Цена ЕУ и НАТО религије: Како је Црна Гора успела да постане непријатељ Русије

"На нашу бруку и срамоту, дочекасмо и ово", коментарише данас народ по Црној Гори, од Бара и Боке Которске до Пљеваља и Берана вест руског "Взгљада" коју је пренео подгорички "Дан" да је Црна Гора уз Велику Британију и Немачку, на списку Русији непријатељских држава.

Ово је, иначе, само потврда старог списка Владе Русије од пре скоро четири године, од 7. марта 2022, када се, поред осталих држава, и Црна Гора нашла на списку непријатељских земаља. Тада су на овом спику уз Црну Гору били и САД, Украјина, чланице ЕУ, Албанија, Велика Британија, Северна Македонија, Швајцарска, Канада, Аустралија.

Подгорички медији: Црна Гора на списку непријатеља Русије

Ако је за утеху оном делу Црне Горе који на Русију гледа као на вековну заштитницу а на Русе као на рођену браћу, Црна Гора није на списку у који је "Взгљад" имао увид рангирана при врху, међу највеће, крвне непријатеље Русије, где су резервисана места за Велику Британију, Немачку, Украјину...

"На врху таквог поретка налази се Велика Британија, коју руски аналитичари означавају као главног европског противника Москве. Следе Немачка и Француска, док се у врху листе налазе и Сједињене Америчке Државе, Холандија, Естонија и друге чланице НАТО и Европске уније. Црна Гора, иако се налази на списку непријатељских држава, не сврстава се у ужи круг земаља које руски медији означавају као кључне носиоце антируске политике", наводи "Взгљад".

Милутин Мићовић, књижевник из Подгорице, каже за РТ Балкан да је Црна Гора уподобила своју спољну политику са ЕУ и већином европских земаља и тиме што су њени јавни спољнополитички ставови најчешће у супротности са мишљењем свог народа.

"Црна Гора је почела да оповргава себе и своју историју, угађајући ЕУ, а Европа оповргава јер не може, у новој геополитичкој расподели, да одржи свој суверенитет, културно и демократско наслеђе", навео је Мићовић.

Наводи да је Црна Гора "из некритичког односа према званичној Европи, починила много стратешких грешака - признавање албанске државе на Косову, формално деградирање свог, српског језика, спуштајући га на језик националних мањина, увођење санкција Русији.

"У припреми је и увођење визног режима Русији. Толико Црну Гору кошта НАТО и ЕУ религија. Русија, као велика држава и вековни пријатељ Црне Горе, иако је поставила на 'списак непријатеља', зна да већински народ Црне Горе тако не мисли и показује братско стрпљење према њој", истакао је Мићовић.

Москва о пријатељским односима са Бањалуком и русофобији у Загребу и Подгорици

Председник Слободне Црне Горе Владислав Дајковић реагујући на вест листа "Взгљад" за РТ Балкан каже да као човек, као Србин из Црне Горе и као политичар, ову вест доживљава са великом тугом, али не и са изненађењем.

"Она не говори о стварном односу народа Црне Горе према Русији, већ о погрешном и наметнутом спољнополитичком курсу једне мале групе људи која је годинама владала против воље сопственог народа", каже Дајковић.

Он подсећа да "Русија и Црна Гора нису историјски непријатељи", да, напротив, две државе "повезују вековне духовне, културне и братске везе, заједничка православна вера и дубоко укорењено поштовање које црногорски и српски народ осећају према Русији".  За Дајковића, "те везе нису створене декретима власти, нити се могу прекинути политичким одлукама донетим под спољним притисцима".

"Црна Гора је данас талац једне политике која није израз народне воље, већ резултат западних геополитичких интереса. Наш народ никада није дао сагласност да Русију доживљава као непријатеља. Напротив, у срцима већине грађана Русија остаје пријатељ, заштитник православља и симбол отпора неправди и хегемонији. Верујем да ће доћи време када ће Црна Гора поново водити слободну, суверену и уравнотежену политику, засновану на пријатељству, а не на конфронтацији. Време када ће се чути глас народа, а не глас амбасада", каже Дајковић.

Председник Слободне Црне Горе послао је и поруку руском народу: "Не судите Црној Гори по њеним властима. Судите по њеном народу, који памти, који воли и који не заборавља ко му је кроз историју био брат".

"Русија у Црној Гори има више пријатеља него што се то данас чини са политичких говорница. И то је истина која ће, пре или касније, поново добити свој политички израз", закључује Дајковић.

