Србија и Балкан
Постизборне бројке и процене: Колико Албанаца заправо има на КиМ?
Када се од 890.000 колико је у недељу изашло на биралишта одбије 40.000 српских бирача, део Бошњака, Рома, Ашкалија, барем 300.000 бирача из дијаспоре, испада да је број оних који на Косову и Метохији живе, и који су гласали у недељу једва преко пола милиона`
Ако је дијаспора, а 500.000 Албанаца са све децом и малолетним тинејџерима који немају право гласа стигло је, према званичним подаци тзв. косовског МУП-а уочи католичког Божића на Косово и Метохију, одлучила исход избора у лажној држави, колико ће Албанаца остати на "Косову" када се гости за који дан врате у Западну Европу, односно, колико их заиста ту данас живи?
Сами Албанци воле округле цифре па су деценијама уназад тврдили како их је на "Косову" ни мање ни више него два милиона, чак је на попису 2011. првом коме су се после деценија у СФРЈ одазвали, на "Косову" пописано невероватних 1.739.825 становника, од тога 1.616.869 Албанца.
Истина, на том попису, пописивачи су у књиге унели и Албанце који живе на "Косову", али и оне који не живе, односно, пописивали су како су им главе албанских породицa у Призрену или Ђаковици или околним селима диктирали. Тако су се међу становницима Косова нашли и они Албанци који не до годину, како налаже закон да би могли бити пописани, него годинама живе по Западној Европи.
Прошле године на "Косову" је пописано 1.602.515 становиника, што је албанским аналитичарима, новинарима и политичарима опет дало материјала за округлу бројку – "Ако нас на 'Косову' нема два, има нас више од милион и по".
Међутим, сурова статистика, и то ако се у обзир узму само подаци последњих парламентарних или локалних избора одржаних пре који дан, односно пре два месеца, говори другачије. На "Косову" нема ни два, ни милион и по, нема ни милион Албанаца!
Од 2.078.000 уписаних у бирачки списак тзв. Косова, а откуда их толико, то Бог свети зна и нико други, од тога 1.999.000 на самом Косову, у недељу гласало је 44,56 посто, што ће рећи да је на биралишта изашло око 890.000 људи. Овде ваља имати у виду да је међу овим бирачима и више од 40.000 српских бирача, одређени број Бошњака, Рома, Ашкалија...
Од овог броја треба одбити број оних који су уочи католичког Божића стигли из Западне Европе, дакле гастарбајтера а којих је, како је то регистровано на полицијским терминалима, било више од 500.000. Међу њима требало би да су барем две трећине они који имају право гласа, дакле само из дијаспоре, од наведених 850.000 гласача на биралиштима је било близу 300.000 људи.
(До податка о две трећине оних који имају право гласа дошло смо упоређивањем броја пописаних и броја младих до 18 година на последњем попису на "Косову". Према тим подацима, на "Косову" је пописано 1,6 милиона људи, од тога су 91,6 посто Албанци а међу њима је било нешто више од пола милиона млађих од 18 година, дакле, две трећине су старији од 18 са правом гласа. Ово је у овом случају једини начин који се могао применити, других релеватних података за упоређивање нема.)
Да ли су гласали сви који су из дијаспоре уочи празника стигли на КиМ, вероватно нису, али, највећи део јесте, јер, Курти је позвао и они су се одазвали а то су резултати избора и показали. Неки портали са "Косова" тврде међутим да је у недељу на биралишта изашло само око 135.000 људи који су из дијаспоре дошли да гласају.
Када се од 850.000 одбије процењени број албанских бирача из дијаспоре, одбије број српских и бошњачких бирача, испада да је број Албанаца који су са КиМ, односно који на Космету живе, и који су гласали у недељу једва преко 500.000.
Овде у обзир треба узети и чињеницу да су се и Аљбин Курти и опозиција у недељу својски потрудили па су на биралишта, у колонама извели све што је могло да гласа, вероватно све до последњег гласача. Ове цифре потврђују и сами резултати избора на којима је Курти катастрофално поразио опозицију, освојио осам процената више него у фебруару ове године када на гласању није било дијаспоре, па се аналитичари и политичари на Косову листом слажу да је на изборима одлучивала дијаспора, а не грађани "Косова".
