Србија и Балкан
Министар просвете: Тешка година иза нас, у плану велике инвестиције
На питање да ли су у 2026. предвиђене измене и у ком степену образовања када је реч о наставним плановима и програмима, Станковић је рекао да ће се ићи у правцу стварања концепта функционалног знања са циљем да се прате потребе тржишта и иновативне технологије у савременом свету, изјавио је Дејан Вук Станковић
Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је да ће ове године бити инвестирано више од милијарду динара у инфраструктуру на свим нивоима образовања уз оцену да је 2025. година била изазовна и тешка за просветни систем у Србији који је, како је навео, био изложен грубој политизацији, али да је успешно враћен у стање функционалне стабилности.
Станковић је, у интервјуу за Танјуг, рекао да ће у 2026. години око 900 милиона динара бити опредељено за пројекте у предшколском, основном и средњем образовању, а око 250 милиона динара за универзитетско образовање.
"Располажемо са мало мање од милијарду динара за улагања у предшколско, основно и средње образовање. Захтеви су далеко већи, више од 10 милијарди динара, али наша реалност је таква каква је. Гледаћемо да радимо према приоритетима, да урадимо што је могуће више и да расподелимо средства тако да сви делови Србије добију могућност да имају квалитетније образовне установе", рекао је Станковић и додао да је планирано да се у реконструкцију школа уложи 55 милиона евра.
Као једну од највећих инфраструктурних инвестиција издвојио је завршетак изградње студентског дома у Нишу наводећи да се очекује да ће се врло брзо, након окончане тендерске процедуре, постићи договор и започети радови на том објекту.
"Градња дома је шест пута већ покушавана, мислим да ћемо врло брзо финализовати то и да ћемо у року од годину дана имати видљив и проверив резултат, односно подизање капацитета студентског града за 1.000 места што ће значајно унапредити студентски живот у Нишу", казао је министар.
На питање да ли су у 2026. предвиђене измене и у ком степену образовања када је реч о наставним плановима и програмима, Станковић је рекао да ће се ићи у правцу стварања концепта функционалног знања са циљем да се прате потребе тржишта и иновативне технологије у савременом свету.
Истакао је да ће, када је реч о средњем образовању, у стручним школама акценат бити на области грађевинарства где ће бити уведена три нова профила, као и да ће образовање бити подстицај и за развој винарске индустрије и ИТ сектора где се, такође, планира увођење нових образовних профила. Станковић је навео да је идеја да се у сарадњи са Привредном комором Србије стручна пракса средњошколаца у компанијама продужи за пет недеља и да траје 42 седмице.
"Желимо да направимо синтезу између стручног образовања и директног образовања у компанијама да би ученици били конкурентнији на тржишту радне снаге у Србији и региону. Наш циљ је да што више младих остане у земљи и зато желимо да изградимо виталан и савремен образовни систем. Наша намера је да то буде одмах, не желимо да причамо о томе као о плану, већ као о нечему што реализујемо", нагласио је министар.
Станковић је казао да је потребна постепена и промишљена реформа наставног програма у гимназијама са циљем да се тај програм учини што атрактивнијим и да одговара потребама времена и додао да у тај процес треба укључити стручне институције и стручну јавност.
На питање каква је ситуација са наставним кадром у школама, Станковић је најавио да ће у јануару бити покренута иницијатива да се појачају капацитети факултета за школовање наставника математике, биологије, географије, физике и хемије и додао да ће наставници из тих области добити третман дефицитарних занимања што ће, како је појаснио, променити њихову категорију када је реч о финансирању из буџета.
"У срединама где недостају наставници из тих предмета, намеравамо да покренемо пројекат стипендирања младих који одлуче да се баве наставничким послом. Нажалост, имамо области у којима људи, који нису матично везани за наставничку струку, предају одређене предмете. Да не би машински инжењери предавали математику, него да имамо компетентне наставнике, гледаћемо да стипендирамо младе у оним крајевима где су дефицитарни наставници математике, биологије, хемије или географије", рекао је Станковић.
На питање да ли су предвиђена нова законска решења и да ли ће бити још измена, након усвајања измена закона којима се уводе уџбеници од националног значаја, Станковић је казао да је у процедури више закона - Закон о основама васпитања и образовања и пратећи закони о предшколском образовању, основношколском и средњем образовању, као и да ти закони треба да донесу једноставнија и прецизније дефинисана правила по којима ће функционисати образовно-васпитни систем на сва три нивоа.
"Неке институте ћемо заменити, учинићемо транспарентнијим процес управљања, једноставнијим процедуре за доношење одлука, јасније ћемо дефинисати улогу школе, покушаћемо да је заштитимо од било каквих удара политичког живота, посебно дневне политике", истакао је Станковић.
