Србија и Балкан
Између слободе говора и заштите права: Може ли држава да уведе ред на друштвеним мрежама (ВИДЕО)
Измене закона које предлаже заштитник треба да прођу кроз дужу јавну расправу, а да ли ће имати ефекта, то је већ питање, јер је интернет бржи од реалног живота, оценио је за РТ Балкан Владимир Гајић
Кабинет заштитника грађана Зорана Пашалића израдио је нацрт измена и допуна закона о јавном реду и миру који поред уобичајених прекршаја, предвиђа да се у прекршајне праксе уврсте не само оне почињене на јавном месту, већ и на друштвеним мрежама.
Према нацрту закона, казна за понашање које наоружава јавни ред и мир или којим се вређа морал грађана на друштвеној мрежи, подразумеваће новчане казне које ће се кретати од десет до 150.000 динара.
Ко тај прекршај направи у групи од три или више лица, казниће се радом у јавном интересу (240 до 360 часова). За вербални деликт предвиђа се казна од 20 до 100 хиљада динара или казном закона од 10 до 30 дана.
У Немачкој је због говора мржње на мрежама приведено 170 особа. Критеријум за вербалне деликте у западном свету често је у оку посматрача.
Питање није да ли треба регулисати и вратити људско лице дигиталној сфери, већ како зауставити талас злоупотреба и омогућити сталожен дијалог о темама, релевантнима за целу заједницу.
О овим темама је у емисији "Јутро на РТ" говорио адвокат и председник Народне странке Владимир Гајић.
На питање шта је цензура, а шта слобода говора и шта је заправо говор мржње и да ли подржава мере идентификације како да људи на мрежама добију име и презиме, Гајић је рекао да то зависи од оних који управљају тим платформама и да наша држава са тим нема ништа.
"Правила о идентификацији ће остати таква каква су сада док год то власници и они који управљају свим тим платформама које свеобухватно чине друштвене мреже, буду то тако постављали у јавном простору", казао је Гајић и додао да је ту сужена могућност државе, наше или било које друге, да утиче, изузев да покушајем да, на неки начин, потенцијалном правном репресијом сузбије.
Подсетио је на то да је на друштвеним мрежама 80 или 90 одсто учесника под скривеним идентитетом, као и да има претњи, уцена и вређања, а обичан човек нема начина да се одбрани од тога.
Говорећи о правном решењу, навео је да се не иде на сузбијање онога што је изражавање вредносних судова, већ на оно што и јесте проблем на друштвеним мрежама, јер слобода говора у јавном простору је ограничена и правима других.
Према његовим речима, у питању је покушај да се ствари доведу у неку елементарну пристојност.
Како каже, није приметио да је почела расправа у јавности око измена које предвиђају и мало веће новчане казне.
Навео је да је проблем открити идентитет корисника, јер то може да открије само онај ко је власник те платформе.
"То се дозвољава када је у питању озбиљан организовани криминал. Мере које се предлажу у Србији имају смисла, а да би се видели ефекти, потребно је да прође неколико година", казао је гост телевизије РТ Балкан.
Гајић је указао на то да су нове генерације постале зависници од друштвених мрежа и да је то страшан проблем који је донела глобализација.
Као пример регулације навео је Кину у којој је, како каже, на друштвеним мрежама забрањено да коментаришете теме које су питање правне струке, медицине, уколико нисте стручњак и то је један начин да сузбијете разне медијске манипулације.
"Ове измене закона које предлаже заштитник треба да прођу кроз дужу јавну расправу, а да ли ће да има ефекта, то је већ питање, јер је интернет бржи од реалног живота", казао је Гајић.
Нагласио је да држава мора да води рачуна да прописима и нормама не пређе ону границу којом се угрожавају нека фундаментална људска права.
Live
