На Косову и Метохији у недељу, 28. децембра, одржани су ванредни парламентарни избори, а судећи на основу прелиминарних резултата, нису се десиле тектонске промене у односу на резултате редовних парламентарних избора, који су одржани 9. фебруара 2025. године.
Штавише, понавља се већ виђени сценарио: копља ће се, изгледа, опет ломити око једног мандата од 10 мандата колико је предвиђено за српску заједницу у парламенту.
На изборима који су одржани у фебруару, први пут од 2013. године, Српска листа је уместо свих 10, освојила девет мандата, а странка За слободу, правду и опстанак, добила је један.
Према прелиминарним резултатима ЦИК-а, на основу обрађених резултата са 99,65 одсто бирачких места, на изборима за скупштину привремених институција највећа српска странка, Српска листа, освојила је 41.823 гласа или 4,78 одсто, док је странка За слободу правду и опстанак освојила 4.715 или 0,54 одсто гласова.
Председник Српске листе Златан Елек изјавио је синоћ да је та странка у српским срединама освојила свих 10 мандата предвиђених за Србе у скупштини у Приштини, али да је Аљбин Курти поново помогао странци За слободу, правду и опстанак да освоји одређени број гласова, додајући да зато треба сачекати коначне резултате ЦИК-а.
Елек је навео да је Рашић у Призрену, у чисто албанским местима, освојио 332 гласа.
Председник Странке за слободу, правду и опстанак Ненад Рашић саопштио је да је његова партија освојила један мандат у скупштини привремених институција у Приштини.
"Ваша подршка је снага која нас обавезује да истрајемо у борби за слободу, правду и опстанак нашег народа. Управо захваљујући том поверењу, странка је поново парламентарна странка, што представља снажну потврду да се глас народа не може утишати. Показали сте да верујете у политику одговорности, достојанства и доследности и на томе вам искрено хвала", навео је Рашић на друштвеним мрежама.
Узевши у обзир чињеницу да је на основу до сада избројаних гласова "Самоопредељење" освојило више од 49 одсто гласова, што ће рећи да је добило седам одсто више гласова него фебруару, како наводе медији на албанском језику, ово би могло да значи да ће направити коалицију са управо неком од "странка националних мањина".
Парламент броји 120 посланика, а за просту већину је потребан 61 мандат.
Вероватно не би било изненађење да то буде странка Ненада Рашића, који je био министар за заједнице и повратак у другој влади Аљбина Куртија.
Курти га је именовао за министра, након што је Српска листа напустила привремене институције у Приштини, у децембру 2022. године.
Подсетимо, на фебруарским парламентарним изборима, Српска листа је, први пут од 2013. године, уместо 10, освојила девет мандата у парламенту, а једно место је припало странци За слободу, правду и повратак.
Српска листа је тада освојила 39.915 гласова или 4,26 одсто, а странка За слободу, правду и опстанак, добила је 4.139 гласова или 0,44 одсто.
Када је реч о изборима који су одржани у недељу, на основу прелиминарних резултата, примећује се да су и Српска листа и Странка за слободу, правду и опстанак добиле више гласова, него на фебруарским изборима.
И након фебруарских избора потегло се питање чији су гласови које је освојила странка Ненада Рашића: Српска листа, али и званични Београд, истицали су да је ова странка добила гласове у срединама у којима не живе Срби, него Албанци.
Председник Србије Александар Вучић тада је говорио о томе како је изгледало бројање гласова у изразито албанским срединама, где Српска листа није могла да броји гласове, а додао је и да су гласови прецизно избројани у српским срединама, а нисмо имали контролоре у Пећи, Глоговцу, Штимљу, Ораховцу, Малишеву и другим местима. У тим срединама је, према његовим речима, тада Рашић добио значајан број гласова и тако су му додали један мандат.
Рашић је тада оптуживао Српску листу да је "притисцима и пендреком" приморала Србе и друге заједнице да гласају за њих.
На заједничкој конференцији са Аљбином Куртијем, након избора у фебруару, Рашић је говорио о томе како је Београд наводно утицао на изборе на КиМ, помињао је и "увезене" гласове, пренео је "КосСев".
За његов избор су гласали посланици "Самоопредељења", Демократског савеза Косова, а против су били посланици Српске листе и Демократске партије Косова.
Српска листа је одбила да предложи Рашића за потпредседника.
Да ли је у случају овог мандата важније ко броји гласове или колико их плаћа?
Политиколог Огњен Гогић оцењује за РТ Балкан да је било готово извесно да ће странка за Слободу, правду и опстанак освојити један мандат.
"Тачно је да је, као и прошлог пута, он освојио и гласове у местима где Срби не живе. То значи да су вероватно припадници других етничких заједница, попут бошњачке и ромске, гласали за њега", истиче саговорник РТ Балкан и додаје да је Рашић имао разне пројекте и улагања у куће и у белу технику у местима где живе Роми и Бошњаци и да су грађани добили инструкцију да гласају за странку за Слободу, правду и опстанак.
Наш саговорник истиче и да би свако требало да гласа за представнике своје заједнице.
Аљбин Курти је на путу да трећи пут постане премијер привремених институција у Приштини, а све је очигледније да је тако зато што је одлучио да игра на сигурну карту.
Колико је није имао храбрости да се ослони на гласове оних који живе на КиМ, толико се показао као лукав.
Ванредни парламентарни избори су били расписани за 28. децембар, а то је онај период и последњи месец у години, када велики број Албанаца, који живи и ради у дијаспори, долази на КиМ. На ту "случајност" упозоравали су бројни албански политички аналитичари.
О будућности косметских Албанаца, по свему судећи, у великој мери одлучују њихови сународници који живе далеко и које одлуке "власти" у Приштини нарочито или чак уопште не дотичу, а о судбини мандата који припада српској заједници, очигледно, одлучују гласови припадника других етничких заједница на КиМ.