Подсетио је да су у 2025. години донете измене и допуне Закона о уџбеницима које јасно дефинишу предмете од националног значаја и утврђују које уџбенике издаје домаћи јавни издавач.
"Покушаћемо да створимо предуслове да у 2026. поставимо основу за то да у школској години 2027/28. крене та идеја о редефинисаним уџбеницима од националног значаја, барем у делу који се тиче онога што би издавао јавни издавач", рекао је Станковић.
Додао је да су предвиђени уџбеници за географију и историју и алманах "Језик и национална култура" који би, осим штампаног, имао и дигитални облик. Говорећи о дигитализацији у образовању, Станковић је казао да ће око 600 милиона динара бити уложено у рачунарску опрему истичући да Србија има значајну повезаност школа са интернетом и да у 40 одсто основних школа настава може да се одвија уз употребу вештачке интелигенције, а да је намера да се улагањем у дигиталну инфраструктуру тај проценат повећа.
У плану је, како каже, и израда кодекса употребе вештачке интелигенције у образовном систему, као и подизање компетенција наставника да се служе дигиталним алатима у настави. На питање каква је ситуација у високошколским установама у Србији након прошлогодишњих блокада, као и ситуација у средњим школама, Станковић је рекао да у високом образовању тренутно нема никаквих проблема и да се једино на Државном универзитету у Новом Пазару настава одвија онлајн што је, како је оценио, последица дуге институционалне кризе на том универзитету.
Изразио је наду да ће се врло брзо наћи коначно решење за ДУНП нагласивши да га треба тражити у усаглашавању интереса локалне академске заједнице, локалних политичких актера од ауторитета и централне власти у Београду. Станковић је навео да остале високошколске установе раде у складу са законом и педагошким узусима, да нема блокада и опструкције наставе, као и да универзитет више није место кризе. Како је рекао, то не значи да студенти и професори не треба да имају политички став, као и сви грађани, али да је неприхватљиво да се универзитет и зграде факултета претварају у политичко бојно поље и стављају у функцију политичке кампање.
"Нажалост, неке тенденције у том правцу још увек нису замрле, али надам се да ћемо после процеса нормализације имати трајну стабилизацију прилика, да бисмо могли да говоримо о иновацијама у високом школству и подизању квалитета наставе. Чини ми се да је сазрела свест и код професора и код студента да било који покушај увлачења универзитета у дневно-политичке игре води само ка рушењу универзитета и то од оних који треба да буду његови кључни бенефитори, а то су професори и студенти", рекао је Станковић.
Говорећи о ситуацији у средњим школама, министар је рекао да је једино гимназија "Јован Јовановић Змај" у Новом Саду у "делимично регуларном и делимично кризном стању", јер се наставни процес одвија у три друге средње школе због радова на куполи зграде те гимназије.
Навео је и да се у Гимназији "Урош Предић" у Панчеву настава одвија у режиму рада од 30 минута, а да све остале основне и средње школе у Србији раде у пуном режиму.
"Спорадично се кадровска решења у неким школама више политички медијализују и претварају у неке централне медијске догађаје, без правог разлога. Образовни систем у Србији је у овом тренутку стабилан и функционалан и надам да ће из тог стања кренути ка прогресивним иновацијама и побољшању у врло предвидивом периоду", казао је министар.
Сумирајући претходну годину, министар је казао да је била изузетно изазовна и тешка за просветни систем у Србији, да су факултети и средње школе, а у неким случајевима и предшколске установе, коришћени као платформе за политичко деловање и истицање симбола политичког бунта што је, како каже, незаконито и испод цивилизацијских норми.
"Била је велика борба да повратимо образовни систем у стање функционалне стабилности. Из ове тешке епизоде сви треба да извучемо поуке - држава, образовни систем, запослени у просвети, као и сами студенти и ученици, а то је да настава нема алтернативу и да политику треба строго одвојити од образовања, јер једино тако образовни процес може да добије на свом замаху и да оствари свој циљ", нагласио је Станковић.
Он је рекао и да је циљ да се у просветном систему не понављају инцидентне ситуације нити било какво претварање образовних институција у политичке трибине.
"У 2026. морамо да вратимо ауторитет образовном систему. Србија није земља без будућности када је реч о образовању. Хоћу да верујем у то да ћемо дати све од себе да помогнемо, наша политика је политика уважавања достигнућа и изврсности сваког наставника, ученика, научника и професора универзитета. Не занима нас политика већ нечија способност да допринесе институцијама знања и то ће бити срж рада Министарства просвете", поручио је Станковић.
Live
