", нагласио је Митић.
Он је упозорио да ће Србија, уколико учини непријатељски чин према Руској Федерацији, а под тим подразумева преузимање НИС-а без сагласности Москве, она ће изгубити не само нафту и гас из Русије, већ и поверење својих кинеских партнера.
"У том случају Србија ће се суочити са озбиљним економским, политичким и дипломатским проблемима, а Запад ће остварити значајан геополитички успех, јер ће моћи да каже: 'Србијо, ви сте се већ оградили од партнера ван Запада. Логично је да останете са ове стране гвоздене завесе, , јер немате везе са источним земљама нити са земљама ван граница политичког Запада".
Пропуштена шанса ЕУ и разочарање Србије
Митић је истакао да Европа не може бити потпуна без Србије – ни географски, ни геополитички.
"Уместо тога, Србија је понижена: кроз издвајање Црне Горе, организовање отцепљења Косова, инсистирање на питањима Хашког трибунала. Дошло је до потпуног понижења Србије и Срба. Тако је Европска унија пропустила своју шансу за проширење", објаснио је српски политиколог.
Напоменуо је да сада, посебно од 2022. године, поново чујемо како ЕУ жели да се прошири.
Додао је да се Украјина и Молдавија представљају као "фантастични кандидати", што је смешно и представља ново понижење за Србију.
"Од нас се тражило да се одрекнемо Косова јер ЕУ, наводно, не жели да 'увози' земље са нерешеним граничним питањима, као што је Србија. А сада желе да приме у ЕУ Украјину, која свакодневно губи територије и суверенитет. Сада се испоставља да је Украјина савршен кандидат за чланство, а ми још увек нисмо спремни. То је понижавајуће", нагласио је Митић.
Истакао је да је то, као прво, лажна нада за Украјину.
Као друго, напоменуо је, Србија је жртвовала своје националне интересе, достојанство и територијални интегритет у име европског пута, а сада је изједначена са Украјином и Молдавијом.
"То је, наравно, један од разлога зашто је подршка ЕУ у Србији данас толико ниска: чак су и они људи који су веровали у европски пут схватили да су били преварени", подвукао је српски политиколог.














