Подршка грађана уласку Србије у Европску унију достигла је најнижи ниво до сада, а према најновијем истраживању које је наручио Центар савремене политике, када би се следеће недеље одржао референдум о чланству у Европској унији, за приступање би гласало само 35,8 одсто испитаника, против би било 33 одсто, док више од петине испитаника, 22,4 одсто, у овом тренутку не зна како би гласало. Само 8,8 одсто испитаних се изјаснило да не би гласало.
Иако би опција која подржава приступање Европској унији тесно победила, истраживање је показало да се наставља дугогодишњи тренд пада подршке ЕУ у Србији, и да Срби нису за ЕУ чак и без КиМ као услова.
У анализи података такође се виде генерацијске разлике – млађи испитаници су склонији да на референдуму подрже чланство у ЕУ, док је код старијих генерација у предности противљење чланству.
Пре 15 година, 70 одсто становника Србије подржало је приступање Европској унији, док је, према неким истраживањима, највећа подршка ЕУ била 2005. године, са чак 75 одсто.
О томе зашто је дошло до овог значајног пада подршке европском путу Србије, за телевизију РТ Балкан говорио је бивши министар културе и информисања Владан Вукосављевић.
Он је нагласио да је јасно зашто је подршка опала, истичући да Европска унија према Србији води политику уцењивања, изнуде и притисака, која су, како каже, маскирана лепом реториком и привлачним обећањима.
Вукосављевић напомиње да је евроентузијазам у Србији био на високом нивоу почетком века, али да је у протеклих 25 година, од 5. октобра, Србија осим обећања није добила практично ништа а изгубила је много тога.
"Свет у коме живимо се мења. ЕУ из 2005. године није иста као ЕУ из 2025. године", наглашава Вукосављевић, указујући да су се промениле околности у свету, да се мења равнотежа сила, као и да настају нови привредни, политички и војни токови који обликују политику савременог света.
Он је навео да је Европска унија била на врхунцу током деведесетих година, када су водеће земље ЕУ подржавале грађански рат, сукобе и ратовале или помагале оне који су се борили против Срба.
"Деведесетих година, ЕУ је имала свој "бел епок", свој блистави моменат, али су се током година ствари мењале", истиче Вукосављевић.
Он оцењује да најновији резултати истраживања говоре у прилог чињеници да народ ипак зна шта ради, да уме да разликује добро од лошег и да разликује интересе своје државе од штете коју она трпи.
"Мислим да ће године пред нама донети ново слабљење ЕУ као организације, а питање је да ли ће она у неком средњорочном периоду, од десетак година, уопште опстати у овом облику који постоји данас", каже бивши министар, додајући да не значи да ће, ако организација ЕУ колабира, пропасти и земље које чине ту организацију.
Наводи да је могуће да ће организација ЕУ у будућности добити неке друге облике, али наглашава да Србија мора да посматра искључиво своје интересе.
"Србија мора да прилагоди свој политички и спољнополитички план оном интересу који је добар за нас. Где год да се тај интерес налази, ми треба стратешки да пробијамо путеве ка томе", поручује Вукосављевић, нагласивши да читав свет улази у једну турбулентну фазу.
У том контексту, он истиче да чувени "мит о придруживању" захтева озбиљну проверу на различите начине, те да, како каже, ово истраживање само потврђује ту чињеницу.
Косово и Метохија – суштинско идентитетско питање Срба
Говорећи о томе у шта су се наши грађани највише разочарали у Европској унији, Вукосављевић указује да постоји неколико чињеница које у збиру дају такав резултат, али да је пре свега реч о политици ЕУ према Косову и Метохији.
"Чињеница да пет земаља ЕУ поштује суверенитет Србије и не признаје лажну терористичку творевину на нашој територији, звану 'Косова', јесте чињеница која говори да и те земље имају свој интерес и да знају каква би опасност њима претила када би се такав преседан прихватио као правило", наглашава Вукосављевић.
Он додаје да је, на жалост, тај преседан ипак негде прихваћен, али да је за нас важна то што је такозвана "нормализација односа Србије и такозваног Косова" постала интегрални део поглавља 35.
"Не треба бити велики стручњак нити мудрац да би се схватило да 'нормализација' на том језику значи успостављање дипломатских односа, међусобно признавање, и та чувена синтагма о уговору или споразуму о трајном миру подразумева оно што се до сада у политичкој историји међународних односа звало 'међусобно признање'", каже Вукосављевић.
Он додаје да Србију гурају у један морални и етички ћорсокак да призна лажну терористичку творевину, створену агресијом, на својој рођеној територији.
"Дуго путовање у Јевропу": Крајње време за референдум
Говорећи о томе зашто Србија као држава жели да иде путем Европске уније, иако јавно мњење говори другачије, Вукосављевић наводи да је разлог велики притисак из иностранства.
"'Дуго путовање у Европу' је један агонични пут Србије", оцењује саговорник РТ Балкан.
Он указује да се бркају појмови Европа и Европска унија, наводећи да је Србија ван сваке сумње део Европе, али да се тим податком манипулише.
"Срби су стари европски народ, а Србија је призната и позната европска држава која има све атрибуте и стандарде који чине суштину европске идеје. Међутим, то што ми нисмо чланови организације која се зове ЕУ нема никакве везе са припадношћу српског народа европској цивилизацији, историји и традицији", истиче Вукосављевић.
Он је посебно истакао да је крајње време да се у Србији организује референдум о питању придруживања Србије Европској унији.
"То је толико стратешки важно питање да више не можемо да пловимо на таласу једног фабрикованог евроентузијазма који је у протеклих четврт века доживео потпуни фијаско", каже Вукосављевић и додаје да до референдума мора да дође како бисмо у једном директном демократском изјашњавању видели да ли је Србија апсолутно вољом свог народа на тој 'залеђеној боб стази', са које нема скретања.
"Ја мислим да није", закључује Вукосављевић.