У прилог овим бројкама иде и податак из другог круга локалних избора на КиМ, с почетка новембра када је на биралишта изашло једва преко 30 посто уписаних.
Колико ће онда Албанаца остати "на спавању" у лажној држави када дијаспора за који дан крене назад у Швајцарску, Немачку, Француску и Холандију?
Горе поменутих нешто више од 500.000 пунолетних Албанаца који заиста живе на КиМ и који су гласали у недељу су неспорни и овој цифри треба додати и оне који нису гласали, али тај број није велики, као и број млађих од 18 који немају право гласа а њих је према последњем попису нешто више од пола милиона. Међутим, ни овде стварни нису чисте па је велико питање колико је од тих пола милиона младих остало на "Косову" а колико их се последњих година иселило па су уочи католичког Божића 2025. из дијаспоре стигли на "Косово".
Још 2022. године процена тзв. косовске полиције под управом Куртијевог министра Џељаља Свечље била је да 950.000 Албанаца живи у иностранству, а вештачка интелигенција вели да се за последњих десетак година 220.000 Косовара, углавном Албанаца, иселило са "Косова", од тога само у периоду од 2018. до 2022, цитира АИ податке тзв. косовског МУП-а, са "Косова" је отишло 156.080 Албанаца.
Политички аналитичар из Приштине Демиш Шаша 2022. године објавио је процену према којој је у периоду од десет година, од 2008. до 2018. са КиМ у земље Европске уније емигрирало око 300.000 људи.
Када се све ове цифре упореде, испада да је албанска прича о два, или милион и по или чак о милион Албанаца на Косову тек пуки сан и да су пре у праву они који мисле да је на Космету тренутно једва, и то једва, 800.000 Албанаца.
Како су косовски Албанци доживели овакав демографски пад, питање је за себе.
Не тако давно, професор др Хивзи Ислами, који је касније догурао до председника тзв. косовске академије наука, а чију процену у једном тексту цитира Душан Пророковић, прорицао је да ће на "Косову" 2011. живети 2,89 милиона становника а 2021. неверовантих 3,36 милиона, од тога више од 90 посто Албанаца.
Његова стопа раста темељила се на податку да су албанске жене после Другог светског рата рађале у просеку седморо деце, али Ислами ни у сну није могао претпоставити да ће та бројка 2003. – 2004. пасти на само троје, а 2015. на двоје деце у просеку.
Тако је процена била да је на Косову и Метохији 1987. године рођено 56.000 деце док је 2022. рођено тек 31.420 беба, од тога 7.788 у инистранству па су та деца тек накнадно уписана у матичне књиге на тзв. Косову.
Са друге стране, према подацима Агенције за статистику "Косова", из године у годину опада и стопа природног прираштаја у покрајини. Тако је 2016. на "Косову" било само 14.170 више рођених него умрлих, ова бројка у 2017. је – 13.732, у 2018. – 12.770, а у 2019. – 11.238, 2024. – 10.888.
Још неки подаци не уклапају се у албанске снове о два милиона или милион и по Албанаца на "Косову".
Рецимо процена америчког алманаха CIA World Factbook из 2016. године према којој је те године на КиМ било 1,9 милиона становника и само 562.000 регистрованих корисника мобилне телефоније. Испада да је "Косово" те године имало само 31 мобилни телефон на 100 становника, чак мање од Сомалије у којој је те године било 46 мобилних на 100 становника. О балканским просецима да и не говоримо. У Босни и Херцеговини 2016. године било је 97 мобилних на 100 становника, у Хрватској 105, Црној Гори 166, Србији 130, Македонији у којој живи велики број Албанаца – 99!
Уз ово, у поменутом ЦИА алманаху објављен је и податак да је те године на тзв. Косову на 1,9 милиона становника било 500.000 радно способних људи! Како, није објашњено, када је те исте године процена за Србију била да има три милиона радно способних од седам милиона, Северна Македонија милион од 2,1 милиона становника, Албанија 1,2 од 3 милиона, а Црна Гора 270.000 од 650.000 становника.
Live