Спасоје Томић, уредник портала "083" из Никшића за РТ Балкан каже да вест руског портала "Взгљад" не доживљава емотивно, већ као логичну политичку последицу низа одлука које је званична Подгорица донела у претходним годинама.

"Црна Гора је, нажалост, без шире друштвене и стручне расправе, своју спољну политику у потпуности подредила интересима већих геополитичких центара, често делујући као пасивни извршилац Запада а не као суверени актер. У том контексту, санкције Русији, агресивна реторика и одсуство било каквог дипломатског баланса посебно слањем војника и официра за обучавање Украјинаца неминовно су довели до тога да Москва Црну Гору перципира као део ширег антагонистичког блока", каже Томић.

Три нове рестриктивне одлуке Владе ЦГ према Русији: Које области су санкционисане

По његовом мишљењу, ако Црна Гора жели да у будућности обнови коректне, па и традиционално добре односе са Руском Федерацијом, неопходно је да пре свега врати елементе самосталности и прагматизма у своју спољну политику.

"То подразумева одустајање од  сервилног приступа, јачање дипломатских канала, поштовање међународног права и свест о томе да мали народи највише губе када се одрекну дијалога и мостова сарадње. Историја односа Црне Горе и Русије показује да постоји дубок темељ за узајамно поштовање. Политичка воља, трезвена процена сопствених интереса и одговорна државна политика могу тај темељ поново активирати, у корист стабилности, економије и достојанства Црне Горе", сматра Томић.

Иначе, само кратак поглед на историју црногорско-руских односа показује какви су односи две државе били кроз историју и колика је у том контексту била заштитничка улога велике Русије према малој Црној Гори. Тако је цар Николај Први 1828. године, одговарајући на молбу владике Петра Првог донео одлуку да се исплате све заостале субвенције од 1825. године, да се за издржавање црногорског правитељства исплаћује 1.000 дуката годишње.

У децембру 1830. руска влада је одлучила да помогну изградњу органа државне власти у Црној Гори а 1837. током боравка митрополита Петра Другог у Русији, цар је одлучио да се годишња помоћ Црној Гори увећа са 1.000 на 9.000 дуката, довољно за издржавање органа власти у Црној Гори. Заштитнички став према Црној Гори, руска влада показала је и у време заоштравања црногорско-турских односа и рата 1852–1853. године. И последњих деценија 19. века Русија је била један од финансијских стубова црногорске државе.

Тако је 1865. године, када је државни буџет Црне Горе био 120.000 фиорина, 58.000 прикупљано од пореза, 20.000 од разних других дажбина а 40.000 фиорина била је годишња руска помоћ. Русија је чак, наводе црногорски историчари, исплаћивала државни дуг Црне Горе према Аустроугарској.

Што се тиче НАТО пакта, авиони алијансе гађали су током бомбардовања СРЈ 1999. године више мета у Црној Гори, од војног аеродрома у Голубовцима, подземног складишта авиона у Тузима до касарни у Никшићу и  Даниловграду где је убијен војник Саша Стајић из Београда, радарског система на Луштици. Овде се не заборавља и 30. април 1999. године када су у Мурину НАТО бомбама  убијена деца, четрнаестогодишњи Мирослав Кнежевић, тринаестогодишња Оливера Максимовић, деветогодишња Јулија Брдар... Тог дана побијени су и недужни људи, Вукић Вулетић, Милка Кочановић и Манојло Коматина, повређено је десетак мештана. Гелер једне од бомби завршио је у ђачкој библиотеци.

Петог јуна 2017. године, министар спољних послова Црне Горе Срђан Дармановић предао је у Вашингтону инструмент о приступању Црне Горе НАТО-у чиме је та држава, без референдума, без шансе народу да се изјасни о том потезу, постала 29 чланица Северноатлантске алијансе.

Иначе, Влада Црне Горе пре који дан укинула је визе држављанима Турске за боравак у Црној Гори уведене крајем прошле године после више инцидената у Подгорици у којима су учествовали турски држављани. Истовремено, Министарство спољних послова Црне Горе најавило је увођење виза за руске држављане у склопу усклађивања визне политике Црне Горе и Европске уније.

Скупштина Црне Горе недавно је изгласала одлуку да Војска Црне Горе, у склопу помоћи Украјини пошаље пар официра који ће учествовати у обуци украјинских војника.