Србија и Балкан
"Косово" не може у НАТО без одобрења Савета безбедности?
Ако се буде поштовало међународно право, "Косово" никад неће ни ући у Алијансу
Улазак такозваног Косова у НАТО и Савет Европе међу најважнијим је спољнополитичким питањима Сједињених Америчких Држава и Немачке, јер ако они успеју у својим намерама, како оцењује "Политика", искористили би то да западни Балкан уреде по својој мери.
"Косово" ипак не би требало да брзо уђе у НАТО-а или програм Партнерства за мир, јер за то је потребно претходно чланство у Уједињеним нацијама. Или, ако се буде поштовало међународно право- никада неће постати ни кандидат, како за западну војну алијансу, тако ни за Савет Европе.
Будући да је међународно право у случају Косова често "мртво слово на папиру" није ни чудо што председник Вучић тврди да "не можемо да спречимо улазак у СЕ, ни у НАТО".
Искусни дипломата Зоран Миливојевић, међутим каже да тзв. Косово не може тако лако до чланства у алијанси.
"Проблем за њих је што је НАТО интегрисан кроз Кфор. То значи да би морали претходно да укину Кфор и Унмник да би Косово могло да уђе у Северноатлантски савез. А за то је потребна одлука Савета безбедности. Они могу ’Косово’ да уведу у Партнерство за мир, али више од тога не могу", каже Зоран Миливојевић.
Председник Одбора Скупштине Србије за КиМ Милован Дрецун упозорио је јуче да би се, ако "Косово" уђе у НАТО, из основа променила безбедносна ситуација у јужној српској покрајини.
То би било веома лоше по Србе јер би увећало значај организација попут косовских-безбедносних снага, које су, како истиче Дрецун, наследник такозване ОВК.
Међутим, посланик немачке Социјалдемократске партије Јосип Јуратовић уверен је да Србији приоритет не би требало да буде блокада уласка Косова у међународне институције. Јер, ако се то деси, Косово би кроз те институције морало да поштује и међународна правила и по питању Срба.
Ко би онда озбиљно схватао НАТО?
Али, Зоран Милосављевић из Института за политичке студије ипак тврди да би евентуални улазак тзв. Косова у НАТО био преседан.
"Да ли ће ико више озбиљно да схвати ту организацију? Да би нека држава постала његова чланица, морала је претходно да испуни озбиљне предуслове и да се поштује протокол", каже Милосављевић.
КиМ, како он сматра, ни у ком погледу не може да допринесе јачању НАТО-а и једина би корист била то што би, примањем ове структуре у чланство, алијанса географски заокружила овај део Европе.
Да је промоторима тзв. Косова и заштитницима албанског сепаратистичког покрета главни циљ да се укључе у НАТО, а не у ЕУ, тврди Огњен Карановић, из Центра за друштвену стабилност.
"Није тајна да неке од држава које нису признале КиМ, а чланице су НАТО-а, покушавају да превазиђу свој негативни став према независности лажне државе Косово. Постоје јаке тенденције у владама појединих држава које нису признале КиМ из Европе да то касније и ураде. Један од разлога зашто су чланови велике петорке из Квинте појачали своје 'дипломатске напоре' у вези са КиМ крије се у томе да се покаже да је споразум постигнут и то би ’одшкринуло’ врата НАТО-а", каже Карановић.
У међувремену, министар одбране тзв. Косова Арменд Мехај уз поруку да предстоје улагања у опрему и у подизање стручног оспособљавања на Фејсбуку, навео да ће јачање КБС-а допринети миру и стабилности у региону и шире.
Милован Дрецун упозорава да то треба схватити озбиљно.
"Имајући у виду што је и председник Вучић рекао, да ће Запад угурати Косово у НАТО, јасно је да КБС мора да се убрзано формира. То је опасност по безбедност српског народа. Упркос томе што је Кфор дао гаранције да те снаге не могу бити присутни на северу, та пета база на подручју Мокре горе показује њихове намере. Ако Косово постане чланица НАТО-а, то би из основа променило безбедносну ситуацију и веома би било лоше по нашу страну", упозорио је Дрецун.
